Osuda genocida u Srebrenici, bez „ali”

 – Srbije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Makedonije. Potpisivanje je, objašnjava za “Dnevnik” Jovana Prusina iz Inicijative mladih za ljudska prava, rezultat Berlinskog procesa koji je otpočet na samitu zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu 2014. godine.

- Berlinski proces predstavlja značajnu platformu za regionalnu saradnju sa fokusom na rešavanju problema – od izgradnje saobraćajne infrastrukture do određenih bilateralnih sporova – na kojima bi države u regionu trebalo da sarađuju ali, kao što vidimo, najdalje se otišlo na polju saradnje mladih. Od 1. januara 2017. godine, kada kancelarija zvanično počinje sa radom, mladi u regionu će imati mogućnost da učestvuju u razmenama, kao i da sarađuju kroz razne projekte u kojima će učestvovati obrazovne, kulturne i druge ustanove - kaže Prusina.



Šta Regionalna kancelarije za mlade Zapadnog Balkana znači za ove prostore i čemu bi trebalo da doprinese?



- Osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih je značajno prevashodno zbog naše ratne prošlosti koja je iza sebe ostavila ogromnu etničku distancu i netrpeljivost. Istraživanja javnog mnjenja govore da generacije rođene tokom i nakon rata gaje veći stepen netrpeljivosti prema različitim vidovima “drugosti” od starijih generacija. Uzrok tome je činjenica da se mladi ne poznaju, zbog čega veoma lako stvaraju predubeđenja i predrasude. Upravo ovakva kancelarija, nastala uz podršku šest vlada, može mladima omogućiti da vide i nauče nešto novo, što kasnije dovodi i do rušenja stereotipa o toj “drugoj strani”.

Poznato je da strah od nepoznatog može da mobiliše veliki broj ljudi u negativnom smeru, te je stoga cilj Regionalne kancelarije da mladima region učini dostupnim, kako bi širom bivše Jugoslavije stvorili mreže poznanika i saradnika koje će im koristiti u budućnosti.

Uzor za ovakvu saradnju mladih iz regiona je francusko-nemačka incijativa za pomirenje posle Drugog svetskog rata. Kolike su šanse da mladi regiona postignu taj cilj i od čega to zavisi?



- To najviše zavisi od pristupa. Francuska i Nemačka ne bi bile tu gde su danas da su svoju ratnu prošlost gurnule pod tepih. Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje razmene mladih od svog osnivanja 2003. godine, i veoma rano je uvidela da rad sa mladima na ovim prostorima ima efekta samo ukoliko se razgovara o uzrocima problema. Nema smisla voditi mlade iz Beograda u Sarajevo ukoliko im ne objasnite odakle tamo rupe od metaka i granata na fasadama.

Organizacije civilnog društva su se poslednjih godina fokusirale na to da razmene mladih sprovode na institucionalnom nivou, a ne samo u okviru civilnog sektora, s obzirom da država ima logistiku i resurse koje civilni sektor nema. Sada, kada smo konačno to postigli, naš zadatak je da svojim znanjem i iskustvom podržimo rad ove organizacije. Kako bi rad kancelarije što više zbližio mlade, nastavićemo da insistiramo da se prilikom razmene mladih govori o uzrocima zbog kojih oni ne razgovaraju. Bez suočavanja sa prošlošću bespredmetno je govoriti o bilo kakvom pomirenju na ovim prostorima. 



Inicijativa mladih je uputila otvoreno pismo poslanicima Narodne Skupštine uoči komemoracije povodom genocida u Srebrenici. Da li bi usvajanje predloga iznetih u tom pismu ujedno bio put za pomirenje u regionu?



- Inicijativa je uputila pismo poslanicima Narodne Skupštine Srbije u kome se od njih traži da održe komemorativnu sednicu posvećenu žrtvama genocida, usvoje Deklaraciju o osudi genocida u Srebrenici, kao i da nam se pridruže na komemoraciji povodom genocida u Srebrenici koja će se održati 11. jula ispred Narodne skupštine.

Usvajanje zahteva iznetih u našem pismu bio bi značajan korak ka pomirenju u regionu, s obzirom na ranije usvojenu Deklaraciju iz 2010. godine gde je izbegnuta pravna kvalifikacija zločina, iako se pozivalo na presude međunarodnih sudova koje govore o genocidu u Srebrenici. Uprkos određenim skupštinskim inicijativama kako vladajućih, tako i opozicionih partija, da iskoriste 11. jul za skretanje sa teme srebreničkog genocida, usvajanjem deklaracije o genocidu nad bošnjačkim muškarcima i dečacima stradalim jula 1995. godine, novi saziv Skupštine Srbije demonstrirao bi odgovoran odnos prema žrtvama genocida, za čije nesprečavanje je naša država osuđena pred Međunarodnim sudom pravde.



Svake godine se priča o godišnjici stradanja u Srebrenici politizuje i kako se približava 11. jul tako tenzije sa svih strana rastu. Da li je došlo vreme da svi priznaju tuđe, ne umanjujući pri tom svoje žrtve, i da zajedno odaju počast i poklone se svim stradalima?



- Apsolutno. Veliki je problem što se 11. jul, kao i ostale godišnjice velikih stradanja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, politizuju. Fokus javnosti nikada nije na žrtvama nego na političkim elitama zemalja u regionu. Sve činjenice o tim ratovima i dalje nisu utvrđene, ali mnoge jesu i to kako pred međunarodnim, tako i pred domaćim sudovima. Na žalost, i dalje smo svedoci manipulacija brojem stradalih, i dalje ne govorimo o odgovornosti onih koji su te zločine počinili. Ne možemo govoriti o pomirenju u regionu dok ne osudimo one koji su odgovorni za to što danas moramo da se mirimo. Takođe, ne možemo govoriti o žrtvama genocida u Srebrenici, ili bilo kog drugog zločina tokom ratova 90-tih godina, ako nakon toga koristimo ono čuveno „ali”.



Ljubinka Malešević

 

Elite slave zločince



- Bez jasne i nedvosmislene osude ratnih zločina i njihovih počinilaca ne možemo graditi stabilnu budućnost regiona. Dokle god političke elite glorifikuju ratne zločince, ne osvrćući se na činjenice utvrđene pred međunarodnim i domaćim sudovima, do tada su mladi ti koji ispaštaju. Jedan od važnih segmenata funkcionisanja Regionalne kancelarije za saradnju mladih je upravo razgovor o utvrđenim činjenicama o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, a ne vredi o tome razgovarati sa mladima ako imate najviše državne zvaničnike koji tim činjenicama manipulišu.