Najlekovitije za Srbiju da Srbi i Albanci postignu dogovor

U autorskom tekstu za jubilarno izdanje "Blica", Vučić nalazi objašnjenje za takve reakcije u "Filozofiji palanke" Radomira Konstantinovića, te navodi da je to "gledanje preko plota" uvek izraz straha da se nekosuoči sa samim sobom. 



"Zato su komentari ništa više nego ''pamfletizam'', čija je osnovna odlika, opet po Konstantinoviću, da se obračunava u ime neke već date, nepromenjive i večne istine", navodi Vučić. 



Kaže da su za deo Srbije i za region te "istine" odavno postavljene i da se ne dozvoljava nikakvo njihovo revidiranje. 



To, dodaje, podrazumeva, da je Srbija za region uvek kriva, uvek želi da ratuje, uvek da se širi na račun drugih...da osvoji Balkan.



"To što sam rekao jasno da želim da osvajamo laptopovima, znanjem, knjigom, olovkom, i to ne Balkan, već budućnost, mirno je zanemareno", konstatuje. 



Jednako, primećuje, kako je u Srbiji deo javnosti prešao preko toga da je tokom posete Kosovu jasno načinjen diskontinuitet s Miloševićevom politikom.



To se, primećuje, jednostavno ne uklapa u unapred postavljenu istinu dela Srbije. a po kojoj je on apriori loš, apriori za rat, apriori deo Miloševićeve velikosprske hegemonističke politike. 



Zato, zaključuje, komentatori tako jasno preskaču sve delove koji im ne odgovaraju, koji narušavaju njihovu istinu i koji se ne uklapaju u "mit o zlom Vučiću". 



"I tu je negde osnovni problem. Moja politika je politika protiv mitova i večnih istina, a sa druge strane su oni, i sleva i sdesna, i kvazinacionalnisti i kvazigrađanstvo, koji žive na mitovima i od njih. Matrica je ista, razrada je drugačija, ali je zaključak opet isti", piše Vučić u autorskom tekstu za Blic. 



Konstatuje da je tako za jedne izdajnik Srbije, za druge izdajnik pravde i demokratije, te da zato sasvim jasno da ni jednima ni drugima ne odgovara kad za Srbe sa Kosova vrlo jasno traži prava, a ne teritorije, dogovor i kompromis, a ne rat. 



"I kada po hiljaditi put izgovorim reč mir naježe se, ti iz istih šinjela, i krenu da pamfletima, jedni zato što bi stvarno voleli rat, drugi zato šsto ne mogu da prevale što baš ja taj rat nikako ne želim".



Piše i da kada se tome doda da je za "sve njih mnogo važnije da njihov protivnik ne uspe", nego da se zaista postigne rešenje, onda se dobije "zaokružena pamfletaška zajednica". 



Vučić, međutim, primećuje da ista mitološka postavka postoji i u regionu, te da je Srbija po tom mitu glavni krivac i u dvadesetom i dvadesetpvom veku. 



Zato bi, kaže, oni voleli da on ponavlja, poput Miloševića, da ni naoružane bitke nisu isključene. 



"I voleli bi da sam njegova politička reinkarnacija, sa istom postavkom, istim ciljem i istim načinom da ga ostvarim", piše Vučić. 



Zato, dodaje, i čuju samo ono što bi voleli, a ne što je rečeno. 



"Zato što im ne odgovara Srbija koja je normalna, Srbija kompromisa, Srbija koja svoje mesto u svetu hoće da nađe radom i znanjem, a ne oružjem". 





"Posle izvesnog vremena, možda i svi ovi u svojim palanačkim postavkama shvate da su izgubili budućnost zbog sopstvenog i patološkog odnosa prema prošlosti, kao i mržnje koja im je ostala jedini hranitelj".