Održana prva izborna debata

Slavica Đukić Dejanović je, kao predstavnica liste Socijalističke partije Srbije - Jedinstvena Srbija, istakla kako su lekari upozanli strukturu kovida-19 i da će biti uvedene primerene mere za eventualni drugi talas.

„Vlada je ispoljila najveći stepen odgovornosti i instrukcije za sva ponašanja vlade predlagao je štab za zdravstvo i stručnjaci su govorili šta je najneophodnije i oni će za drugi talas prilagoditi sugestije”, rekla je Đukić Dejanović u emisiji "Reč na reč".

Ona je navela da su i sami epidemiolozi rekli da eventualni drugi talas ne bi trebalo da bude tako jak, pa je za očekivati da će biti predlagane blaže mere.

„Nikako kao država ne možemo sebi dozvoliti da pravimo posebne kriterijume i pravila za odrežene države i selektivni prema pojedinim narodima i državama, rekla je Đukić Dejanović, ali zdravstveni kriterijumi se moraju poštovati”.

Poslanik Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj rekao je da bi za eventualne buduće mere trebalo slediti stručnjake epidemiološke struje, ali da je sada bilo neozbiljnih i neogdovornih pristupa pojedinaca u državi.

Šešelj je naglasio da bi posebna tema trebalo da bude ulaganje u Institut Torlak, navodeći da investicije u zdravsto ne treba svoditi na zgrade i prebrojavanje mokrih čvorova, već ulaganje u ljude.

On je rekao i da bi trebalo redefinisati program subvencija, napominjući da priortet treba biti na domače privrednike.

„Zaštita zdravlja stanovnika može biti razlog za zatvaranje granica Srbije, a neki koji su zatvorili granice iz političkih razloga, treba im odgovoriti na politički način”, istakao je Šešelj.

„U Crnoj Gori mesecima traje progon srpskog narod a i crkve i to nema veze sa epidemijom”, predočio je on i naveo da podržava način na koji Mađarska sprovodi migrantsku politiku.

Elvira Kovač, kao predstavnica liste Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor, istakla je da se ne zalaže za strožije mere od ovih koje su bile na snazi, već za solidarnost, fizičko distanciranje i suživot uz koronu.

Ona je navela primer poslodavaca u EU, gde je smanjeno radno vreme, a država plaća dopunu radnicima.

„Mi smo građani Srbije, ali je za nas i Mađarska važna i za nas je bilo teško što su granice bile zatvorene i postojale su konkretni životni problemi koji su rešeni uspešnom saradnjom dve zemlje”, rekla je Kovač.

Bojan Đurić, predstavnik liste Ujedinjena demokratska Srbija, smatra da bi trebalo eventualno uvoditi blaže mere i da bi bilo dobro, u slučaju pojave drugog talasa, da će Skupština Srbije biti u prilici da se izjasni.

„Sada smo valjda svi pametniji i naučili smo da svaka mera ima veće šanse ako je objašnjena”, ocenio je Đurić.

„Niko u ovoj krizi nije želeo da ne radi”, rekao je on i napomenuo da su neke od ekonomskih mera koje su usvojene bile dobre.

Đurić je naveo primer EU, koja je za Hrvatsku odobrila sedam milijardi evra za oporavak privrede od pandemije korona virusa.

„Medicinska situacija u određenoj zemlji može biti razlog za zabranu ulaska tih državljana u Srbiju. Srbija je otvorena zemlja u ekonomskom smislu i to može biti razlog, a nikako diskriminacija”, rekao je Đurić.

Ivan Matović, kao predstavnik liste Metla 2020, rekao je da se ta lista ponašala odgovorno, da nisu ni pomogli, ni odmogli, niti su se bavili politikantstvom.

„Korona je odnela neke živote, ali nije odnela korupciju, ni Jovanjicu, ni Krušik, niti lažne doktorate”, rekao je Matović.

On je ocenio da Srbiji ne treba nacionalni stadion, niti autoput Niš-Drač, već da taj novac treba uložiti u zdravstvo.

Matović smatra da je država morala ciljano da planira mere podrške privrede, ukazujući da su poljorpivrednici posebno kažnjeni tokom epidemije.

„Zatvaranje granica Crne Gore za državljane Srbije je isključivo političko pitanje, nikako zdravstveno”, smatra Matović.

Milan Stamatović, ispred liste Zdrava Srbija - Bolja Srbija, ocenio je da je tokom vanrednog stanja bilo puno politikanstva i da bi se ta lista zalagala za blaže mere u eventualnom drugom talasu.

„Vlast je ušla nespremno i nije predvidela šta će se dogoditi. Sada ima dosta vremena da se pripremimo da ne bismo prelamali preko kolena”, rekao je Stamatović koji se založio za skandinavski model zdravstva, odnosno ulaganje u preventivu, jer se ne mogu svi lečiti u Beogradu.

Stamatović je sugerisao kako država ne bi trebalo mnogo da se meša u privredu, već da stvori uslov i ambijent za poslovanje, napominjući da je program podrške privredi tokom pandemije kratkoročna mera.

„Pandemija je pokazala gde treba da bude naš put, a to je istok, ne zapad i to će se pokazati kada zapadne zemlje budu ograničavale prava i kretanja građana Srbije”, rekao je Stamatović.