Obeležena 170. godišnjica Majske skupštine u Sremskim Karlovcima
„Na današnjem jubileju ne slavimo pobedu bilo koga nad bilo kim. Mi danas ovde slavimo pobedu i trajnost načela slobode, ravnopravnosti i prosperiteta za sve, načela na kojima ćemo Vojvodinu u Srbiji na korist svih zajedno graditi i u vremenu koje je pred nama. To je naša zajednička obaveza i prema prošlosti koju poštujemo, ali još više prema budućnosti za koju smo odgovorni“, najsnažnija poruka koju je uputio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sa svečane akademije u Sremskim Karlovcima povodom obeležavanja 170 godina od Majske skupštine.
Najznačajnija tekovina tog svenarodnog sabora 15. maja 1848. godine bila je proglašenje Srpske Vojvodine zasnovane na načelima slobode, ravnopravnosti i prosperiteta za sve, na kojima se temelji i današnja Vojvodina.
Svečanost u Sremskim Karlovcima počela je u 9 sati svetom arhijerejskom liturgijom koju je u Sabornoj sremskokarlovačkoj crkvi služio patrijarh srpski Irinej uz sasluženje dvojice mitropolita –zagrebačko-ljubljanskog Porfirija i čikaškog i srednjoameričkog Ruske zagranične crkve Petra, te episkopa sremskog Vasilija, bačkog Irineja, banatskog Nikanora i novogračaničkog Longina, kao i sveštenstva Eparhije sremske. Uoči liturgije, ispred Saborne crkve okupio se veliki broj Karlovčana koji su želeli da dočekuju dolazak partijarha Irineja sa sveštenstvom i najviših predstavnika države Srbije, Pokrajine i Grada Novog Sada.
Gosti
Među gostima svečanosti su bili predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković, izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, ministri Vladan Vukosavljević i Mladen Šarčević, predsednici Matice srpske i SANU dr Dragan Stanić i Vladimir Kostić, članovi Pokrajinske vlade, poslanici Skupštine Vojvodine...
Nakon liturgije, program svečanosti je nastavljen u Magistratu svečanom sednicom Pokrajinske vlade. Doneta je odluka o formiranju buyetskog fonda za Sremske Karlovace i pokrenuta inicijativa za izmenu i dopunu Zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, koji se analizira u poslednjih nekoliko meseci i postoji mogućnost ne samo za njegovu izmenu već i za donošenje nove zakonske regulative. Posle sednice, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, ministar kulture i informisnja Vladan Vukosavljević i predsednik opštine Sremske Karlovce Nenad Milenković su se obratili novinarima. Mirović je rekao da će za taj fond novac biti obezbeđen već u junu nakon rebalansa pokrajinskog buyeta, a u januaru i iz republičkog budžeta, ukoliko Narodna skupština bude usvojila izmenu i dopunu Zakona o obnovi i razvoju Sremskih Karlovaca, ili čak donese novi.
„To će, siguran sam, omogućiti i dodatni impuls za obnovu tog mesta veoma važnog ne samo za našu istoriju nego i za naš život i našu budućnost, posebno za budućnost građana koji ovde žive“, istakao je on.
Kako je naveo, s projektima koji se pripremaju već nekoliko meseci započeće obnova objekata, a biće učinjeni i značajni koraci u cilju razvoja turizma i obrazovanja u Sremskim Karlovcima.
Ministar Vukosavljević je ocenio da se spojila velika energija lokalne samouprave i pokrajinske i republičke vlasti da se očuva i gaji velika slava Sremskih Karlovaca. On je naglasio da je čuvena gimnazija u tom mestu činila osnovu elite srpskog naroda u 19. veku i da je ulaganje u Karlovce vraćanje duga prošlim generacijama i pravljenja temelja za buduće.
Predsednik opštine Nenad Milenković je, izražavajući veliko zadovoljstvo odlukama Pokrajinske vlade, rekao da će 2018. godina biti krupnim slovima zapisana u istoriji i da je ona bitna kao i 1848.
„Osnivanje budžetskog fonda predstavlja veliki korak i veoma je značajno, kako za stanovnike naše opštine, tako i za Srbiju“, istakao je Milenković.
Na svečanoj akademiji u Karlovačkoj gimnaziji prikazan je dokumentarni film „Majska skupština – 170 godina kasnije”, nakon čega su govorili akademik Vasilije Krestić, Igor Mirović, Vladan Vukosavljević i Nikola Selaković.
Mirović se u svom obraćanju osvrnuo na put kojim je Vojvodina išla od Majske skupštine do danas i na put kojim namerava da ide u vremenu pred nama. On je kazao da su ideje na kojima je nastala Srpska Vojvodina utkane u kolektivno pamćenje srpskog naroda, koji i danas gaji ista načela slobode, jednakosti i prosperiteta za sve narode na teritoriji Srbije.
„I kada Srpske Vojvodine formalno nije bilo, njena načela slobode, jednakosti i ravnopravnosti ostala su duboko u duši našeg naroda i borba za njih se nastavila. Predvodnici te borbe bili su Svetozar Miletić, Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Jaša Tomić i niz drugih velikana trajno utkanih u naše sećanje“, naveo je Mirović.
„Zahvaljujući njima i jedinstvu celog naroda, ideja začeta 1848. pretvorena je 25. novembra 1918. godine, na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu u istorijsku odluku o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. Kao neraskidiva nit ta dva velika događaja povezuju upravo načela slobode, ravnopravnosti, prosperiteta za sve.“
Na temeljima božanskih, moralnih i ljudskih načela
Obraćajući se nakon liturgije, patrijarh Irinej je istakao da je srpski narod dugo trpeo nepravdu Austrougarske i lišavanje osnovnih ljudskih prava, posebno u vremenu kada se monarhija raspala. Sve je više, rekao je patrijarh, rasla želja i težnja naroda da se pripoji Srbiji i na taj način dođe do slobode i drugih ljudskih prava. Ta pobeda, naveo je, ostvarena je na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena 25. novembra 1918. godine.
Patrijarh je smatrao značajnim da naglasi da je Velika skupština donela odluku o tome da se neslovenskim narodima koji ostaju u našim granicama garantuju sva prava kojima žele da kao manjina očuvaju i razvijaju svoje nacionalno biće i kulturu. Isto tako, Skupština je izrazila zahtev da se onim Srbima koji ostaju izvan granica Srbije obezbedi pravo na opstanak.
„Danas u Vojvodini živi više naroda različitih nacionalnosti, vera i kultura, uglavnom hrišćanske pripadnosti, koja ih u izvesnoj meri spaja i približava i čini da vekovima žive jedni pored drugih. Naša je želja da narodi Vojvodine i cele Srbije na temeljima opštih božanskih, moralnih i ljudskih načela temelje svoj zajednički život. Svi smo mi deca Božja, narod Božji, slike i prilike lika Božjeg, svima nam je Gospod Otac i Stvoritelj, i treba da živimo kao braća. To je ne samo naša želja, već želja Božja. Neka Gospod blagoslovi Vojvodinu i njene žitelje!“, poručio je patrijarh Irinej.
On je rekao da je na putu za ostvarenje načela slobode, ravnopravnosti i prosperiteta za sve bilo mnogo teških, bolnih i ponekad žalosno krvavih iskušenja, ali uprkos svim tim iskušenjima, Vojvodina je postala model skladnog života svih naroda čije su se sudbine u njoj vekovima preplitale.
„To je model koji nije politička ili bilo kakva druga proklamacija već model koji je deo svakog čoveka koji u njoj danas živi, bez obzira na to bio on Srbin, Mađar, Slovak, Hrvat, Rumun, Bunjevac ili pripadnik bilo koje nacionalne zajednice“, istakao je Mirović.
Snaga predaka
„Snaga predaka i njihova mudrost ležala je u njihovoj crkvi i vojsci. Srbi su dobro spoznali značaj očuvanja svih činilaca svog identiteta, a Majska skupština predstavlja jedan od najznačajnijih demokratskih uzleta dotadašnje istorije Srbije“, naveo je Selaković, ističući da je Srpska Vojvodina – Vojvodina svih ljudi koji žive i rade u miru i ravnopravnosti.
Ministar Vukosavljević je kazao da srpski narod zna za visoku cenu slobode i očuvanja narodnog identiteta i zato poštuje te iste vrednosti i kod drugih manjinskih naroda.
„Ideja Srpske Vojvodine ostala je kao ideja srpskog oslobođenja i slobode, kao ideja ravnopravnosti, ne samo srpskog naroda već i manjinskih“, rekao je Vukosavljević.
Jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji
Nikola Selaković rekao je u Sremskim Karlovcima da je održavanje Majske skupštine jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji, koji se dogodio zahvaljujući ljudima koji su nadrasli svoje vreme i krčili svome rodu put u budućnost. On je kazao da su Srbi s druge strane Save i Dunava vekovima bili odvojeni od matice Srbije, ali su gajili osećaj nacionalne pripadnosti i želju za sjedinjenjem.
Nikola Selaković je rekao da je održavanje Majske skupštine jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji, koji se dogodio zahvaljujući ljudima koji su nadrasli svoje vreme i krčili svome rodu put u budućnost. On je kazao da su Srbi s druge strane Save i Dunava vekovima bili odvojeni od matice Srbije, ali su gajili osećaj nacionalne pripadnosti i želju za sjedinjenjem.
E. Marjanov
Z. Milosavljević