Od iduće godine platni razredi i pravednije plate
BEOGRAD : Proces racionalizacije zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi se privodi kraju, a radna mesta oko pola miliona zaposlenih biće od 1. januara naredne godine razvrstana u platne razrede, čime će ovaj posao praktično biti priveden kraju, kaže u razgovoru za Tanjug ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
Katalog radnih mesta, sa 2.000 postojećih, sveli smo na oko 800 radnih mesta, a sve institucije biće dužne po Zakonu o platama u javnim službama, koji treba da bude usvojen do kraja meseca, da usaglase svoju sistematizaciju sa tim katalogom, napominje Ružić.
"Neko će sigurno reći da nije zadovoljan tim katalogom kako je urađen. Naravno da ima nekih manjkavosti, ali to je jedan živi organizam koji se apdejtuje i unapređuje svakodnevno", kaže Ružić.
Objašnjava da novi zakon predviđa obavezu da direktori ustanova usaglase Katalog radnih mesta sa sindikatima, posle čega sledi vrednovanje radnih mesta.
"To znači da u kasnijoj fazi neće biti ista plata medicinske sestre koja radi na šalteru i one koja ima smene u Urgentnom centru", pojašnjava Ružić.
Na pitanje kako ocenjujena kritike sindikata na ovaj Zakon, odgovara da je 70 odsto njihovih primedbi usvojeno i da će one biti deo novog zakona.
"Zato sam imao sedam, osam, razgovora sa njima na tu temu i preko 70 procenata rezervi kojie su bile u cilju preciziranja nekih odredbi zakona smo usvojili", objašnjava Ružić.
Cilj novog Zakona o platama je, smatra ministar, da se oni koji rade dobro nagrade , a da se oni koji ne rade na taj način, motivišu da rade bolje ili, ako je to potrebno, i sabkcionišu.
Upitan da oceni stanje u budžetima lokalnih samouprava, Ružić kaže da se mnoge opštine i gradovi nalaze u nezavidnom položaju.
" Neke od njih su prezadužene ili ilmaju deficite", objašnjava on i napominje da je zato resorno ministarstvo potpisalo sa švajcarskom vladom Sporazum o reformi poreza na imovinu.
Na pitanje koliko je tačno gradova i opština u Srbiji je prezaduženo, Ružić kaže da jasan podatak o tome ne postoji.
"Nije definisana skala šta znači za određenu lokalnu samoupravu biti prezadužen. Jasan podatak o tome ne postoji", kaže on i navodi da je reč o nagomilanim dugovima "svih političkih partija koje su nekada, u prethodnih 10,20 godina rukovodile tim lokalnim samoupravama kupujući socijalni mir".
Kragujevac se apostrofira kao jedan od najvećih dužnika, ali, kaže, tu su i Novi Sad i Beograd, i objašnjava da je suština u pitanju da li postoje kapaciteti da se ti dugovi vraćaju.
