Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja: Dobar smo tim na svim nivoima vlasti
Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković za dva meseca obeležiće godišnjicu od kada je stala na čelo ovog resora, a kao najvažniji rezultat koji je postigla ističe to što je kultura postala značajna društvena i politička tema, o kojoj se razgovara i raspravlja.
U intervjuu za „ Dnevnik „ slikovito kaže da je u startu, kada je preuzela ministarsku funkciju, krenula u raščišćavanje velike prašine, koju je zatekla upravo u ovom resoru.
- Nisam ni sanjala šta će me sačekati, jer kada pričamo o kulturi govorimo isključivo uvek o nedostatku para, a niko nije pričao da nedostaju novi moderni zakoni i da u stvari nemamo osnove na kojima gradimo kuću koja se zove kultura – ističe Maja Gojković. - Pravo iznenađenje je bilo kada sam izašla sa novim Zakonom o muzejskoj delatnosti i objasnila poslanicima i javnosti da radimo po propisima iz pedesetih, šezdesetih godina. Da nemamo zakon o kulturnom nasleđu, kinematografiji, o pozorišnoj umetnosti i da pričamo o imenu bez sadržine. To je bila stvarnost i drago mi je da sad imamo imamo set usvojenih, a da radne grupe rade na pisanju svih nedostajućih zakona. Vlada je na poslednjoj sednici usvojila Zakon o Hilandaru i očekujem da uskoro bude u skupštini. Prvi put je na sistemski način uređena briga Srbije o kulturnom nasleđu Hilandara.
Na kojim još projektima trenutno radite u ministarstvu?
- Velika pažnja usmerena je ka suštinskoj decentralizaciji kulture, u pravom smislu te reči i na to sam izuzetno ponosna. Nikada nismo imali 350 miliona dinara na toj poziciji ministarstva, konkursi su pokazali da su bezmalo svi gradovi i opštine konkurisali i da će zahvaljujući tome imati nova pozorišta, bioskopske sale, izgrađene i renovirane kulturne centre. Radimo novi prijekat „ Prestonica kulture Srbije „, koji je bio sastavni deo i ekspozea predsednice vlade Ane Brnabić. Očekujem da ćemo krajem septembra izaći pred javnost i reći koji će to grad, ili opština biti prestonica kulture Srbije za 2023. godinu. Nikada do sada nije bila posvećena ovolika pažnja izgradnji novih muzeja i kulturnih prostora. Trenutno se radi na premeštanju Istorijskog muzeja Srbije u zdanje nekadašnje železničke stanice, a održala sam i sastanak u sedištu Muzeja Nikole Tesle vezan za početak velikog projekta i njihovog preseljenja u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost”. Taj muzej će pokrivati rad Nikole Tesle, a možda i drugih srpskih naučnika.
Kada će SNS izaći sa imenom svog kandidata za predsednika Srbije, zbog te teme vas proziva i koalicioni partner, lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin?
- Nisam pričala sa ministrom Vulinom o tome, ali ni u čemu SNS ne kasni. Ako mene lično pitate kao političara, koga ću predložiti na stranačkim forumima, gde ćemo pre svega pričati o tome, jedini kandidat koga ja vidim je Aleksandar Vučić, koji je pomerio Srbiju iz prošlosti i pogurao je ka budućnosti, kao osoba koja ima međunarodni ugled. Prosto, on je motor razvoja ove države. Založiću se da jedino on može biti kandidat SNS - a, možda i koalicije, ali to već ne zavisi od mene, već od sveukupnih koalicionih razgovora.
Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora, da li je dobro prekidati rad Vlade na pola mandata?
- O tome ćemo raspravljati na državnom vrhu, a potom i u okviru SNS kao o politički i partijski važnom pitanju. Naravno, odmerićemo i izmerićemo da li to građani očekuju. S druge strane postoji dijalog koji sa opozicijom vode predsednici države i parlamenta Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Kada čujemo sva ta mišljenja i onda će biti doneta odluka, a svakako na proleće su redovni izbori za predsednika Srbije i skupštinu grada Beograda.
Predsednica ste Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, šta je zadatak tog tela i koje rezultate očekujete?
- Predlog tog zakona potekao je od predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i njegovih saradnika i parlament ga je usvojio. Zahvaljujem mu se što je prepoznao Ministarstvo kulture i informisanja kao nekog ko će biti stožer i pratiti proces zaštite i revitalizacije prostora opštine Sremski Karlovci. Iduće nedelje imaćemo prvi konstitutivni sastanak odbora, čiji sastav je potvrdila Vlada. Na tom prvom sastanku Mirović će nas upoznati sa onim što je već urađeno i pre zakona, ali saslušaćemo i ideje svih članova, šta misle da je potrebno da se uradi kako bi Karlovci konačno dobili svoje pravo mesto na kulturno – istorijskoj i turističkoj mapi Srbije. Razmišljam o tome da predložim izgradnju jednog kulturnog centra, jer ga Sremski Karlovci nemaju. Svi zajedno treba da razmislimo o mogućnosti da Sremski Karlovci postanu nešto više od poštovanja tradicije i obrazovnog centra, da sagledamo kako je to urađeno u Mađarskoj Sent Andreji, u Rumuniji i na drugim dobrim evropskim primerima prakse i da možda Karlovci postanu i centar savremene umetnosti Srbije.
Šta očekujete od stranačkog kongresa, kakav je vaš stav ima li među visokim stranačkim funcionerima onih koji bi trebalo da odstupe sa tih pozicija?
- Očekujem promene u stranačkim organima. Od 1. septembra kreće kandidovanje iz opštinskih odbora ka Izvršnom odboru SNS. Podsećam vas da smo promenili sastav svog poslaničkog kluba i uz iskusne političare, došli su novi, mladi ljudi i pokazali da može da dođe i do smene generacija u parlamentu. Posle predloga opštinskih odbora, očekujem da će uslediti i neke krupnije promene i u ostalim unutarstranačkim organima. Treba da se ocenjuje i stranački i politički rad, politički stavovi, praćenja politike stranke, i naravno da li neko od nas ima afere iza sebe i kakve vrste.
Ne spominjete konkretna imena?
- Sa imenima ne izlazim zato jer smatram da je osnovna politička kultura da o svakom od nas razgovaramo prvenstveno na forumima naše stranke, a nakon toga da izađemo sa jedinstvenim stavom u javnost. To je neki moj lični odnos svih ovih godina koliko se bavim politikom. Imam svoje mišljenje i svoj stav ću izneti tamo gde i treba da ga kažem.
Naredne godine Novi Sad će biti prestonica kulture. Kako će ministarstvo biti uključeno u taj značajni događaj?
- Mi smo tu da pomognemo. I lično sam vezana za ovaj važan projekat zato što sam 2008.godine kao gradonačelnica Novog Sada krenula u tu avanturu i napisala čuveno pismo čelnicima u Briselu sa pitanjem da li jedan grad zemlje koja nije članica EU može da bude kandidat. I evo, 14 godina kasnije Novi Sad će biti evropska prestonica kulture. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kada je stigla vest iz Brisela, podsetio da sam projekat započela ja, a da ga je završio gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sa ljudima iz Fondacije „Novi Sad – evropska prestonica kulture„. Vlada je još u prošlom sazivu proglasila da je taj projekat od nacionalnog značaja i zdušno ga finansijski pomažemo. Ana Brnabić i ja, Igor Mirović i Miloš Vučević imali smo nedavno sastanak sa predsednikom Fondacije, koja je nosilac projekta, kako bi nam predstavio program i da bi se dogovorili o budućoj saradnji. I inače smatram da ne bi ovoliko dobrih rezultata uradili u ministarstvu za ovih osam, devet meseci da nemam veliku podršku predsednika države i predsednice vlade. U stvari, na svim nivoima vlasti, mi smo jedan dobar tim, koji gura sve te dobre projekte.
Predsednica Vlade Ana Brnabić i potpredsednica i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković održale su juče sastanak sa članovima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara. Od početka ove godine evidentirana su 52 predmeta koja se eventualno odnose na ugrožavanje bezbednosti novinara, a prema oceni RJT pozitivno je što su u svim predmetima preduzete hitne radnje i što je u 48 predmeta eventualni izvršilac identifikovan.
Opozicija vas kritikuje da ste se umešali u imenovanje direktora Kulturnog centra Vojvodine i da je na to mesto izabran vaš saradnik Nenad Šaponja. ima li u tome istine?
- To je bio maliciozan komentar gradskog odbora SSP. Oni uopšte ne znaju nadležnosti republičkog ministra, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti i moram da ih razočaram da nisam učestvovala ni u kakvom kadriranju tog tipa i da nemam nikavu družinu, kako su oni pežorativno naveli. Cenim sve poslenike kulture u našoj državi, ali osobe koje su naveli skoro da ni ne poznajem. Na primer upravnika Kulturnog centra Vojvodine nikada nisam srela u životu, a nadam se da ću ga upoznati, pošto znam njegovu biografiju. Moram te kritičare duboko da razočaram i da ih pozovem da o kulturi razgovaramo na kulturan način.
- Najoštrije osuđujem jezive poruke koje su na društvenoj mreži Tviter upućene deci predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.
Svedoci smo da se skoro svakodnevno vodi kampanja napada na predsednika Srbije i njegovu porodicu, a u cilju dehumanizacije i kriminalizacije predsednika, i u takvoj atmosferi vidimo da se i od dece predsednika prave mete i da su izložena brutalnim uvredama, pretnjama i napadima. Ovakav čin mržnje uperen prema deci onih koji se kriju iza lažnih naloga govori o njihovom kukavičluku i bezobzirnosti i za osudu je čitavog društva, jer nijednom detetu u Srbiji ne sme da se preti. Uverena sam da politika mržnje, koja ne preza ni od napada na decu, nema niti će imati podršku građana Srbije.
Da je kultura u regionu zagazila u politiku vidi se i po izjavi reditelja iz BiH Danisa Tanovića, koji od Srbije traži da izabere svog Vilija Branta i da, kako kaže, prestane da srbuje.
- Njegov intervju je nepodnošljiva lakoća vređanja srpskog naroda bez obzira da li živimo u Srbiji, RS ili u Sarajevu. Preskočio je da objasni kako je 150.000 Srba napustilo Sarajevo i zašto su iz dobrog pobegli, da objasni i da se izvini za to što je zaboravio da kaže šta su radili u građanskom ratu mudžahedini i razne jedinice, čije smo gledali fotografije sa odsečenim srpskim glavama. Gde se među ljudima koje on ceni i poštuje, a pripadaju njegovom narodu, nalazi Vili Brant, da se izvini srpskom narodu za sve zločine u građanskom ratu u BiH, ali i sva stradanja koja je doživeo u istoriji.
Kako ocenjujete potez Tvitera da obeleži pojedine medije u Srbiji sa ocenom da sarađuju sa Vladom Srbije?
- Moja ocena da je to najmoderniji oblik cenzure, da neko odlučuje o tome koga će dezavuisati na toj društvenoj mreži. To nije dobro za medije ne samo u Srbiji, jer ne sme da postoji nikakav cenzor iz senke koji odlučuje kom mediju će smanjiti i ugroziti kredibilitet. Ne vidim da Bi-Bi-Si nosi tu oznaku, niti da Si-En-En ne sarađuje sa Belom kućom. Nikada nisam bila zagovornik nekakvih centralnih komiteta koji će nam određivati kako treba da izgleda medijska scena, tako da Tviter ne treba sada da ih zameni.
Svetlana Stanković