Pariz i Berlin žele da preuzmu kormilo od Grenela

To pismo je otvorilo samo još jedno od niza pitanja koja se u poslednje vreme nameću oko nastavka i sudbine dijaloga - kako bi uopšte on izgledao, ko bi postavio temu razgovora - Priština, Beograd, Borel, Lajčak... Nemačka, kome se žuri oko rešenja, ko ima motiv, ima li već pripremljenih rešenja..?



Uz to, sudeći po odgovoru iz Prištine na pismo ministara dve vodeće zemlje EU, da dijaloga mora biti dobro pripremljen jer bez toga nema ne može biti brzog rešenja ili dogovora, nameće se i pitanje zašto se Priština ođednom više ne žuri da reši problem Kosova.



Profesor međunarodnog prava na Institutu za evropske studije Slobodan Zečević kaže da se Prištini ne žuri i zbog izbora u SAD jer očekujuju da bi posle izbora mogli da imaju povoljniji položaj.



Za Prištinu je, ocenjuje, dobro pripremljen dijalog, koga sada traže, “svaki dijlog koji podrazumeva da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da oni ne učine neke velike ustupke ili da učine minimalne u smislu minimalne razmene teritorija, nekoliko sela za Preševo, Bujanovac ili eventualno rešenje koje bi podrazumevalo da se da minimalna autonomija Zajednici srpskih opština na severu Kosova, a da Srbija za uzvrat prizna nezavisnost Kosova”.



Prema rečima Zečevića, okvir za dijalog bi trebalo da postavi EU u dogovoru sa Beogradom i Prištinom.



"Što se nas tiče šta bi bio prihvatljiv okvir za diajloga, prvo da trebao da se realizuje Briselski sporazum. Druga tačka eventualnog dijaloga trebalo bi da bude postizanje nekakvog kompromisnog rešenja, koje bi isključilo svaki razgovor o teritoriji Centralne Srbije. Uopšte ne može da se razgovara o Meveđi, Preševu i Bujanovcu kao delovima centralne Srbije, jer nije tema centralna Srbija, veće je tema Kosovo i problem Kosova", kaže on.



Treća tačka dijaloga, dodaje, trebalo bi da bude da Srbije jednostavno iznese neko svoje viđenje cele situacije ako je o kompromisnom rešenju rešenju reč, stavljanje pod nadležnost Srbije čitavog severa Kosova i delova teoritorije južnog Kosova, gde su srpski manastiri, svetinje i imovina SPC. Da li direktno pod nadležnost Srbije ili pod nadležnost SPC, uz visog stepen eksteritorijalnosti, to je sada pitanje o koje bi se razgovoralo, rekao je on.



Analitičar Dušan Janjić smatra da je dobro što se iz pisma dvojice ministara spoljnih poslova Nemačke i Francuske vidi da će se održati novi pariski samit, da je rešavanje kosovskog problema ušlo u novi format što samo imenovanje Lajčaka to potvrđuje.



Dodao je da nastavak pregovora ne očekuje pre septembra i da sporazuma verovatno neće biti ni do marta sledeće godine.



"Lajčak ništa niće predložiti, neće niko ništa predložiti" kaže Janjić odgovarajući na pitanje Tanjuga o inicijativama koje se mogu očekivati iz EU- da lie će one stići od ministra EU diplomatije Žozefa Borela, posrednika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka ili Nemačke.., ali i komentarišući izjavu predsednika Aleksandra Vučića da nije video nijedan predlog.



Neće ga ni videti, jer se predlog gradi zajednički", smatra Janjić.



Kratki rokovi koji se zadaju za rešenje kosovskog problema su, kako kaže, deo upravljanja krizom, i njih postavljaju i lokalni političari da bi pobeđivali na izobrima da bi bili nacionalni heroji, ali ih postavlaju ih iz međunarodnih centara.



Postoji jedno pravilo za Kosovo među pregovaračima, kaže Janjić - na Kosovo odeš kao papa, a budi srećan ako se vratiš kao kardinal.



"Tu niko nije uspešan, ali svi guraju kao da će postati pape i nobelovci", ocenjuje on.



Kada je reč o pismu ministara Nemačke i Francuske o hitnosti nastavka dijaloga sa mišljenjem Zečevića i Janjića da Pariz i Berlin pismom žele da održe tempo sa SAD, jer ne žele da budu isključeni iz procesa, slaže se i bivši šef vladinog birao za informisanje Milivoje Mihajlović, dobar poznavalac kosovske problematike, i preuzmu kormilo koje je u rukama Vašingtona.



Pismo kojim Žan Iv le Drijan i Hajko Mas zahtevaju nastavak razgovora je, kako dodaje Mihajović za Tanjug još jedan pokušaj da se simulira da postoji razgovor i namera da se ne odugovlači sa iznalaženjem rešenja.



Mihajlović veruje da do kraja godine neće biti nikakvog ozbiljnijeg dijaloga iako i specijalni predstavnik predsednika SAD Ričard Grenel insistira na tome.



Nema šanse da se u ovoj godini napravi suštiniski pomak a mislim da su toga svesni i Brisel i Vašington. Verujem da može biti samo simulacija dijaloga“, rekao je Mijajlović i i dodao da nestabilnost koja postoji u Prišitni umanje šanse da dijalog bude uspešan.