Nema vajde od čekanja zelenog svetla Prištine

da Srbi na KiM sami krenu u formiranje Zajednice srpskih opština. „ Mislim da ne treba čekati na dobru volju Prištine, jer te dobre volje neće biti.



Priština će stalno uslovljavati pitanje formiranja ZSO. Ali onog trenutka kada Albanci budu shvatili da će Zajednica biti formirana sa njima ili bez njih, splasnuće otpor prema njoj. Prema tome, Srbi moraju napraviti korak napred, jer očigledno je da međunarodna zajednica ne može odustati od onoga što je pod njenim patronatom dogovoreno u Briselu,” naveo je Ivanović u pismu.

– Najpre, meni je žao što Beograd do sada nije uspeo u insistiranju da se zajednica formira, pogotovo nakon izbora na severu KiM i formiranja opština po kosovskim pravilima. I to mislim da je veliki propust beogradskog pregovaračkog tima. No, tu smo gde smo, pa ni tri godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma nemamo ZSO dok se pregovara o nekim mnogo manje važnim stvarima. Međutim, formirati Zajednicu srpskih opština bez podrške međunarodne zajednice mislim da ne bi bilo pametno – komentariše za “Dnevnik” bivši potpredsednik kosovskog parlamenta Petar Miletić.



Po njegovim rečima, suština ZSO je upravo u tome da mora biti priznata institucija, jer je to preduslov za njeno zaista uspešno delovanje i ispunjavanje očekivanja kosovskih Srba, između ostalog i preuzimanje onih poslova koje Vlada Srbije danas obavlja na Kosovu pre svega u domenu obrazovanja i zdravstvene zaštite.



– Ali to ne znači da svi oni koji danas imaju uticaj među Srbima na KiM - predsednici opština, poslanici u kosovskom parlamentu, ministri u vladi, odbornici... – ne bi mogli da se sastanu, kao nekakav vid „grupe za pritisak”, i iniciraju ubrzanje formiranja ZSO. Jer zaista bi trebalo pokazati i Prištini i međunarodnoj zajednici da postoji volja i želja da Zajednica zaživi i preuzme sve obaveze prema Briselskom sporazumu. Mislim da to može da pomogne, mada bi po meni ključno bilo da pregovarački tim Beograda zapreti zamrzavanjem procesa normalizacije odnosa ako se nastavi sa opstrukcijom formiranja ZSO.



Miletić, međutim, skreće pažnju da ni naša strana nije uradila sve što je mogla kako bi pripremila teren za formiranje Zajednice..

– Po meni je, recimo, skandalozno što statut ZSO uveliko već nije napisan, a ne da se još uvek krčka. Ako već nije spremna Priština, ako međunarodna zajednica oteže, zašto Beograd nije izašao s predlogom tog dokumenta i u njemu, shodno slovu Briselskog sporazuma, jasno naveo i sva ovlašćenja i sve obaveze Zajednice, i ko će je činiti, i šta će i kako raditi, i na koji način će biti finansirana...

Komentarišući uslove za nastavak ustrojisanja Zajednice, koje je Priština postavila pre nekoliko dana tokom nastavka tehničkog dijaloga u Briselu – od ukidanje paralelnih struktura Srbije na Kosovu do insistiranja na međunarodnom pozivnom broju i nezavisnom energetskom distributivnom sistemu – Miletić kaže da su to sasvim očekivani potezi koji nikog više ne bi trebalo da iznenađuju...



– Priština je u poziciji da preti jer je ona glavno iz Briselskog sporazuma već dobila: opštine na severu su konstituisane po kosovskim zakonima, čime je počela njihova integracija, i to je Hašimu Tačiju i ostatku tamošnje administracije bilo najvažnije. I sada mogu da zatežu do besvesti, odnosno da uslovljavaju sve dok potpuno ne zaokruže, kako kažu, „državnost”. A u tom ucenjivačkom paketu im je na prvom mestu upravo ZSO. Zato je sada na potezu Beograd...



Miroslav Stajić

 

Dečani nisu kompenzacija za ZSO



Miletić je kao nerealne odbacio spekulacije da kosovski Ustavni sud, vraćanjem 24 sporna hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani uz obrazloženje da je „Kosovo pravna država” zapravo pokušava da zamaže oči međunarodnoj zajednici, sve kako bi na drugoj strani pripremio teren za legislativno osporavanje ZSO...



– Najpre, svi na Kosovu znaju da je Ustavni sud pod ozbiljnim uticajem međunarodnih predstavnika. Drugo, taj postupak je završen odavno, jer je sporna imovina manastiru konfiskovana nakon Drugog svetskog rata, a odlukom Vlade Srbije iz 1997. samo mu je vraćena. I međunarodna zajednica je jasno rekla da u ovom slučaju nema ništa sporno – uostalom, i prvostepena presuda, kada su pre neku godinu međunarodne sudije presuđivale u ovom slučaju, bila je da zemlja pripada SPC. Tek kasnije je kosovsko pravosuđe raznim opstrukcijama dovelo do toga da ta imovina postane sporna. I treće, slučaj Visoki Dečani je samo pokazao da je moguće i na Kosovu, bez obzira na veoma teške, često i neprijateljske uslove, doći do pravde ukoliko ste uporni, imate ozbiljne argumente i, naravno, sarađujete sa međunarodnom zajednicom.