OPŠTI IZBORI Ko će biti srpski predstavnik u Predsedništvu BiH

Poslednje istraživanje o izlaznosti na predstojeće izbore pokazalo je da će ona biti manja u odnosu na sve dosadašnje, do 50 odsto. Odziv na opštim izborima 1996. godine bio je 83 odsto. Mladi u biračkom spisku BiH čine jednu petinu, a apstinenata je gotovo 50 odsto.

Za izbore su se prijavile 72 političke stranke i 39 nezavisnih kandidata.

U Centralnom biračkom spisku, sa stanjem na dan 23. avgusta 2018, u BiH je upisano 3.278.908 građana sa pravom glasa.

Broj registrovanih glasača u Federaciji BiH bio je 2.092.336, a u Republici Srpskoj 1.260.597.

Deo regionalnih medija smatra da bi nakon izbora mogla da usledi velika politička kriza u celoj državi, a pre svega u Federaciji BiH.

Inače, opšta ocena posmatrača i predstavnika međunarodne zajednice je da predizborna kampanja bila razočaravajuća, budući da nije bilo razgovora o pitanjima koja su zaista važna za građane kao što su ekonomija i vladavina prava. Ocenjeno je i da građanima nedostaje politička stabilnost, vladavina prava, izgledi za posao, pouzdana infrastruktura, kvalitetno zdravstvo i mnogo drugih stvari koje Evropljani često uzimaju zdravo za gotovo.

Građani BiH biraće u nedelju članove Predsedništva BiH, predstavnike za Predstavnički dom BiH, Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, Predsednika Republike Srpske, Potpredsednik Republike Srpske i predstavnike za Narodnu skupštinu Republike Srpske, kao i predstavnike za Skupštine kantona u Federaciji BiH.

U ove izbore BiH je ušla bez prečišćenog centralnog biračkog spiska, bez promene izbornog zakonodavstva i bez primene odluke Evropskog suda za ljudska prava, zbog čega pripadnici nacionalnih manjina (Romi, Jevreji i pripadnici ostalih nacionalnih manjina nisu mogli da budu kandidati za određene državne funkcije).    Izborni proces u BiH, naime, veoma je komplikovan s obzirom na to da je reč o državi koju čine dva entiteta, veći je Federacija BiH, sa 10 kantona, gde svaki ima sopstvene zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, a nešto manji je Republika Srpska. Stručnjaci upozoravaju da je Republika Srpska funkcionalni entiet, a da je Federacija BiH nefunkcionalna, praktično paralizovana.

Na izborima za članove Predsedništva BiH, biraju se tri člana, po jedan iz svakog konstituivnog naroda. Mandat članova Predsedništva BiH traje četiri godine. Šest kandidata iz reda bošnjačkog naroda: Mirsad Hadžikadić (Mirsad Hadžikadić - Platforma za progres), Fahrudin Radončić (SBB BiH), Senad Šepić (Nezavisni blok), Šefik Džaferović (SDA), Denis Bećirović (SDP BiH) i Amer Jerlagić (SzBiH).

Pet kandidata iz reda hrvatskog naroda: Jerko Ivanković-Lijanović (NSRzB), Dragan Čović (HDZ BiH), Boriša Falatar (DF), Diana Zelenika (HDZ 1990) i Željko Komšić (DF).

Četiri kandidata iz reda srpskog naroda: Mirjana Popović (Srpska napredna stranka), Mladen Ivanić (koalicija Savez za pobjedu), Milorad Dodik (SNSD) i Gojko Kličković (Prva SDS).

Za predsednika i potpredsednike Republike Srpske prijavilo se ukupno 37 kadidata, od čega su 21 nezavisni kandidati.

Na izbornim listama će se naći imena 7.497 osoba koje žele biti deo vlasti.     

E. D.