Pokrajina pionir u finansijskoj podršci socijalnog preduzetništva

Đoković u intervjuu za „Dnevnik” navodi da mu je, kao levičaru, izuzetno važna ideja Pokrajinske vlade da se uputi društvena i politička poruka javnosti da će Pokrajina stimulisati sve one koji se udruže, osnuju privredno društvo, preduzetničku radnju i počnu neku delatnost umesto da očekuju socijalnu pomoć. Jer, moto pokrajinskih vlasti je u duhu poznate izreke da nije prava pomoć davati čoveku ribu, nego ga treba naučiti da peca.

Kako je u Srbiji regulisano pitanje socijalnog preduzetništva? 

Kod nas ne postoji zakon ili bilo koji propis koji bi regulisao socijalno preduzetništvo. Pod socijalnim preduzetništvom pre svega se kod nas podrazumevaju firme koje radno angažuju osobe s invaliditetom, kao što to rade državna preduzeća DES u Novom Sadu i „Stil” u Zrenjaninu, ili, primera radi, privatno preduzeće „Manevar”.

Kakva je sudbina zakona o socijalnom preduzetništvu, čije donošenje je ranije bilo najavljivano?

Nacrt zakona nije ušao u pravnu proceduru. Po mojim informacijama, povučen je iz procedure i sprema se novi.

Sekretarijat već drugu godinu raspisuje konkurs za finansijsku podršku socijalnom preduzetništvu. Koje firme se svrstavaju u tu kategoriju?

Pod socijalnim preduzetništvom se podrazumevaju privredna društva koja zapošljavaju socijalo ugrožene kategorije ljudi, među kojima, naravno, i osobe s invaliditetom. Tu spadaju i pripadnici etničkih zajednica koji nisu dovoljno integrisani u društvu. Ja sam tu kategorizaciju u Sekretarijatu proširio i na ratne vojne invalide iz devedesetih godina prošlog veka, kojih u Vojvodini ima oko 200.000, zatim na interno raseljena i izbegla lica, samohrane roditelje, porodice u kojima su oba supružnike nezaposlena, osobe nakon izdržavanja zatvorske kazne koje treba ponovo vratiti u društvo, žrtve trgovine ljudima, zlostavljanja, zanemarivanja i osobe koje su starije od 50 godina i teško mogu da se zaposle. Dakle, to je skup ljudi koji smo uzeli iz nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu i međunarodne prakse i dodatno modelizovano, dodajući određene kategorije, definisali u našem konkursu. Zato smatram da je naš sekretarijat pionir u toj oblasti, s obzirom na to da još niko nije dao tekuće kapitalne subvencije za preduzeća koje bi mogli biti okarakterisani kao socijalno preduzetništvo. 

Baš niko?

Jedino je Ministrastvo za socijalnu zaštitu raspisalo konkurs za davanje subvencije za nabavku repromaterijala preduzećima koja zapošljavaju osobe s invaliditetom, ali ovako sveobuhvatno kao što naš sekretarijat radi, još niko. Uradili smo to prvi, u susret zakonu. Ne samo da smo išli u susret zakonu nego smo i proširili na kategorije koje smo prepoznali kao socijalno ugožene, poput ratnih vojnih invalida iz devedesetih. Preduzećima koje zapošljavaju ljude iz socijalno ugroženih kategorija dajemo subvencije za nabavku opreme bespovratno do 50 odsto njene vrednosti i za nabavku sirovina neophodnih za poslovni proces. Davali bismo i više, ideja je da idemo i do 80-90 odsto, ali zasad nema zakonskih mogućnosti jer bi u tom slučaju preduzeća, po Zakonu o javnim nabavkama, bila dužna da sprovode javne nabavke, tako da smo tu ograničeni.

Posetila vas je delegacija američkih kompanija kojima ste, kako je to saopšteno javnosti, predstavili model finansijske podrške socijalnog preduzetništva. Kakvi su bili komentari?

Njima se to jako dopalo, njihova pravna kultura i socijalna politika je potpuno drugačija od naše. Oni obezbeđuju novac za socijalno ugrožene, imaju set finansijskih mera koje jednostavno ne dozvoljavaju da neko dođe do nivoa socijalnog problema države. Od tih finansijskih mera je najpoznatija mesečna naknada socijalno ugroženima u visini troškova života, kao što se to radi i u Evropskoj uniji. Podsticanje privrednog razvoja u domenu socijalnog preduzetništva kod njih ne postoji: s obzirom na to da je to liberalno tržište, postoje samo regulacije, a država uopšte ne usmerava novac i ne utiče na privredna kretanja protekcionistički. Tako da im je ova ideja bila veoma interesantna i pozitivno su ocenili, ali oni toga nemaju. Zanimala ih je medarska proizvodnja, tržište osiguranja, ali i elektronska trgovina na teritoriji Vojvodine.

Ko ima pravo učešća na konkursu?

Pravo učešća na konkursu, koji će verovatno biti raspisan za dve nedelje, imaće privredna društva za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba s invaliditetom, ona koja su osnovana s ciljem zapošljavanja socijalno ugroženih kategorija i gde je najmanje polovina zaposlenih osoba socijalno ugrožena, ona koja po ugovornom osnovu posluju s ustanovama, privrednim društvima ili organizacijama koje su usmerene ka organizovanju, stacioniranju ili pružanju podrške socijalno ugroženim kategorijama kao i preduzetnik koji ima svojstvo socijalno ugrožene kategorije i koji zapošljava najmanje jedno socijalno ugroženo lice.

Koliko je takvih preduzeća u Vojvodini?

Postojeći pravni okvir Republike Srbije ne prepoznaje organizacije koje bi striktno odgovarale definiciji socijalnog preduzeća. Firme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba s invaliditetom najstariji su postojeći vid socijalnog preduzetništva u našoj zemlji, s tradicijom dugom od sedam decenija. U Vojvodini imamo 16 preduzeća s tim statusom, od kojih je 14 u privatnom vlasništvu. Ta preduzeća zapošljavaju ukupno 716 osoba, od čega je 473 s invaliditetom. U poređenju s prethodnom godinom, privatna preduzeća u Vojvodini imaju porast zaposlenosti od oko pet odsto, dok državna beleže pad zaposlenosti od tri odsto.

Eržebet Marjanov