Naprednjaci i radikali ukrstili koplja o poseti Makrona 

“Naše dve poslaničke grupe se ne slažu oko toga da li je Makron trebalo da dođe u Srbiju. Vi smatrate da nije, a mi smatramo da jeste”, rekao je Martinović Radeti i ukazao na veza između Srbije i Francuske.



Navodeći da su veze sa Francuskom bile jače i produbljenije, Martinović je objasnio da Srbija želi od Francuske da napravi partnera i političkog, i ekonomskog, ali i vojno-bezbednosnog.



“Možete o Makronu da mislite šta hoćete, mogu ja da mislim šta god hoću, ali je činjenica da je taj čovek, iako ima potpuno drugačije viđenje situacija na KiM od zvanične politike Srbije, imao hrabrosti da se na Kalemegdanu obrati građanima direktno, u prisustvu predsednika Vučića”, rekao je Martinović.



On je ocenio da je Makron pokazao jednu ličnu i političku hrabrost, kao i da poštuje građane Srbije, uprkos činjenici da je u njegovom govoru bilo i nekih stvari koje su za nas bile bolne.



Naprednjaci smatraju da je Makronova poseta imala smisla, iako se nema saglasnosti za sva pitanja, rekao je Martinović i dodao da je Srbija na putu da od Francuske stvori pouzdanog i čvrstog partnera u EU.



Radeta je rekla da radikali nikada nisu rekli da Makron treba ili da ne treba da dođe, već da su zgroženi da bar nije zamoljen da ne kaže pred narodom koji ga je dočekao, da je Kosovo samostalna država.



Martinović joj je odgovorio da čak i neki poslanici u Narodnoj skupštini govore da je Kosovo nezavisno. 



“Zašto uvek očekujemo od nekog drugog da više poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije kad imate poslanike koji trenutno nisu ovde u sali, a koji tvrde da je Kosovo nezavisna država i da problem Kosova može da se reši jedino tako što će Srbija priznati nezavisnost”, rekao je Martinović.



Oni su polemisali i o bivšoj vlasti, koja je, po njihovoj zajedničkoj oceni, bila štetna, a Radetu je interesovalo kada će biti uhapšeni “kapitalci”.



Martinović je pre toga odbacio navode da niko iz prethodne vlasti nije uhapšen, te je nabrojao da su pravosnažne presude, i to osuđujuće, donete za Miroslava Miškovića, Marka Miškovića, Mila Đuraškovića.



Vode se krivični postupci protiv najmanje šest ministara iz raznih vlada, rekao je Martinović, pojasnivši da misli na Predraga Bubala, Slobodana Milosavljevića, Sašu Dragina, te da se vode dva krivična postupka protiv najmanje dva pomoćnika ministra.



On je dodao da SNS vodi potpuno drugačiju politiku od Dinkića i Labusa, te da je njihova politika bila uništavanje srpske privrede i finansija, a sadašnja politika je jačanje domaće privrede i konsolidacija javnih finansija.



“Tačno je da su iz one bivše vlasti procesuirani neki ministri neki pomoćnici ministra, ali složićete se da su to neka ''žnj'' kategorija ministara u svakom smislu, i po poslovima koje su radili, i po lopovlucima. Mi pitamo uporno, kada će odgovarati kapitalci?”, rekla je Radeta.



Pojasnila je da misli na “(Mlađana) Dinkića, (Miroljuba) Labusa, (Aleksandra) Vlahovića, (Božidara) Đelića.



“Šta je sa onih 11 miliona evra koje je Đelić preko ''Meridian banke'' ukrao iz Srbije, ako ih je uložio u ''Vinci airports”, u kupovinu našeg aerodroma. O tome niko ne vodi računa”, pitala je poslanica SRS.



Ona se osvrnula i na jučerašnje poslaničko pitanje lidera stranke Vojislava Šešelja o unošenju odredbe u Krivični zakonik da se krivično kazni svako ko tvrdi da se u Srebrenici dogodio genocid, rekavši da se posle toga “razbuktala masa na društvenim mrežama zbog novinarke Snežane Čangradin koja je to napisala”.



Ona smatra da je to opasna teza koja “srpskom narodu stoji iznad glave” i da ćemo to morati da priznamo putem EU.



“Onda su ovi iz praznik klupa osuli drvlje i kamenje na Šešelja. Možemo da razumemo da neko ne voli radikale, da neko ne voli vlast, ali da neko ko je slučajno rođen kao Srbin, toliko ne voli svoj narod to je prosto neverovatno”, rekla je Radeta.



Pozvala sve kolege da stanu, ne u odbranu Vojislava Šešelja, nego u odbranu istine i pravde.



Poslanici, inače, raspravljaju o amandmanima na Predlog izmena i dopune Zakona o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište u Srbiji i njihovim filijalama u država bivše SFRJ, koje je pre dva dana obrazložio ministar finansija Siniša Mali, a danas o amandmanima sa poslanicima razgovara ministar za rad Zoran Đorđević.



Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Veroljub Arsić rekao je da sene bi danas raspravljalo o staroj deviznoj štednji da ju je prethodna vlast, kao što je to tvrdila, vratila.



“Nikad do kraja nisu bili iskreni da kažu kako su to vraćali staru deviznu štednju. Stara devizna štednja je vraćena emitovanjem državnih obveznica sa različitim rokom dospeća, čini mi se deset i više godina”, rekao je Arsić.



Dodao da je stara devizna štednja u velikoj meri bila prevara stranaka DOS-a i bivšeg režima.