Krkobabić: Misija „500 zadruga za 500 sela” nema opoziciju

U eksperimentalnoj 2017. godini već je dodeljeno bezmalo 200 miliona dinara (1,7 milion evra), u ovoj 2018. zadrugari će dobiti 825 miliona dinara (sedam miliona evra), a u periodu 2018–2020. planira se da ta suma dostigne 25 miliona evra. U akciju spasavanja srpskog sela aktivno se uključila Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS).

Sve je to povod za razgovor s Milanom Krkobabićem, ministrom u Vladi Srbije zaduženim za regionalni razvoj i koordinaciju javnih preduzeća, i predsednikom PUPS-a, koji je se zalaže za revitalizaciju zadrugarstva u Srbiji, programom „500 zadruga u 500 sela”.

– Od 11. aprila 2017, kada smo na „Prolećnom druženju zadrugara” u Palati „Srbija” prvi put promovisali ideju revitalizacije zadrugarstva, do kraja i godine u centralnoj Srbiji i Vojvodini osnovano je 185 zadruga – kaže Krkobabić za „Dnevnik”. – Time je broj poljoprivrednih zadruga u Srbiji uvećan čak 12 procenata, što se godinama nije dogodilo. Time je promenjena zadrugarska mapa Srbije, duh zadrugarstva ponovo kruži našim prostorima i stvoren je povoljan ambijent za nastavak. Akcija je poprimila premise istinske misije za spas srpskog sela.

Šta ste konkretno uradili u 2017, prvoj u nizu u procesu revitalizacije zadrugarstva?

– Radi ravnomernijeg regionalnog razvoja, podelili smo bespovratno gotovo 200 miliona dinara, a novac su, prema urađenim elaboratima, dobile 22 zadruga iz čak 15 upravnih okruga: pet na nerazvijenom jugoistoku zemlje, po odluci Vlade Srbije – Jablaničkom, Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom i Pirotskom, zatim u Šumadijskom, Rasinskom, Braničevskom, Zlatiborskom, Podunavskom i Moravičkom i četiri u AP Vojvodini – u Južnobačkom, Zapadnobačkom, Srednjobanatskom i Sremskom okrugu. Javnosti je poznato da su novoosnovane mogle dobiti do 50.000 evra, a „starije” – postojeće zadruge do 100.000 evra!

S obzirom na terete prošlosti, kako ste uspeli da pokrenete posustali zadrugarski točak?

– Oživljavanje zadrugarstva je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas srpskog sela, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu, zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je što je, od 4.700 sela u Srbiji – 1.200 u fazi odumiranja. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj.

Bez sumnje, najteže je bilo vraćanje poverenja, i među samim zadrugarima, ali i poljoprivrednika-zadrugara u državu. Mislim da smo taj zamajac uspešno preskočili. Uostalom, zagovaramo moderne zadruge po uzoru na one u visokorazvijenim evropskim i drugim zemljama, u koje zadrugari ne udružuju „kuću i okućnicu i sve mašine koje poseduju”, kao njihovi pradedovi pre više od 170 godina, već samo svoje proizvode.

Često ističete saradnju s Odborom SANU za selo i akademikom Draganom Škorićem?

– Oživljavanje zadrugarstva u Srbiji je, u stvari, ideja Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za selo, na čijem je čelu od 2011. godine akademik Dragan Škorić, svetski renomirani selekcionar suncokreta. Oni su 2012. godine pripremili brošuru „Kako i zašto organizovati zadrugu”. Lane sam se pridružio sjajnoj ideji Akademijskog odbora za selo SANU i stvorili smo tim za respekt koji, evo, daje rezultate.

Koje u timu i ko  će i kako kontrolisati namensko trošenje dodeljenog novca?

– I u Komisiji preovlađuju članovi Odbora SANU za selo. Uz predsednika Zadružnog saveza Srbije Nikolu Mihailovića i Zadružnog saveza Vojvodine Radislava Jovanova, članovi Komisije su i ugledni univerzitetski profesori dr Zoran Keserović i dr Duško Kovačević. Za sada nema ozbiljnih primedbi. Brana od eventualnih zloupotreba je i lokalna samouprava, kao bitan – nezaobilazan činilac u procesu konkurisanja. Elem, ugovor o dodeli novca potpisuju: Vlada Srbije, odnosno ministar za regionalni razvoj, lokalna samouprava, koja na samom početku daje „zeleno svetlo” da je određeni program prihvatljiv i koristan za tu sredinu i, najzad, direktor zadruge u ime njenih članova.

Šta planirate u 2018. godini?

– Misija „500 zadruga u 500 sela” nema opoziciju. Jedinstveni smo bili i u republičkom parlamentu kada smo glasali da se u ovoj godini za obnavljanje zadrugarstva u Srbiji iz državne kase izdvoji 825 miliona dinara – ili čak četiri puta više novca. Planiramo da u 2018. bespovratna sredstva dobije 60-70 novoosnovanih i „starih” zadruga i pet složenih, koje će dobiti do čak 500.000 evra. Novina su složene zadruge.

Važeći Zakon o zadrugama, donet krajem 2015. godine, predviđa da složenu zadrugu mogu osnovati najmanje dve zadruge. Ekspertski tim razmišlja o tome da to budu najmanje četiri zadruge i da svaka specijalizovana zadruga obavezno u složenu zadrugu uloži do deset procenata ukupnih para. Poenta je u tome da u složenoj zadruzi okupimo više specijalizovanih zadruga koje će se baviti višim stepenom prerade. Biće to, u stvari, male fabrike. Mislim da bismo s desetak složenih zadruga mogli trajno rešiti problem malinara kojima nedostaju hladnjače i prerađivački kapaciteti. Jedna od budućih složenih zadruga mogla bi se baviti izvozom zadružnih proizvoda.

Udruživanje jednodušno podržava i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, na čijem ste čelu...?

– PUPS, kao partija čiji je osnovni programski stožer socijalna prvda, ne može ostati po strani kada je reč o udruživanju i sudbini srpskog sela. Misija „500 zadruga u 500 sela” je od izuzetnog značaja za 1,4 milion ljudi koji u Srbiji živi na selu i obrađuju svoje posede na 630.000 uglavnom sitnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Risto Kostov

Ko je u Vojvodini dobio bespovratne podsticaje?

– Iako je odlukom Vlade Srbije akcenat bio na izrazito nerazvijenom jugu, nismo želeli da zapostavimo druge delove Srbije. U Vojvodini, koja je, od 1846. kolevka zadrugarstva današnje Srbije, novac – ukupno 36,2 miliona dinara –dobile su četiri zadruge: Poljoprivredna zadruga „Profortun” iz Kisača, ZZ „Agrodunav” u Karavukovu, ZZ „Modoš” iz Jaše Tomića i ZZ „Voćar Slankamen” iz Novog Slankamena. „Voćar Slankamen”, modernu zadrugu sa 42 zadrugara šest nacionalnosti, koji su sami – kreditom – izgradili hladnjaču kapaciteta 2.500 tona, promovisali smo kao Praktičnu školu zadrugarstva, u koju već dolaze zadrugari iz zemlje i inostranstva. Tamo će ovih dana početi podučavanje iz kalemarstva. Raduje me činjeniica da će od ove godine i učenici srednjih poljoprivrednih škola u Vojvodini izučavati zadrugarstvo kao poseban predmet. Očekujem da se takva praksa proširi na celu Srbiju.