Montgomeri: Dijalog je obmana, stvarnost:da niko neće da pritisne Prištinu

Na pitanje šta bi bili rezultati samita u Berlinu, Montgomeri u komentaru za Tanjug ističe da rezultata samita zapravo nema i da, sve dok međunarodna zajednica ne bude spremna da preduzme konkretne akcije protiv provokativnog delovanja kosovskih Albanca, oni nemaju razloga da promene svoje ponašanje, niti se može govoriti o dijalogu. 



Upitan kako vidi perspektivu dijaloga Beograda i Prištine, Montgomeri kaže:



"Nemojte sadašnjem procesu davati dignitet nazivajući ga dijalogom. To je obmana. Stvarnost je da međunarodna zajednica iz različitih razloga ne želi da upotrebi pretnju sankcijama ili gubitkom pomoći kako bi naterala rukovodstvo kosovskih Albanaca da ispune obećanja data odavno ili da prestanu sa provokacijama, kao što su 100 odsto takse na srpsku robu", kaže Montgomeri za Tanjug.



Sve dok ne budu preduzeti konkretni koraci protiv ovih akcija, rukovodstvo kosovskih Albanca ne vidi razlog zbog kojeg bi promenilo svoje ponašanje, uveren je on.



"Zašto bi Srbija uopšte uzimala u razmatranje da veruje da će se kosovski Albanci držati bilo kojih obećanja u budućnosti u okviru tzv. dijaloga?", kritičan je Montgomeri.



On je takođe primetio da se mišljenje mnogih kosovskih Albanaca snažno okreće u prilog tvrdokornog stava Ramuša Haradinaja, čineći buduće komprimise još manje verovatnim.



Na pitanje šta misli o ulozi Vašingtona u naporu da ubedi Prištinu da prihvati kompromis i kako vidi evropsku perspektivu Srbije ukoliko ne bude bilo moguće ponovo pokrenuti dijalog, on ukazuje da u Vašingtonu postoji podela kada je reč o politici prema Balkanu.



"Mnogi u široj spoljnopolitičkoj zajednici i dalje vide region kroz prizmu perioda od 1989-1999 i prema tome vide kosovske Albance kao žrtve a Srbe kao agresore. Prema tome ta grupa maksimalno podržava kosovske Albance. Na primer, danas će Spoljnopolitički odbor Predstavničkog doma američkog Kongresa imati saslušanje o zločinima počinjenim na Kosovu, pri čemu će uglavnom ili potpuno biti fokusirani na zločine protiv kosovskih Albanaca", konstatuje on.



S druge strane, kaže bivši američki ambasador, ima nekoliko ljudi u aktuelnoj administraciji na višim pozicijama, koji su otvoreni za bilo koje rešenje oko kojeg dve strane mogu da se slože.



Prema njegovom mišljenju, ključni problem sa kojim se region suočava jeste nejedinstvo međunarodne zajednice u pristupu i nepostojanje volje da se preduzmu ozbiljne mere kako bi se pomogl da se dođe rešenja pitanja BiH ili Kosova.



Delimično, razlog za to je što je decenijama Zapad smatrao da su akcije preduzete u BiH i na Kosovu "uspešna priča" i izgleda da ne želi da prihvati realnost da su zapravo obe - neuspeh.



"Dvadesetčetiri godine posle Dejtonskog sporazuma još postoji visoki predstavnik za Bosnu, a tri etničke grupe su udaljenije nego ikada. Dvadeset godina nakon završetka bombardovanja Srbije, još smo daleko od rešenja tamo", zaključuje Montgomeri.