NA POMOLU NOVI SUKOB VELIKIH SILA Uzavrelo more oko Ledenog kontinenta

Kome je primamljiva pustara pod snegom i ledom? Ukoliko se gleda na ledeno-snežni ambijent, i ekstremno niske temperature, nije baš primamljivo područje za upravljanje.

Međutim, ono što se nalazi ispod belog pokrivača, koji se polako topi usled globalnog zagrevanja, kao i pomorski putevi koji se otvaraju s povlačenjem leda, otvaraju novo poglavlje sukoba u kom više država vidi svoje ekonomske benefite. U situaciji u kojoj nisu najbolje definisane granice, odnosno šta je čije, zveckanje oružja u najhladnijem regionu na planeti dođe mu kao zalog za ekonomski profit. Ali i najavi mogućih sukoba velikih sila. S jedne strane SAD i NATO saveznika, a s druge Rusije i Kine.

I dok su SAD u godinama nakon hladnog rata tamo slabile svoju vojnu prisutnost, Rusija je prvo polagano, a zatim sve više uspostavljala dominaciju u arktičkoj regiji. Produbljivanje kinesko-ruske saradnje, koja je dodatno ojačala nakon ruske invazije na Ukrajinu, na SAD kao da je imalo učinak paljenja alarma.

Krajem 2022. Bajdenova administracija objavila je Nacionalnu strategiju za arktičku regiju, koja uključuje nova ulaganja u Arktik u eri strateškog nadmetanja za područje iznad Arktičkog kruga. No, stručnjaci strahuju da je američko buđenje iz „polarnog sna“ možda došlo presporo i prekasno.

Arktik se dugo smatrao regijom u kojoj su globalne političke napetosti bile uspešno ukroćene miroljubivom saradnjom osam zemalja. Najsjevernija regija Zemlje je, naime, područje koje se sastoji od Arktičkog okeana i delova osam zemalja - Norveške, Švedske, Finske, Kanade, Rusije, Islanda, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država. Tokom godina hladnog rata Arktik je bio područje simboličnog vojnog nadgornjavanja između SAD-a i Sovjetskog Saveza, ali nije imao praktičnu svrhu u poslovima dve države. Prekretnica u percipiranju Arktika kao istinski miroljubive regije bio je govor sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova 1986. godine koji je tada izrazio želju da umesto vojnih nadmetanja, zemlje sarađuju u zaštiti životne sredine.

Pod geslom „visoke geografske širine, niske tenzije“, 1996. osnovan je Arktički savet, s jasnim politikama ekologije i održivog razvoja. U savetu se nalazi osam pomenutih zemalja i predstavnici šest autohtonih naroda, a sve odluke se donose konsenzusom. Jedan od uspeha saveta je činjenica da su bezbednosni aspekti izričito isključeni, što znači da centralnu ulogu igraju naučna istraživanja i zaštita arktičke prirode. Pitanje vojne bezbednosti strogo je zabranjeno.

Ali ova saradnja naglo je prekinuta 24. februara 2022. godine kad je Vladimir Putin pokrenuo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu. Preostalih sedam država članica odmah je izjavilo da će pauzirati svoje učešće u radu saveta dok traje agresija na Ukrajinu, a sankcije koje su uvedene Moskvi, ograničilo je isporuku arktičkih nafte i gasa koje Rusija eksploatiše.

Međutim, to ne znači da je Rusija ostala bez interesa. Poslednje dve decenije Rusija je dominirala u borbi za Arktik, gradeći svoju flotu ledolomaca, brodova i podmornica sposobnih za lansiranje nuklearnih projektila, ali i više naftnih bušotina duž svojih 24.000 kilometara arktičke obale. Cilj Rusije je da preuzme kontrolu nad Severnim morskim putem koji bi do 2035. mogao postati otvoren tokom cijele godine i postati jedna od ključnih ruta svetske trgovine.

Imajući u vidu da se Arktik zagreva gotovo četiri puta brže od globalnog proseka, do leta 2035. bi mogao da ostane bez morskog leda. Na Arktiku živi oko četiri miliona ljudi, od kojih su oko dva miliona Rusi, a oko 500.000 su pripadnici autohtonih naroda.

Klimatske promene idu u korist ruskim interesima. Topljenje leda već je uticalo na to da sezonski putevi budu otvoreni tokom većeg dela godine i pružilo je više mogućnosti za iskorištavanje prirodnih resursa.

Geološki institut Sjedinjenih Američkih Država 2008. godine procenio je da se 13 posto, ili 90 milijardi barela, svetskih neotkrivenih konvencionalnih izvora nafte nalazi upravo na Arktiku. Većina tih resursa nalazi se na Aljasci i u Ruskoj Federaciji. Arktik igra važnu ulogu u ruskoj ekonomiji. Godine 2020. ruski arktički delovi činili su deset posto nacionalnog BDP-a, 80 posto proizvodnje gasa i 17 posto proizvodnje nafte.

Rusija je pojačala brojnost brodova i ledolomaca u tom delu da osiguraju morsku rutu, pa je među zapadnim zemljama zavladao strah da će ruska mornarica blokirati komercijalne puteve.

Moskva je poslednjih godina ponovno otvorila arktičke baze zatvorene nakon hladnog rata, stacionirala više snaga širom regije i pokrenula vojne vežbe. Istovremeno, u igri se našla i Kina, proglašavajući se „državom blizu Arktika“ koji joj je obezbedio status posmatrača u Arktičkom savetu. Kina i Rusija su nedavno potpisale pomorski sporazum za putovanje Severnim morskim putem zbog razmene obaveštajnih podataka. Peking će sigurno imati koristi od većeg broja pomorskih ruta uzrokovanih topljenjem Arktika, s obzirom na to da oko 90 posto kineskog izvoza ide morem, a južne rute ugrožene su sukobima na Bliskom Istoku.

Ministarstvo spoljnih poslova SAD-a donelo je odluku koja bi mogla izazvati sukob s Rusijom u Arktiku. Prošle godine u decembru proširilo je spoljne granice američkog kontinentalnog pojasa za približno milion četvornih. Iako je u skladu s Konvencijom Ujedinjenih naroda o pravu mora iz 1982., Rusija je to proglasila „antiruskom provokacijom“.

Vladimir Putin je istakao Arktik kao prioritet za Rusiju zbog geoekonomske važnosti i nacionalne sigurnosti. Rusija je predstavila nove nuklearne podmornice i testirala hipersonične projektile na Arktiku, što stručnjaci vide kao vojnu prednost.

Zapad, posebno Norveška, koja deli granicu s Rusijom, prati situaciju, s obzirom na blizinu nuklearnih podmornica na poluostrvu Kola.

Rusija ima strategiju odbrane na Arktiku, uključujući mogućnost lansiranja balističkih nuklearnih projektila, a Norveška igra ključnu ulogu u ometanju tih planova. Situacija podseća na strateški značaj Arktika između SAD-a i Rusije, izazivajući zabrinutost za regionalnu stabilnost.

U celu priču uključila se i Danska koja je izdvojila 2,74 milijarde kruna (oko 370 miliona evra) za jačanje kontrole i obaveštajne aktivnosti na Arktiku i u severnom Atlantiku.

Reč je o kontroli sa dronovima velikog dometa, kao deo šireg okvirnog sporazuma čija je namena da obnovi svoju odbranu i ispuni ciljeve NATO-a, saopštilo je dansko ministarstvo odbrane.

Bespilotne letelice velikog dometa pomoći će u praćenju sve većeg broja civilnih i vojnih aktivnosti na Arktiku i Severnom Atlantiku, ali i obezbediti da Danska može bolje da ispuni ciljeve NATO-a.

Analiza stanja u arktičkom delu sa aspekta globalne politike ukazuje na kompleksnu i dinamičnu situaciju koja obuhvata ekonomske, vojne i ekološke dimenzije.

Zaključno, Arktik postaje arena intenzivne globalne konkurencije, gde ekonomski, vojni i ekološki interesi prepliću, dovodeći do izazova i prilika.

Očuvanje mira, saradnje i održivog upravljanja postaju ključni faktori kako bi se izbegli potencijalni sukobi i sačuvao ekosistem ovog ranjivog regiona.

E. D.