Omerović: Dug oslobodiocima od nacizma i fašizma

i hoće li predlog izmene Zakona o državnim praznicima proći, odlučiće vladajuća većina republičke skupštine. U Srbiji se već obeležava nekoliko praznika u znak sećanja na žrtve Drugog svetskog rata i predstoji da se vidi hoće li biti pridodat i ovaj koji predlaže stranka Rasima Ljajića.

Očito da predstoji burna rasprava među poslanicima vlasti i opozicije kada je reč o predlogu za 4. juli. Tako je i sama najava inicijative da taj datum, poznat iz prethodnih nam država kao Dan borca, preraste u Dan borbe protiv nacizma i fašizma odmah naišla na kontraargumente. Inicijativu za promenu zakona o državnim praznicima SDPS obrazlaže činjenicom da je tog dana pre sedam i po decenija, zabeležen prvi organizovani otpor okupatoru.



Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Srbije i član Predsedništva SDPS-a kaže za naš list da je problem u ovom trentuku što u Srbiji kao da se neki stide jedinog antifašističkog pokreta koji je od prvog do poslednjeg dana Drugog svetskog rata bio na strani onih koji su bili pobednici, a to su partizani, na čelu sa Josipom Brozom Titiom.



- Velika je sramota svih nas u Srbiji zato što u godini kada obeležavamo sedam i po decenija borbe protiv nacizma i fašizma, tog najvećeg zla, ima onih koji se toga stide. To je jedini i stvarni antifašistički pokret. Četvrtog jula 1941. Politbiro, Centralni komitet i Komunistička partija Jugoslavije u Beogradu je uputio proglas narodima Jugoslavije da otpočnu borbu protiv nemačkog okupatora i njihovih pomagača, i to je prva zvanična borba i otpor nemačkom nacizmu za vreme Drugog svetskog rata.



SDPS sa velikim pijetetom i zahvalnošću gleda na doprinos jugoslovenskih partizana, za ogromne žrtve pale u toj borbi. Stoga mislim da pored svih silnih radnih i neradnih praznika Srbija mora da se oduži i onima koji su nam doneli slobodu - objasnio je Omerović.

S druge strane, svečarski 4. juli je neprihvatljiv za Demokratsku stranku Srbije jer je taj datum, kažu, isključivo vezan za komunističku partiju, a ne i za pokret otpora koji je predvodio Draža Mihajlović.



- Mislim da ne treba davati prednost samo jednoj strani i vraćati stvari na čist komunizam nego treba naći neki drugi datum koji bi objedinjavao i 4. juli koji je zaista par ekselans komunistička priča, ali da to bude prihvatljivo i za pripadnike ovog drugog pokreta otpora - rekao je istoričar Čedomir Antić.



SDPS ima podršku za svoju ideju vojvođanskih “ligaša” koji tvrde da bi Srbija morala ponosno da čuva svoju antifašističku tradiciju.

- Mislimo da se noviji pokušaji prekrajanja istorije i bacanje u zaborav jednog od najsvetlijih momenata Republike Srbije ne smeju dozvoliti, i zbog toga LSV podržava ovakvu inicijativu i svom snagom ćemo stati iza nje - rekao je Bojan Kostreš iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Meho Omerović ističe da ne zna šta je „par ekselans komunistička priča“ i da samo zna šta je pristojnost i zahvalnost prema onima koji su tada svim narodima Jugoslavije obezbedili slobodu.



- Od prvog do poslednjeg dana Drugog svetskog rata na prostoru bivše SFRJ jedini stvarni protivnici Nemaca su bili Titovi partizani. Jedno je da li se to nekome sviđa ili ne, ali to je sigurno istorijska činjenica. Ako ne veruju nama, neka pitaju Moskvu, London pa i Berlin, oni će im na osnovu istorijskih podataka potvrditi da je to tačno - kaže Omerović.

Član Predsedništva SDSP-a ističe da je svetkovanje 4. jula kao Dana borbe protiv nacizma i fašizma jedini način da se odužimo onima koji su nam doneli slobodu.



Vladimir Đuričić