Naknadna pamet opozicije i (ne)spojivost funkcija

Potom su usledila pravna tumačenja analitičara, pre svega naklonjenih opozicionom stavu, pa je, moglo se primetiti svako od njih potezao samo pojedine ustavne i zakonske odredbe, kojima je želeo da potkrepe svoje tvrdnje. No, naša pravna spirala nije baš tako jednostavna, niti jednosmerna, pa se ni u ovom slučaju ne može čitanjem samo jednog člana Ustava, ili jednog člana zakona, zaokružiti pravni stav. Poslanik Narodne stranke Vladimir Gajić tvrdi da premijerka Ana Brnabić nikako nije mogla biti poslanica, a potom su se nadovezale i neke druge njegove stranačke kolege u slučaju gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića. No, ako se pogleda ceo niz zakonodavnih normi oni nisu prekršili zakon. To bi bio slučaj da je, recimo, Ana Brnabić izabrana ponovo u vladu i ostala poslanica, ili da je Vučević probio rok koji mu ostavlja zakon i ostao na obe funkcije. Ana Brnabić je drugog dana zasedanja skupštine podnela ostavku na poslaničku funkciju. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević tvrdi da nije u sukobu interesa, kao što je izneo Borislav Novaković.

- Kada zakon tumači profesor marksizma, često zaluta u tom tumačenju, a nekada i pogreši - rekao je Vučević. Pojasnio je da u zakonodavnom okviru postoji period u kome može da se opredeli kojom će se dužnošću i poslom neko baviti. Vučević je rekao da će se svakako u tom kratkom roku i sam opredeliti i da sigurno neće raditi oba posla, a kako dodaje, “možda neće raditi ni jedan od ta dva posla, jer se to nikada ne zna u politici”. Na pitanje kada će se izjasniti na kojoj će funkciji biti, odgovorio je da su “u pitanju dani, a možda i sati”.

Kada bi opoziconi poslanici bili u pravu, onda ne bi bilo nikakve pravne logike da se pomenuti funkcioneri uopšte nađu na poslaničkim listama, pre nego što i formalno odstupe sa svojih funkcija. Kako je onda, po tom sledu, uopšte RIK i mogao da im dodeli poslaničke mandate, nakon što je i opozicija prethodno glasala za konačni izveštaj o sprovedenim izborima na sednici Komisije… U tom vrzinom kolu dilema mogli bismo onda vratiti godinama, decenijama osporavanja.

U slučaju Vučevića, tumačenje se može dati na osnovu člana 28 Zakona o borbi protiv korupcije. Tu se navodi da funkcioner može vršiti samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Izuzetno od tog stava, funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom. No tu postoji  dodatak. Funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više funkcija vrši istovremeno, dužan je da u roku od tri dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije, koja potom treba u roku od  15. dana da mu prosledi odgovor. Ukoliko bi čekao odgovor Agencije, Vučević bi na kraju svakako morao da se opredeli za jednu od dve funkcije – gradonačelnika, ili poslanika. Ako  bi se oglušio o stav Agencije, nakon osam dana prstala bi da mu važi po sili zakona kasnija funkcija, u ovom slučaju poslanička, što bi

konstatovao i Administrativni odbor parlamenta. No, ukoliko se Vučević ipak ne bi opredelio za funkciju gradonačelnika, u roku od 30 dana Skupština Novog Sada birala bi novog, ili bi se zakazali prevremeni lokalni izbori.

Nije prvi slučaj da je neki gradonačelnik birao između ove dve funkcije. Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma nekoliko godina se “provlačio” na obe funkcije, odnosno od 2008. godine, da bi mu tek 2011. Agencija naredila da mora da izabere. Odlučio je tada da ostane gradonačelnik Jagodine. 

O Gajićevoj tezi vezanoj za mandat premijerke debatovalo se  ne samo u medijima, već i na društvenim mrežama. On je i na Tviteru bio kategoričan “da ni sekund ne može doći do sjedinjavanja izvršne, zakonodavne ni sudske vlasti”.

- Ne može biti član vlade poslanik. Ne može da bude ni sudija – poručio je Gajić.

Zakon o vladi kaže da timu iz Nemanjine prestaje mandat kad i skupštini. Istovremeno, član Vlade kome je mandat prestao u ovom slučaju, ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku. Znači, tehnički je tu do izbora nove vlade i ne može se smatrati da je na toj funkciji u punom obimu. Valja podsetiti na stav koji se čuo iz Nemanjine, uoči izbora 2012. godine.

Šef vladinog Odseka za saradnju s medijima Milivoje Mihailović istakao je tada da je nesporno da narodni poslanik ne može biti ministar, ali i to da vlada posle prestanka mandata nema kapacitet da vodi politiku.

- Izbor nove vlade može potrajati mesecima, pa bismo mogli doći u situaciju da država ostane bez mogućnosti da bilo ko obavlja tekuće i neodložne poslove. To bi imalo posledice koje je teško zamisliti, što bi bio svetski presedan. Potpuno je isključeno da je naš ustavotvorac i zakonodavac tako nešto imao na umu. To znači da će ministri postati i poslanici, a tek kada se završe pregovori o novoj vladi, podnosiće ostavke na mesta parlamentaraca, ukoliko ponovo dobiju priliku da sede u Nemanjinoj – bio je stav iznet iz vlade Mirka Cvetkovića.

Politikolog Vujo Ilić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju čini se da je izneo najzaokruženiji odgovor i ujedno  obrazloženje. Kako je predočio, član 128 Ustava određuje da članovi vlade kojima je prestao mandat vrše samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade. Smatra da član Ustava koji zabranjuje spajanje funkcija treba tumačiti tako da se odnosi na članove te nove Vlade, a ne one kojima je prestao mandat. U ovom sazivu, dodaje, verifikovani su poslanički mandati pet članova vlade kojima je prestao mandat. Pored Ane Brnabić (SNS), tu su i Tatjana Matić (SDPS), Milan Krkobabić (PUPS), Nenad Popović (SNP) i Novica Tončev (SPS). „Ako budu izabrani u novu Vladu moraće naravno da podnesu ostavke”, izričit je Ilić. Podseća da nema saziva Narodne skupštine u kom nisu bili verifikovani mandati članova vlada kojima je prestao mandat.

- Na sajtu su sva imena, desetine njih. Najskorije, Ivica Dačić je 2020. izabran za predsednika Narodne skupštine, a od 2016. do 2020. je bio Prvi potpredsednik Vlade. Zašto ovako mora da bude? Gubi se iz vida član 52 Ustava da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Pravo da budu birani na neposrednim izborima ne može se oduzimati nikome, pa ni članovima vlade kojima je prestao mandat – podvlači Vujo Ilić.

S. Stanković