Nastić: Berlin samo želi da Srbija prizna nezavisnost Kosova

Ona ističe da Srbija ne može da se u zaštiti svojih interesa na KiM osloni ni na kakvu podršku Berlina, jer Nemačkoj nije stalo do rešenja konflikta i da ona na Balkanu samo sledi sopstvene interese.

"Kada se činilo da su se vlade u Beogradu i Prištini dogovorile oko razmene teritorija, Berlin je to odbio. Nemačkoj vladi nije stalo do rešenja konflikta, već do sprovođenja sopstvenih ciljeva", ukazala je Nastić.

Na pitanje da li Srbija može li se očekivati da Nemačka u interesu postizanja konačnog dogovora uzme u obzir i srpske interese i podrži kompromisno rešenje za Kosovo Nastić je uverena da Srbija ne može da se osloni ni na kakvu podršku Berlina.

"Nemačka vlada je protekle tri decenije podržavala svaku promenu granica na uštrp Jugoslavije i Srbije i odbijala svako pomeranje granice u korist Srbije. Nezavisno od toga da li se radi o Republici Srpskoj ili severu Kosova. Nemačka vlada, čini se, da je zadovoljna kakvo je sadašnje stanje na Balkanu i nije spremna na kompromis, čak iako bi se vlade u Beogradu i Prištini dogovorile", ukazala je ona.

Ona skreće pažnju i na to da Nemačka u EU igra najvažniju ulogu u rešavanju kosovskog pitanja, i napominje da od specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka ne treba očekivati da će se izjasniti protiv nemačkih ciljeva na Balkanu.

"Ovaj Slovak je apsolvirao obuku na Džordž Maršal Evropskom centru za bezbednosne studije na jugu Nemačke i zauzima u Maršal fondu Nemačke, kao i Fondaciji Helmut Šmit funkcije. On je čovek nemačke vlade", tvrdi Nastić.

Nastić se,na pitanje kako kometariše odbrane lidera lidera Kosova, optuženih za ratne zločine, pre svega Hašima Tačija i drugih vođa OVK - da je OVK zajedno sa SAD, NATO i EU stvorala "državu" Kosovo - kaže da se po prvi put slaže sa izjavom Tačija.

"Zemlje EU I SAD - bolje rečeno NATO - su bombardovale Jugoslaviju I OVK im je poslužila kako kopnena snaga. Nakon bombardovanja, koje je bilo suprotno međunarodnom pravu, vojska NATO je umarširala I nagradila OVK, time što njihove vođe, na primer, nije gonila zbog zločina i ratnih zločina, već je stvorila para-državu i predala je OVK." kaže Nastić.

Ona dodaje da je dobro i spravno što se vodi Istraga protiv Tačija i drugih vođa OVK, ali, kaže da je nažalost, do toga je došlo prekasno", rekla je Nastić za Tanjug.

Berlin je, prema njenim rečima, od početka imao neslavnu ulogu u razbijanju Jugoslavije.

"Već 1991. tadašnja nemačka vlada priznala je nezavisnost Slovenije i Hrvatske, iako su je zapadni partneri upozoravali da to ne čini. Usledilo je ono od čega se strahovalo: u Krajini i Bosni i Hercegovini počeo je građanski rat. Kada se oružani sukob konačno završio 1995., Nemačka je pojačala svoje napore preko Albanije, da izazove nemir na Kosovu. Nemačka tehnika dispela je tada u ruke OVK i nemačka obaveštajna služba BND je pomagala obuku OVK. Kada je tada građanski rat na Kosovu i Metohiji eskalirao države NATO su suprotno međunarodnom pravu napale Jugoslaviju i potom okupirale region", istakla je ona.

Nastić je podsetila da je Nemačka potom, 2008. godine, bila jedna od prvih zemalja, koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, koje je, između ostalog, okupirano nemačkim trupama, te i da je Berlin u proteklih 30 godina imao destruktivnu ulogu u bivšoj Jugoslaviji, i s tim u vezi ima mnogo toga da se sagleda.

Nastić smatra da je pod hitno potrebno da se konačno rasvetle sva počinjena ubistva, zlostavljanja za vreme rata u Jugoslaviji i posle njega, i da se kazne počinioci.

"To što je kosovski predsednik Hašim Tači, zbog optužnice za ratne zločine, konačno preuzeo odgovornost i povukao se sa vlasti, treba pozdraviti. Stotine kosovskih Albanaca, Srba, Roma i pripadnika drugih etničkih grupa, kao i politički protivnici su, prema optužnici, bili žrtve Tačija i daljih takođe optuženih funkcionera. Mora se poći od toga da je nepoznata cifra žrtava daleko veća, a ne treba zaboraviti zlostavljanja i drugi oblik nasilja. Zbog preteće unutrašnjopolitičke krize sprečiti optužnicu, kao što su pojedini i u političkom Berlinu tražili, bio bi zločin prema svima koji su pretrpeli najveće patnje", smatra ona.

Ispravno je, ističe ona, da se ne gone više samo ratni zločinci na jednoj strani linije fronta.

"To bi bio jedan mali doprinos pravdi i pomirenju", ističe nemačka poslanica.

Na pitanje na koje, kako je upozorila nemačka vlada odugovlačila sa odgovorom -da li su se nemački vojnici kao dobrovoljci tokom rata na prostoru bivsželi i traži odgovor.

"Pre par nedelja je izašla knjiga jednog profesora bliskog Bundesveru, u kojoj piše da su pripadnici nemačke vojske početkom 1990-tih, ''posebno iz garnizona u južnoj Nemačkoj bili dobrovoljci u ratu u Jugoslaviji. Oni su putovali na produženi vikend kako bi skupljali iskustvo sa ratišta, napisala je jedna značajna nemačka novina. Ako je to tačno, onda su aktivni nemački vojnici ilegalno služili na teritoriji jedne druge evropske države - Jugoslavije. Zbog ovih otkrića sam postavila pitanje na tu temu vladi, pitajući koliko je takvih slučajeva poznato vladi i koliko je zbog toga disciplinsko-pravnih postupaka preduzeto", objasnila je ona.

Pitanja takve vrste, prema njenim rečima, su važan kontrolni instrument opozicije u Bundestagu, ako bi na njih vlada korektno odgovorila.

"Najpre je vlada tražila produženje roka za jedan dan, a potom uopšte nije, u novom roku, odgovorila na pitanje. I to sve da bi na kraju napisali iz vlade: ''Vlada nema nikakva saznanja s tim u vezi''. Ta taktika odugovlačenja i glumljenje neznanja od strane vlade su skandal", ukazala je Nastić.