"Medijametar": Najviše tekstova - o Vučiću, najviše negativnih - o Vučiću

Vučić je, prema nalazima, najzastupljeniji bio u Danasu, u 50,22 odsto slučajeva, i Kuriru, u 49,57 odsto, a upravo u ta dva lista zabeležen je i najveći broj negativnih tekstova o tadašnjem premijeru Srbije.



Najmanje učešće tekstova o Vučiću beleži se u listu Politika i to 23,82 posto.



Kad je reč o političkim partijama, zabeležen je veći procenat negativnih tekstova o vladajućim strankama, kojih je bilo 4,6 odsto od ukupnog broja, u poređenju sa opozicionim strankama, o kojima se negativno pisalo u 0,48 odsto slučajeva.



Analiza pokazuje i da je većina tekstova nebalasirana - tekst je zasnovan na stavu jednog sagovornika ili stavovima različitih sagovornika koji nastupaju sa istog stanovišta, a balans je prisutan u samo 19,37 odsto svih tekstova iz uzorka. 



Iza Vučića, sa najvećim brojem tekstova na naslovnicama, slede Ivica Dačić sa 258 i prvi put Ana Brnabić, koja je postala premijerka dva dana pred kraj analiziranog perioda, sa 189 tekstova.



Upravo o njoj, napisan je najveći procenat pozitivnih tekstova - 4,23 odsto.



Kada je reč o negativnim komentarima, posle Vučića, najveći broj negativnih tekstova je napisan o Tomislavu Nikoliću, njih 22, i o Ivici Dačiću, 14.



Od opozicionih predsedničkih kandidata najviše su bili zastupljeni Saša Janković, sa 183, Vuk Jeremić, sa 101, i Vojislav Šešelj sa 94 teksta. 



Prema nalazima, najzastupljenija tema na naslovnim stranama dnevnih novina i dalje je politika, a politički život u Srbiji čini čak 30.37 odsto tekstova na naslovnicama. 



Kada je reč o pojedinačnim temama, najviše pozitivnih tekstova, 45,95 odsto, napisano je o Rusiji, što je devetostruko više nego o Evropskoj uniji, o kojoj je napisano 5,45 odsto pozitivnih tekstova.



Od inostranih aktera, predsednik Rusije Vladimir Putin ima najviše tekstova - 128, dok ga Donald Tramp prati u stopu sa 114 tekstova.



Nemačka kancelarka Angela Merkel sa 66 tekstova ponovo se našla na trećem mestu. 



Na naslovnicama se našla i postizborna kriza u Makedoniji, o kojoj su domaći mediji negativno izveštavali u 14,48 odsto slučajeva.



Najveći broj negativnih tekstova napisan je o predsedniku makednoskog parlamenta Talatu Džaferiju, 42,86 odsto, i o premijeru Makedonije Zoranu Zaevu, 29,69 odsto tekstova, dok je o predsedniku te zemlje Đorđu Ivanovu izveštavano isključivo u neutralnom kontekstu.



Najveći skok u procentu vrednosno konotiranih tekstova beleži se u Kuriru, čak za petinu više nego u prethodnom kvartalu. Od toga čak 59,83 posto tekstova je napisano u negativnom kontekstu.



Nedeljnici su, navodi se u analizi, dominantno kritični prema vlasti, s izuzetkom nedeljnika Pečat koji je kritičan prema evropskoj politici vlasti, dok postoji primat kritičkog pisanja prema politici aktuelne vlasti u odnosu na bilo koji oblik njenog opravdanja ili afirmacije.



"Dominantna karakteristika kritičkog diskursa je negativna opsesija premijerom Aleksandrom Vučićem. Odlika svih nedeljnika je sadržinska i retorička isključivost i ubedljiva dominacija polemike nad dijalogom", jedan je od zaključaka diskurzivne analize nedeljnika.



"Kvartalni Medijametar", analizu štampanih medija u Srbiji, sprovode Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart.



U 10. broju Kvartalnog Medijametra, koji obuhvata period april - jun 2017, obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo i Informer. 



U diskurzivnoj analizi obuhvaćeni su i nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik i Pečat.



Uzorak čini 2.091 tekst sa naslovnica dnevnih novina.