Milošević: U septembru dodatna svota za kulturu i informisanje

Ona očekuje da će novac biti usmeren korisnicima najkasnije u septembru.

Pre nekoliko meseci ste preuzeli vođenje Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji su najvažniji poslovi Sekretarijata do kraja godine?

– Ti poslovi bi se mogli podeliti u nekoliko grupa. U jednoj je obezbeđivanje uslova za normalno funkcionisanje ustanova kulture čiji smo mi osnivači, poput Srpskog narodnog pozorišta, Muzeja Vojvodine ili Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, što će svakako biti učinjeno. U drugoj grupi poslova na koje je Sekretarijat fokusiran je završetak konkursa za projektno sufinansiranje u oblasti kulture i javnog informisanja, koje smo raspisali posle junskog rebalansa pokrajinskog budžeta. Zahvaljujući razumevanju Pokrajinske vlade i njenog predsednika Igora Mirovića, uspeli smo, naime, da u tom rebalansu dobijemo značajnu dodatnu svotu za obe pomenute oblasti, pokrenuli konkursne procedure, koje, doduše, zahtevaju dosta vremena, ali ćemo svakako učiniti sve da taj novac budućim korisnicima bude usmeren što je moguće pre, nadam se, najkasnije tokom septembra. Tu su, najzad, aktivnosti vezane za obeležavanje jednog zaista izuzetnog istorijskog jubileja – 100. godišnjice prisajedinjenja vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji, u kojima je naš sekretarijat jedan od nosilaca.

Koja dešavanja možemo očekivati u obeležavanju tog jubileja?

– Uređenje budućeg muzeja prisajedinjenja i formiranje stalne postavke posvećene tom velikom događaju su u toku i sve će biti spremno za svečano otvaranje, koje planiramo za 25. novembar, dakle, na dan kada se i navršava 100 godina od zasedanja Velike narodne skupštine koja je donela odluku o prisajedinjenju. Stalnu postavku će činiti niz do sada široj javnosti uglavnom nepoznatih artefakata o tom događaju i svedočanstava o ličnostima koje su donele istorijski dalekosežno važne odluke, a ja ovu priliku koristim da „Dnevniku” zahvalim što se akcijom pronalaženja potomaka poslanika Velike narodne skupštine i objavljivanjem prelepih reportaža o njima, uključio u akciju skidanja vela zaborava s tih velikih ljudi i tog velikog događaja. Tu je, naravno, i svečana akademija, koja će biti održana u Srpskom narodnom pozorištu takođe 25. novembra, i na kojoj će govoriti najviši republički i pokrajinski zvaničnici, a u planu su i premijera pozorišne predstave posvećene prisajedinjenju, veliki koncert i niz drugih manifestacija kojima će jubilej biti dostojno obeležen.

Kako biste ocenili stanje u informisanju u Vojvodini?

– Sistem javnog infomisanja u pokrajini čine, uslovno rečeno, tri segmenta. Jedan su štampani mediji na manjinskim jezicima, čiji osnivači su nacionalni saveti nacionalnih manjina, poput „Mađar soa”, „Hlasa ljudu”, „Libertatee” ili „Ruskeg slova”, a koji se, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, sufinansiraju direktno iz pokrajinskog budžeta.  Svota za tu podršku je ove godine povećana pet posto i iznosi nešto više od 278 miliona dinara, pa ti mediji funkcionišu relativno stabilno. Drugi segment je regionalni javni servis, Radio-televizija Vojvodine, koja se delom finansira iz republičkog budžeta, a delom iz pretplate koju plaćaju građani. Pokrajina tu nema mehanizme za finansijsku podršku, ali ono što je, posle gotovo 18 godina neoprostivog nečinjenja naših prethodnika, kao jedan od prvih projekata pokrenula ova pokrajinska vlada i što je, ne samo po mom mišljenju, poduhvat od istorijskog značaja, jeste gradnja nove zgrade RTV-a na Mišeluku. Finansiramo je zajedno mi i Vlada Republike Srbije i gradnja odlično napreduje. Najzad, treći segment sistema javnog informisanja u Vojvodini čini oko 200 štampanih, elektronskih i internet medija, najvećim delom na srpskom jeziku, koji su ili u privatnom vlasništvu ili su im osnivači organizacije civilnog sektora. Tom segmentu u kojem je i vaš list, kao jedini dnevni list na srpskom jeziku u Vojvodini i jedan od stubova njenog informativnog sistema, objektivno je najteže, a jedini način na koji država, pa sledstveno tome i Pokrajina, može da mu pomogne jeste projektno sufinansiranje. Upravo zbog toga, mi smo sumu za projektno sufinansiranja tih medija s manje od 15 miliona, koju smo zatekli 2016. godine, već u prošloj, 2017. povećali na više od 60 miliona dinara, a taj nivo smo zadržali i u ovoj, 2018. godini.   

Da li ste zadovoljni onim što je u protekle dve godine Sekretarijat uradio za unapređenje kulture i informisanje u Pokrajini?

– Ako bih rekla da nisam, ne bih bila sasvim iskrena jer su napravljeni ozbiljni pomaci, što se vidi i iz nekih od podataka koje sam navela u odgovorima na vaša prethodna pitanja. Ako bih rekla da jesam, ni to u potpunosti ne bi odgovaralo istini jer je pred nama još mnogo posla koji treba uraditi i mnogo stvari koje, u sve tri oblasti za koje je Sekretarijat zadužen, treba unaprediti. Verujem da ćemo u tome uspeti. U tom uverenju me učvršćuje i nesporna činjenica da ova pokrajinska vlada i njen predsednik imaju punu svest o značaju kulture, javnog informisanja i crkava i verskih zajednica, o čemu svedoči kontinuirana rast novca koji se za te oblasti izdvaja. Verujem da će pokrajinski budžet za 2019. godinu, čija priprema nam predstoji, to svakako potvrditi. 

Po Pokrajinskoj skupštinskoj odluci o utvrđivanju datuma značajnih za Pokrajinu, Sekretarijat je zadužen da pripremi posebnu odluku o dodeli nagrada i priznanja zaslužnim ustanovama i pojedincima iz kulture. U kojoj je fazi odluka i kada će biti pred poslanicima Skupštine Vojvodine?

– Jedan od veoma značajnih poslova koje je Sekretarijat u prvom delu ove godine uspešno realizovao je upravo priprema već donete Pokrajinske skupštinske odluke o utvrđivanju i svečanom obeležavanju datuma od pokrajinskog značaja u AP Vojvodini koju pominjete, a što je podrazumevalo i ozbiljnu javnu raspravu koja je prethodila definisanju konačnog predloga tog veoma važnog dokumenta. S istom ozbiljnošću pristupamo pripremi i svih važnih dokumenata, uključujući i drugu odluku koju pominjete u svom pitanju.  

Eržebet Marjanov 

Na koji način Sekretarijat može doprineti pripremama u susret 2021. godini, kada će Novi Sad poneti prestižnu titulu Evropska prestonica kulture?

– Naša puna podrška tom velikom i ne samo za grad Novi Sad i AP Vojvodinu nego i za celu Republiku Srbiju izuzetno važnom projektu je nedvosmislena, o čemu najbolje govori činjenica da smo za to prošle godine izdvojili više od 87 miliona dinara. Realizacija tih para je, kroz konkurse koje realizuje Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021” u toku, a u celom tom projektu su, razume se, angažovane i institucije kulture čiji osnivač je pokrajinska administracija. Tako će biti i u vremenu koje je preostalo do 2021. godine, koja će biti kruna tog velikog projekta.