Otvorena vrata Kikinde za investitore i dokazivanje

... Privreda je ta koja zarađuje novac, kako za nas u lokalnoj upravi, tako i za obrazovanje, kulturu, zdravstvo, sport i druge u nadgradnji – naglašava za naš list gradonačelnik Kikinde Pavle Markov, ukazujući na to da je s dobijanjem statusa grada, Kikinda postala atraktivnija investitorima, dobila novu perspektivu i šansu više da dokaže svoje vrednosti i razvija se. – Naši dosadašnji najveći uspesi na tom polju su da je posle nekoliko decenija izgrađena prva, nova, u potpunosti infrastrukturno opremljena industrijska zona na površini od 18 hektara. U pogledu učinjenog na oporavku privrede, dovođenju investitora i otvaranju novih radnih mesta, kao i strategiji da Kikinda bude ekonomski snažna, kao što je to bila ranije, Markov konstatuje da je od posebnog značaja za grad Kikindu to što su uspeli u svom nastojanju da se trajno otvori međunarodni drumski granični prelaz Nakovo–Lunga, koji je omogućio dolazak velikog italijanskog investitora „Zopas industris”.

– U toj fabrici je za godinu dana, u halama površine 5.500 kvadratnih metara, zaposleno više od 380 radnika, s projekcijom da će ih u naredne dve godine biti oko 800. Radi povećanja atraktivnosti za investitore, pretežne izvoznike, grad Kikinda je od marta 2016. godine dobio područje slobodne carinske zone. Veoma je važno i što Metanolsko-sirćetni kompleks MSK ponovo radi. Kikindska privreda je već decenijama izvozno orijentisana i u poslovanju s inostranstvom ostvaruje suficit – naglašava Markov.

Zbog pokrenutog zamajca ekonomskog razvoja i dovođenja investitora, ukazala se potreba pa se krenulo u izgradnju druge industrijske zone, gde su u toku radovi na gasifikaciji i komunalnom opremanju. Po rečima gradonačelnika Markova, s početkom rada nemačkog „Tenisa” očekuje se i razvoj svinjogojstva i stočarstva na tom području, a ne samo primarne poljoprivredne proizvodnje.

Planira se i izgradnja višenamenske fabričke hale ,koja će biti ponuđena investitorima koji žele da brzo započnu proizvodnju.

Kikinda je najveća varoš na severu Banata i sedište Severnobanatskog upravnog okruga. Gradonačelnik Pavle Markov podseća na to da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope ove godine Kikindi dodelila prestižnu Evropsku diplomu, što još više govori u prilog tome koliko neguje prave evropske vrednosti. Predano se radi na brendiranju Kikinde, pre svega kroz jedinstvenu turističku manifestaciju Dane ludaje, koja je ove godine proglašena za najbolju u Srbiji.

Od kapitalnih investicija u infrastrukturu, gradonačelnik Kikinde ističe da je u prethodnom periodu, gotovo deset godina od početka radova, završena potpuna rekonstrukcija državnog puta ka Beogradu i Novom Sadu, na deonici od Kikinde do Bašaida.

– Svake godine radimo na zameni dotrajale vodovodne mreže, kao pripremu infrastrukture za buduću fabriku vode, koju će finasirati Nemačka razvojna banke KfNJ. Posle mnogo decenija, Kikinđani će imati zdravu pijaću vodu iz česme. Uskoro planiramo i rekonstrukciju i izgradnju pijace u centru grada – najavljuje buduća ulaganja gradonačelnik Markov. 

On dodaje da je u proteklom periodu značajna pažnja posvećena i ulaganjima u kikindska sela pa je tako u asfaltiranje ulica i trotoara investirnao više od 120 miliona dinara, s namerom da se podigne kvalitet života i onima koji žive u nekom od devet sela.

– Značajne svote uložene su u rekonstrukciju lokalnih saobraćajnica, zamenu vodovodne mreže, izgradnju kanalizacione mreže u delovima grada gde je do sada nije bilo. Ulažemo i u obnovu i rekonstrukciju vrtića, osnovnih i srednjih škola u gradu i selima, da bi naši najmlađi sugrađani imali što bolje uslove za učenje i odrastanje u našoj sredini. Ne zapostavljamo ni kulturu, tako da će do kraja ove godine Kikinda imati potpuno rekonstruisanu zgradu Narodne biblioteke „Jovan Popović”, kao i novoizgrađeni muzej terakote u bivšem „Manježu”, što će biti velelepno zdanje savremenog vajarstva u glini, baziranog na delima Internacionalnog simpozijuma „Tera”. U toku je preprema za početak izgradnje fojaea Narodnog pozorišta – kaže Markov.

Kikindu je u značajnoj meri osnažilo i dobijanje statusa grada, u pogledu uspešnijeg funkcionisanja lokalne samouprave, ali je to otvorilo i prostor za prestrojavanje i razvoj.

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov naglašava da je saradnja s institucijama Republike Srbije i AP Vojvodine bolja no ikad, i u Beogradu i u Novom Sadu.

– Konačno možemo da kucamo na vrata onih koji imaju razumevanja za naše potrebe i probleme, što godinama, posebno do lane, u institucijama Pokrajine nije bio slučaj. I od Republike i vojvođanske administracije na konkursima dobijamo značajne svote, koje ulažemo u privredni razvoj, putnu i komunalnu infrastrukturu, obnovu institucija obrazovanja, kulture, zdravstvene zaštite, sporta. Grad Kikinda je iz Republike Srbije i AP Vojvodine, od 2014. do kraja 2016. godine, obezbedio nešto više od 315 miliona dinara. Takvu saradnju i razumevanje očekujemo i u narednom periodu, svesni da samo dobrim projektima možemo to ostvariti – kaže Markov.

Uz finasijsku pomoć Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava, u Kikindi su sagradili novu industrijsku zonu, Gradu je preneto u vlasništvo zemljište za izgradnju dodatne industrijske zone, dobijena je slobodna carinska zona, izvode se obimni radovi na institucijama kulture.

– Zajedno s Pokrajinom ulagali smo u obnovu vodovodne mreže i izgradnju kanalizacione, zamenu toplovoda za daljinsko grejanje, radimo na školskim i predškolskim objektima i drugim ulaganjima– ocenjuje Markov.

– Izmenom Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije iz februara 2016. godine, Kikindi je dato to što joj po svemu pripada, kao centru Severnobanatskog upravnog okruga i gradu duge tradicije, a što nam je samo iz političkih razloga uskraćeno 2007. godine kada je on donet – napominje Markov. – Postali smo atraktivniji investitorima, dobili smo novu perspektivu, šansu više da dokažemo našu vrednost. Od trenutka preuzimanja vlasti, ova administracija je radila na sebi. Mi smo prvi grad u Srbiji koji je rekonstruisao javni sektor i pre nego što je to država naložila.

On dodaje da je gradska vlast posebnu pažnju posvetila ulaganju u obrazovanje, sport i kulturu, te da je Kikinda spremna da prati evropske, pa i svetske tokove, a s ponosom ističe zajednički život svih građana koji, iako različite veroispovesti i nacija, žive u uzajamnom poštovanju, miru i toleranciji.

– Svakako treba pomenuti i bogatu istoriju grada, kulturno nasleđe i nematerijalna kulturna dobra, među kojima se posebno ističu Simpozijum „Terra”, Suvača, etno-kamp Društva „Gusle”, ostaci mamuta, sove ušare, ludaja, pašnjaci velike droplje, kao i jedna od 50 najlepših ulica u svetu, Ulica generala Drapšina, jer sve to čini turistički potencijal grada.

Milorad Mitrović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Grada Kikinda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada.)