Milić: Kina nije zamena za Zapad u Srbiji

Suočena sa stravičnim izazovom krize koju je izazvao koronavirus, srpska vlada je javno zatražila kinesku pomoć, kako bi se izborila protiv pandemije, navela je Milićeva u autorskom tekstu za onlajn izdanje magazina Diplomat, namenjenog azijsko - pacifičkom regionu.



Prema njenom mišljenju, za vlasti u Beogradu, KOVID-19, bolest koju izaziva novi korona virus, ima potencijal da predstavlja još veći izazov nego u drugim zemljama.



„Srbija ima jednu od najstarijih populacija na svetu, a stotine hiljada njenih građana žive i rade u evropskim zemljama koje je najteže pogodila pandemija”, navela je ona i podsetila da se preko 400.000 Srba već vratilo u Srbiju iz tih evropskih zemalja, od kojih mnogi nesumnjivo nose korona virus.



Vlada Srbije je brzo pritisnula panik dugme, navela je Milićeva i istakla da budući da su se njeni evropski i američki partneri suočavali sa istim poteškoćama u isto vreme, nisu bili u stanju da Srbiji pruže opipljivu i neposrednu pomoć koja joj je bila potrebna, ali Kina je bila.



Prema njenim rečima, kao odgovor na zahtev Srbije, Kina je zaista poslala potrebnu medicinsku opremu, uključujući respiratore, maske i druga medicinska sredstva, kao i tim medicinskih stručnjaka iz Vuhana, gde se novi korona virus prvi put pojavio.



Međutim, što se tiče javnog apela Beograda Pekingu za podršku za KOVID-19 i posledica zahvalnosti, ne treba preterivati, smatra Jelena Milić i navodi da odnos Srbije i Kine poslednjih godina barem delimično je "izdanak" spora oko Kosova.



„Beograd ceni i nastoji da proširi odnose sa praktično svim zemljama koje nisu priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova”, istakla je ona i dodala da je Kina jedna od tih zemalja, a da kao stalna članica Saveta bezbednosti UN-a ima značajan uticaj obezbedujući da Kosovu ne bude dodeljeno mesto u UN-u dok Beograd ne bude mogao da postigne kompromisno rešenje sa Prištinom.



„Iako su Kinezi u Srbiji ekonomski aktivni, njihova ulaganja su u stvari uglavnom krediti i odnose se na nekoliko konkretnih projekata”, navela je Milićeva.



Ona je navela da od 2,2 milijarde dolara koje su u Srbiju ušle iz Kine, skoro dve trećine predstavljaju krediti, a samo jedna četvrtina, odnosno 561 milion dolara, su stvarne investicije.



Kineske investicije u Srbiji uključuju investiciju u železaru Smederevo i RTB Bor, navela je Milićeva



„Iako je vlada Srbije zahvalna kineskim akterima što su ih "oslobodili" od železara Smederevo i RTB Bor, uloga Kine u srpskoj privredi i dalje je skromna”, istakla je ona.



„Otprilike 65 procenata ukupne trgovinske razmene Srbija ima sa EU, dok ostatak razmene ima sa zemljama zapadnog Balkana koje nisu članice EU, trgovinska razmena Srbije sa Kinom, na primer, samo je malo veća od njene trgovine sa Bosnom i Hercegovinom”, kazala je Milićeva.



Kinesko-srpski odnosi su se proširili u oblasti bezbednosti i odbrane, navela je ona i dodala da je Beograd potpisao ugovor o kupovini i montaži nekoliko kineskih bespilotnih letelica.



„Tokom 2014. godine, srpska policija, radeći sa kineskim kolegama na pronalaženju begunca koji je pobegao u Kinu, bila je impresionirana kineskom tehnologijom koja je korišćenja u njegovom lociranju i hapšenju, što je rezultovalo odlukom srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova da nabavi i postavi kinesku nadzornu infrastrukturu "Bezbedni grad" u Beogradu”, kazala je ona.



„Međutim, Srbija izvodi 13 vojnih vežbi svake godine sa NATO i državama članicama NATO ili gotovo 80 procenata svih vežbi, da bi tek objavila da će prvi put ucestvovati u vežbi sa Kinom 2020. godine”, istakla je Milićeva.



„SAD i članice NATO su najveći finansijski donatori srpskih oružanih snaga i iako se to ne zna baš u velikoj meri, SAD su najbliži bezbednosni partner Srbije, a Kina nije ni sposobna ni sklona da je zameni”, tvrdi Milićeva.



Prema njenom mišljenju, Srbija mora biti pažljiva u odnosima sa Kinom, a ovo se naročito odnosi na upotrebu kineske tehnologije i telekomunikacione opreme u odbrambenim i bezbednosnim sistemima i javnoj administraciji.



„Peking može da pomogne Srbiji da održi prednost u pregovorima oko pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo, ali ne može da igra aktivnu ulogu u rešavanju ovog spora, kojem teži predsednik Srbije Aleksandar Vučić”, smatra Milićeva.



„Rešenje za Kosovo leži u Evropi i SAD, Beograd to dobro razume, navela je direktorka Centra za evroatlanske studije i istakla da Srbija ne želi da zameni Zapad kao svog glavnog partnera i da uprkos trenutnoj retorici i javnim zahvalnostima, nijedna količina kineske pomoći u borbi protiv koronavirusa neće to promeniti.