Na stratištu mržnje poruke nade

Šajkaške oblasti kojoj pripada Čurug.

Komemoracija u organizaciji Memorijalnog društva „Racija“ je održana u Topalovom magacinu, gde je deo privedenih meštana januara 1942. godine bio smešten do odlaska na gubilište u ledenoj Tisi, a gde je danas Muzej žrtava racije.

Ambasador Republike Mađarske u Srbiji Atila Pinter drugu godinu zaredom prisustvovao je komemoraciji čuruškim žrtvama i napomenuo da je takva slika do pre nekoliko godina bila nezamisliva.

– Bilo je nezamislivo da Srbi i Mađari odaju počast žrtvama racije 1942. i krvavih događaja 1944. i 1945. godine – rekao je Pinter, ističući uspostavljanje tesne saradnje Srbije i Mađarske na nivou vlada i nevladinih organizacija. – Zahvaljujući procesu mađarsko-srpskog pomirenja, danas je to za nas postalo moguće. Potrebno je da iskoračimo iz senke bolnih događaja iz prošlosti i da naglasak stavimo na obostrano razumevanje i poštovanje. Sled događaja protekle tri godine ukazuje da smo na dobrom putu.

Podsećajući na susrete predsednika i premijera dveju država, mađarski ambasador je naglasio da su međusobni susreti doprineli proširivanju odnosa dveju zemalja u svim oblastima i boljem obostranom razumevanju, te da mađarsko-srpske odnose danas „nije moguće poremetiti“.

– Mađarska osuđuje dela koje su Mađari počinili u Drugom svetskom ratu protiv nevinih Srba. Takođe osuđuje nepojmljivu zversku odmazdu komunističkih partizana nad Mađarima, dve i po godine nakon racije. Ali, mađarsko-srpske odnose tokom istorije nisu obeležavali samo krvavi konflikti nego saradnja i suživot i taj odnos obiluje nebrojenim pozitivnim događajima. Moje mišljenje je da je srpsko-mađarsko zbližavanje i pomirenje pomoglo da se u budućnosti koncentrišemo na te pozitivne tačke. Tako ćemo omogućiti da naša deca odrastaju u duhu koji će isključiti sumnju u dobrosusedstvo i prijateljstvo Srba i Mađara – rekao je Pinter.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Miroslav Vasin rekao je da bol za žrtvama nije manja ni nakon 74 godine, ali da je značajno što se poslednjih godina žrtava Racije podsećaju na drugačiji način.

– Do pre nekoliko godina postojale su naše i njihove žrtve – naglasio je Vasin. – Uvek je za patnje ljudi bio kriv onaj drugi. Pre nekoliko godina počeli smo da žrtve pominjemo kao žrtve, kao one koji su stradali od zločinačke ruke. Jer, zločinačka ruka nema nacionalnost.

Vasin, rodom iz Čuruga, čiji su bliski srodnici stradali u zločinima iz januara 1942, istakao je ulogu predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora, koji je u prethodnim godinama dao značajan doprinos procesu pomirenja i svojim dolascima na komemoraciju poslednjih godina.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor kazao je da je teško pronaći prave reči 74 godina nakon počinjenog bestijalnog zločina nad ljudima koji su nedužni stradali samo iz jednog razloga – jer su rođeni s pogrešnim imenom.

On je rekao da zločinci imaju ime i da ne može postojati kolektivna odgovornost jednog naroda, i posebno istakao rešenje Vlade Srbije od 30. oktobra 2014. godine kojim je opozvana odluka doneta nakon završetka Drugog svetskog rata – da su pripadnici mađarske i nemačke nacionalnosti na području Čuruga, Žablja i Mošorina ratni zločinci, primenom principa kolektivne odgovornosti.

Zato je, kako kaže, od istorijskog značaja poruka koju su u Topalovom magacinu u Čurugu 26. juna 2013. godine poslala dvojica predsednika Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, i Janoš Ader, predsednik Mađarske.

– Na komemoraciji kakva se nije desila u Istočnoj Evropi poslednjih 70 godina, dvojica predsednika su Muzej Žrtava racije u Čurugu posvetili pravednicima, svim žrtvama kojima ni 74 godina kasnije sudije nisu presudile – rekao je predsednik vojvođanskog parlamenta.

On je rekao da na ovom mestu „možemo samo da ćutimo i da se stidimo zbog svake prolivene suze“ i da je neophodno da se učini sve, s obe strane, da se sećamo svakog pojedinačnog imena jer nije dovoljno da se o žrtvama govori kao o brojevima i statistici.

– Imamo zajedničku prošlost, dugačak spisak grehova, ali i obavezu da učinimo sve da se nikada ledeni dani zla ne ponove. Ako to i ne učinimo, nastavićemo svi da živimo, ali u nekoj vrsti moralne tuposti, bez istine. Jer samo jedna istina nam može doneti utehu, a to je da je komšija koji pruži ruku komšiji u vremenima zla i beščašća apostol dobra – zaključio je Ištvan Pastor.  

Parastos žrtvama Čuruške racije služio je vladika jegarski Jeronim uz sasluženje sveštenstva namesništva žabaljskog Srpske pravoslavne crkve, a u komemorativnom programu učestvovao je mešoviti inkluzivni hor „Ison“.

A. Savanović

Da se ne zaboravi i ne ponovi

Predstavnica mađarske zajednice i rođena Čuružanka Julija Teleki rekala je da se ne smeju nikada zaboraviti događaji iz 1942. godine, kao ni oni iz 1944. godine.

– Mnogo nevinih Čuružana, i Srba i Mađara, postalo je žrtva rata i međunacionalne mržnje – rekla je Julija Teleki. – Nama preživelima ostaje dužnost da ih sačuvamo od zaborava.

Ona je pozvala sve da međusobno poštuju svoje nevine žrtve i da sačuvaju mir da se ne bi ponovili zločini s početka i kraja Drugog svetskog rata.

Počelo 4. januara

Racija je na području Šajkaške oblasti najvećim delom sprovedena u januaru 1942, nakon oružanog okršaja koje su mađarski honvedi imali sa Šajkaškim partizanskim odredom 4. januara u žabaljskom ataru, a već uveče istog dana u Čurugu je krenula akcija prikupljanja, mahom srpskog življa, koji je likvidiran i bacan u Tisu. Akcija mađarskih fašista je trajala od 4. do 20. januara, a zatim se proširila na Novi Sad, Srbobran i Bečej. U Raciji je ukupno stradalo više od 4.000 ljudi koji su identifikovani imenom i prezimenom, među kojima je blizu 500 dece i mlađih od 18 godina.