Mali: Hoćemo da građani Srbije još bolje žive
BEOGRAD: Ministar finansija Siniša Mali odbacio je u skupštini kritike Fiskalnog saveta i drugih da je budžetom za 2020. godinu predviđeno preveliko povećanje plata od osam do 15 odsto i poručio da je cilj da se što pre podigne životni standard građana bez ugrožavanja finansijske stabilnosti zemlje.
Istovremeno, potpredsednik skupštine i poslanik SNS Veroljub Arsić poručio je članovima Fiskalnog saveta da nemaju moralno pravo da kritikuju rast plata u javnom sektoru, ako se uporede prosečne zarade u administraciji i njihove plate.
Mali je rekao da je politika vlade kad je reč o platama usmerena na to da se životni standard građana poboljša i u što kraćem vremenskom periodu.
Povećanje plata koje važi od novembra je treće povećanje plata u javnom sektoru u poslednje tri godine, tako da se tu ne radi se o jednom povećanju pred izbore. Trudimo se da sve što zaradimo i uštedimo delom vratimo i građanima Srbije, naglasio je Mali.
Kako je naveo, za povećanje plata između osam i 15 odsto novac je obezbeđen budžetom za 2020. godinu, a učešće zarada u BDP-u biće 9,5 odsto u 2020.
Besmisleni su komentari da je povećanje plata bilo abnormalno veliko ili kako god, jer prosek 28 zemalja članica EU je učešće zarada sa 9,9 odsto u BDP-u, 11,6 odsto u Hrvatskoj, 11,1 odsto u Soveniji, 11 odsto u Ruminiji, u Francuska 12,5 odsto učešće plata u BDP-u, a mi smo 9,5 odsto. I odgovor za sve koji kažu da su plate podignute više nego što je trebalo: mi hoćemo još više da podignemo plate i da građani jos bolje žive, jer ne ugrožavamo time makroekonomsku i finansijsku stabilnost, rekao je ministar.
Dodao je da povećanje plata prizilazi iz onog što smo zaradili i uštedeli i da ima još prostora za njihovo povećanje.
On je podsetio da je stopa privrednog rasta prošle godine bila 4,4 odsto, ove godine u trećem kvartalu 4,7 odsto, dok će u četvrtom kvartalu biti iznad pet odsto.
Tome su, dodao je, doprineli rast u građevinskoj industriji, poljoprivredi, prehrambenoj industriji, sektoru usluga...
Ministar je rekao i da je za narednu godinu projektovan rast od četiri odsto, kao i da je siguran da će to biti premašeno.
Posle finansijske konsolidacije, nebo je granica, od nas zavisi, zato moramo da nastavimo da ulažemo, naglasio je Mali.
Arsić je prethodno rekao da se u medijima uvek provlači jedna tema koju plasira Fiskalni savet, a to je da je povećanje zarada u javnom sektoru najveća greška budžeta za 2020. i da to može da dovede u pitanje ceo reformski proces koji sprovodi vlada počev od 2014.
On predviđa i da sledeći napad neće biti samo na političke stranke i nosioce vlasti već i će napada biti i zbog toga što zaposleni u državnooj upravi imaju ogromne plate.
To naravno nije tačno, kao ni to da ništa ne rade. Molim članove Fiskalnog saveta da se uzdrže od nekih komentara, jer neki koji to komentarišu nemaju ni moralno ni bilo koje drugo pravo da pričaju o zaradama koje primaju zaposleni u organima državne uprave, poručio je Arsić.
U tom je kontekstu pomenuo da, recimo, referent sa srednjom stručnom spremom prima jedva nešto više od od 30.000 dinara kada počne da radi, dok mlađi savetnik sa visokom stručnom spremom počinje da radi sa platom od 35.000 ili 36.000 dinara.
Arsić je kazao i da s druge strane Pavle Petrović prima u Fiskalnom savetu 214.000 dinara, a sve ukupno, zajedno sa penzijom i drugim primanjima, oko 400.000 dinara i da zato nema moralno pravo da priča kritikuje povećanje plata u javnom sektoru.
Dodao je da Petrović, pored plate u Fiskalnom savetu, prima i penziju od 81.300 dinara, a kao dopisni član SANU još 98.000 dinara iz budžeta.
On tvrdi i da je Petrovićev motiv za kritike na račun Vučića i vlade u tome što mu je "Tadić dao oko 400.000 dinara mesečno".
Koju je to Fiskalni savet dao tačnu fisklanu procenu od 2014. godine, ne sećam se ni jedne, svaku je promašio. Pitam se šta će nam takav Fiskalni savet, rekao je Arsić.
On je dodao da bi bolje bilo da Fiskalni savet umesto što kritikuje radi svoj posao i obezbedi poslanicima istinite podatke o zakonu o budžetu.
Fiskalni savet nam nikada nije dao podatke kako je bivši režim nagurao javni dug na 70 odsto BDP-a, dodao je Arsić.
Poslanik SNS-a Vladimir Orlić poručio je onima koji neće da podrže predloženi budžet i za njega glasaju da je sve što je u njihovo vreme, tačnije 2010. godine bilo na jednom nivou, danas je dva puta bolje.
Orlić je kazao da predloženi budžet za 2020. godinu, koji je ukupno gledano duplo veći nego 2010., kao i da je za subvencije sada predviđeno dva puta više nego pre 10 godina što, kako je naveo, omogućava i veće plate, penzije, veća ulaganja u putnu infrastrukturu...
Poslanik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić, navodeći da je stopa rasta BDP-a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2015. iznosila 1,8, 2016. 3,3, 2017. 2,0, 2018. 4,3, a 2019. 3,5, upitao je ministra Sinišu Malog da li na tome zasnivaju projekciju da će 2020. godine biti pet odsto.
Mirčić je tokom rasprave sa poslanikom SNS-a Vladimirom Orlićem, koji je pozvao Dragana Đilasa da objasni dug od 17,7 milijardi koji je ostavio, kazao i da se u Skupštini stalno raspravlja o nekome koga je narod već kaznio zbog onoga što su radili.
Niste vi bili toliko dobri, koliko je narodu dozlogrdila vlast Dragana Đilasa, kazao je Mirčić i dodao da poslanici SRS-a pokušavaju da ukažu poslanicima većine i kroz budžet gde greše i šta je potrebno popraviti, kao i na to da i među njima ima onih koji se "raskalašno ponašaju", te da bi to trebalo zaustaviti.
Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica izrazio je nezadovoljstvo time što oni koji su sprovodili plačkašku privatizaciju - Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i drugi, danas glume zabrinutost za državu.
Vlado Babić, poslanik SVM, kazao je da se tokom 2019. godine nastavilo sa poboljšanjem makroekonomske situacije i podsećajući da je stopa rasta 3,5 odsto, a da se nezaposlenost približava jednocifrenom broju, rekao je da se poboljšanja makroekonomske situacije, želi poboljšati standard građana.
