Maja Gojković za Dnevnik: Šansa za opštine, ulaganja u kulturu prešla evropski prag

Podseća da su doneti izuzetno važni zakoni, kojih, na njeno veliko iznenađenje, nije bilo kada je stupila na ministarsku dužnost, pre svega Zakon o muzejskoj delatnosti i Zakon o kulturnom nasleđu.

- Završili smo i Zakon o audio vizuelnom nasleđu, prošao je javnu raspravu i čeka novi skupštinski saziv. Po tome prednjačimo u čitavom regionu, jer su u diskusiji učestvovali i stručnjaci iz ove oblasti iz zemalja bivših jugoslovenskih  republika, da bi kasnije preuzeli ovako dobar nacrt. Urađen je novi Zakon o kinematografskoj delatnosti koji čeka na javnu raspravu. Treba naglasiti i Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, Zakon o Hilandaru koji  je bio neophodan za trajnu brigu države o ovom izuzetno važnom našem kulturnom nasleđu, kao i Zakon o očuvanju ćirilice. Da pomenem i veliku brigu o umetnicima u ne tako lakim vremenima pandemije, kada oni nisu mogli u punom kapacitetu da rade svoj posao. Među pet smo evropskih država koje su vrlo brzo otvorile svoje ustanove kulture, čak i u doba korone, jer smo smatrali da je uz medicinu, potrebna i kultura kao lek za dušu. Možemo biti ponosni što je u teškim vremenima, kada ulažemo u bolnice, inovativne lekove, vakcine, u zdravstvo uopšte, kada se grade putevi, otvaraju nove fabrike, država odlučila da strateški ulaže i u kulturu. Ove godine smo prešli evropski prag od jedan odsto, mi ćemo uložiti 1,2 posto, što je za 16 procenata više nego lane.

Šta od svega toga smatrate svojim najvećim uspehom?

- Svakako je  najveći uspeh da se o kulturi sve više priča, ona je postala  jedan od važnih elemanata našeg života. Ponosna sam na izgradnju novih objekata kulture, uz dva muzeja koji su obnovili rad, nakon rekonstrukcije, Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, sada smo započeli uveliko nove projekte kao što je Istorijski muzej Srbije,  koji je je posle 58 godina dobio svoju zgradu, a to je zgrade stare železničke stanice na Savskom trgu, ispred koje je spomenik Stefanu Nemanji. Plan je da ovaj muzej bude otvoren  krajem 2023. i to će biti jedan od izuzetnih muzeja koje će Srbija dobiti. Urađeno je mnogo na decentralizaciji kulture i to  mi je kao ministru bio jedan  od prioriteta. „Gradovi u fokusu” je odličan konkurs uz pomoć koga decentralizaciju sprovodimo sa reči na dela. Prošle godine, uz pomoć tog konkursa, 44 opštine i grada dobili su nove i obnovljene objekte domova kulture, koji su ponovo stecište kulturnih dešavanja u manjim mestima. Najbolje od svega u tom poslu bila je sinergija sa gradonačelnicima i predsednicima opština. Oni su prepoznali potrebe svojih sugrađana, to preneli ministarstvu i krenuli smo u taj veliki projekat. Ove godine ponavljamo konkurs sa 350 miliona i desetine novih mesta dobiće priliku za predivne kulturne objekte.

Na čelu ste  Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, jeste li zadovljni kako teče taj obiman posao, i gde još u Pokrajini ima projekata?

- Nakon donošenja zakona o Sremskim Karlovcima, Vlada je usvojila u četvrtak i program za ovu godinu, na osnovu koga počinjemo izgradnju doma kulture, koji treba da zadovolji i pozorišna i bioskopska dešavanja. Ministarstvo je već namenilo 15 miliona dinara, sa kojim ćemo uskoro započeti javnu nabavku za dokumentaciju kako bi naredne godine mogli da započnemo radove. Već smo izdvojili 50 miliona dinara za obnovu fasada u samoj opštini, plus ono što radi sama Pokrajina. Drugi važan posao u Vojvodini je završetak Doma kulture u Vrbasu, koji se sticajem nekih okolnosti više od 20 godina ne pomera sa mrtve tačke. Potom, Subotičko pozorište, u koje država zaista mnogo ulaže. Očekujemo ovih dana sastanak sa gradonačelnikom Subotice, da vidimo na koje prepreke on nalazi, jer za godinu dana radovi na tom velelepnom pozorištu treba da se privredu kraju. Tu je i veliki projekat, dvorci kojih ima dosta na teritoriji AP Vojvodine i tragamo za održivim rešenjima, kako bismo na najbolji način iskoristili ovaj važan potencijal i u turističke svrhe, naravno uz segment kutlure.

Spomenuli ste decentralizaciju u kulturi, kao značajnu odrednicu vašeg rada, kako ste zadovoljni stanjem u Vojvodini?

- Na delu su predsednici opština i gradova, veoma su aktivni. Novi Sad je postao Evropska prestonica kulture i to je primer drugim opštinama i gradovima kako treba da se radi. Mađarska koja nam je davala podršku, ponovo se kandiduju za ovu prestižnu  titulu. I mi treba da nastavimo da radimo u tom smeru i da kroz nekoliko godina ponovo konkurišemo za novu prestonicu kuture na teritoriji Srbije. Podstičem stalno gradove i opštine u Vojvodini da konkurišu na novom konkursu za prestonicu kulture Srbije koju smo radili po ovom modelu. To je velika razvojna šansa, da uz veći iznos novca kulturno revitalizuju svoje mesto i postanu jedna od poželjnih destinacija. Mesta u Vojvodini zaista imaju potencijala  da učestvuju na ovom konkursu, na kom je Čačak izabran kao prva prestonica kulture za narednu godinu. 

Vi ste i članica Predsedništva SNS, kako vam se čini start predizborne kampanje i hoće li ona biti fer ?

- Što se tiče SNS biće fer, mi ćemo razgovarati sa građanima o svemu onome što smo uradili i šta planiramo u narednom periodu, o povećanju plata i penzija. Naš cilj je da prosečne zarade dostignu nivo od 1.000, a penzije 500 evra, da razgovaramo o novim infrastrukturnim projektima i investicijama, otvaranju fabrika i radnim mestima, projektima u oblasti kulture. Nećemo prihvatiti igru da nas neko uvuče u prljavu kampanju. Mi razgovaramo samo na nivou onoga što smo uradili, šta su naša dela, ali tako ne misle i neke druge liste koje učestvuju u kampanji, političari koji su nekada vodili državu.

Svedoci smo čestih protesta, na kojima se iz dana u dan nadovezuju zahtevi, mogu li oni u nekom momentu preći političku granicu?

- Ne razmišljamo o tome, izlazimo uvek u susret građanima. To je pokazao nedavni protest kada smo usvojili sve zahteve građana i stavili slučaj Rio Tinta ad akta što se tiče Vlade Srbije. Treba praviti razliku između protesta na kojima  građani traže poboljšanje u nekoj oblasti i onih koji su isključivo političke prirode. Njih treba ostaviti po strani, jer služe samo u svrhu predizborne kampanje.

Kada će biti održana sednica GO SNS na kojoj će stranka izaći sa kandidatom za predsednika, politički oponenti su tvrdili da taktički oklevate sa odlukom?

- Sve će to biti urađeno u zakonskom  roku i očekujemo zakazivanje sednice i da razgovaramo na ovu izuzetno važnu temu. Već sam se izjasnila medijski ko treba da bude kandidat ispred SNS - to je svakako Aleksandar Vučić, državnik koji ima dela iza sebe, kao predsednik države i vlade i ima planove za Srbiju. Što se tvrdnji opozicije tiče, mi ne oklevamo, ne znam zašto su oni nervozni, imamo zakone i sve će biti u skladu sa predviđenim rokovima. Neka brinu o sebi i svojim kandidatima i procedurama i biće sve u najboljem redu.

Hoćemo li saznati uskoro i ko će biti stranački kandidat za premijera? Zanimljivo je da na listi za parlament nema sadašnjih ministara iz SNS, već su na prvom mestu eksperti u raznim oblastima, ali nestanačke ličnosti…

- Primetila sam to kod pojedinih opozicionih stranaka koje su i pre nego što su predstavile program kako će voditi Srbiju, prvo podelile funkcije. Već znamo ko će kome biti savetnik, ili ministar, gradski sekretar, a ne znamo šta planiraju da rade. Mi iz SNS najviše volimo da pričamo o tome šta smo uradili, jer dela govore i iznosimo planove za budućnost. Ako građani odluče da SNS vodi Srbiju u novom mandatu, ako nam građani daju poverenje, izaći ćemo i sa imenima i timom koji će voditi Vladu Srbije.

Mi samo sa listom za Skupštinu Srbije pokazali da nam nisu na prvom i najvažnijem mestu interesi političke stranke ili pojedinaca u njoj, već ljudi koji dobro rade svoj posao. Prošli put smo brojnim mladim ljudima pružili šansu da se iskažu u parlamentu. Sada smo pokazali da zajedno možemo sve,  da smo  rezultate ostvarili zajedno sa ovim ljudima koji su na listi kandidata SNS –a. To su naučnici, lekari, sportisti, glumci, režiseri i svi oni koji su nešto dobro uradili za Srbiju zajedno sa nama. A naravno, na listi su i brojne stranačke ličnosti iz svih opština i gradova Srbije.

Da li ste zadovoljni rezultatima ministarstva u medijsko sferi?

- Napravljeni su izuzetni pomaci, jer je od dana formiranja vlade usvojen akcioni plan koji se u velikoj meri sprovodi. Korona je usporila mnoge procese pa i ovaj, ali verujem da će do kraja godine biti sve ispunjeno. Formirana je radna grupa za bezbednost novinara, a premijerka Ana Brnabić i ja smo održavali mesečne sastanke sa radnom grupom. Radi SOS linija na koju mogu da se jave svi medijski poslenici, ako smatraju da im je ugrožena bezbednost u okviru obavljanja profesije. Radna grupa je radila i na izmeni i dopuni krivičnog zakonika koja se odnosi na bezbednost novinara. Odlučeno je i da se nastavi rad na izmenama i dopunama Zakona o informisanju. Taj posao smo prekinuli jer je vlada sada u tehničkom madatu, ali smo se dogovorili da se rad nastavi odmah nakon formiranja nove vlade.

Svetlana Stanković