Maja Gojković otvorila izložbu "Kraj Velikog rata 1917-1918"

"Ta istorija nas danas čini najponosnijim građanima Evrope i sveta, jer smo, ne pitajući za cenu, iz vrtloga najvećeg sukoba u dotadašnjoj istoriji čovečanstva, borbom epskih razmera uspeli da za svoju otadžbinu izborimo slobodu", naglasila je Gojković.



Ona je podsetila da je srpski narod prošao stravičnu golgotu, da je Srbija izgubila skoro trećinu ukupnog stanovništva i podnela nesrazmerno ogromnu žrtvu za svoju slobodu, ali i slobodu Evrope i čitavog sveta. 



"Upravo ove slike pred nama, snažne, potresne, emotivne, svedoče o borbi čitavog jednog naroda. Svi oni su ralo i pero zamenili za pušku i često goli, bosi i gladni, činili neverovatno podvige spremni da daju i poslednje što imaju za Srbiju, znajući da brane ono najsvetije i da nema ničeg pravednijeg od takve borbe", rekla je Gojković.



Ona je podsetila na reči francuskog generala Franše d''Eperea: 



"To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva, ali došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje, ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najstrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine".



Gojković je podsetila da je svet u nedelju u Parizu obeležio 100.godišnjicu kraja Prvog svetskog rata.



"Može se primetiti da isti oni mehanizmi, porivi i interesi, zbog kojih je Veliki rat i počeo, nisu sasvim nestali. Globalizacija i interesi velikih, u međusobnom suprostavljanju, ponekad zanemaruju interese i potrebe drugih naroda, smatrajući ih sporednim", konstatovala je Gojković.



Navela je da nam, imajući u vidu takvu stvarnost, jedino preostaje da čuvamo mir i da brinemo o svojim interesima.



Izložba "Kraj Velikog rata 1917-1918", prema njenim rečima, zbog svega toga nije samo podsećanje na slavnu prošlost koju, "kao što se to jučce u Parizu videlo, toliki drugi nemaju, nego je, istovremeno, i opomena, upozorenje i lekcija o tome šta treba da nam budu prioriteti". 



"Velike žrtve nas malih u svetskoj istoriji se izgleda ne računaju, čak ni kada, kao u Prvom svetskom ratu, prevazilaze u procentima, sve ostale i mi to ne treba da zaboravimo. Pre jednog veka Srbiju nisu uspeli da slome. Sačuvali smo svoj slobodarski duh, svesni da samo tako možemo da živimo dostojanstveno u svojoj zemlji. Srbija ni danas nema veći interes i važnije misije od očuvanja svoje teško stečene slobode, mira i stabilnosti", naglasila je Gojković.



Izložba je savremeni muzejski projekat koji nastoji da autentičnim materijalima, upečatljivom scenografijom, zvučnim i svetlosnim efektima i upotrebom tehnologija proširene i virtuelne stvarnosti, što potpunije i verodostojnije približi događaje iz poslednjih ratnih godina kada je srpska vojska, nakon velikih stradanja i oporavka u savezničkim zemljama, započela operacije za konačnu pobedu i povratak u otadžbinu.



Tako će posetioci osetiti atmosferu rova, susresti se sa Apisom, imati utisak da pod vodom slušaju stihove Milutina Bojića, pokrenuti niz interaktivnih fotografija koje ožive u virtuelnoj stvarnosti... 



U posebnoj galeriji Muzeja su prezentovane dve tematske ekstenzije izložbe: "Đorđe Čarapić Fusek, sekretar Kancelarije kraljevskih ordena - Život i delo" i "Znamenja Prvog svetskog rata iz zbirke Istorijskog muzeja Srbije".



Autori izložbe su dr Dušica Bojić, Nebojša Damnjanović, Tijana Jovanović Češka i dr Andrej Vujnović, autori koncepta i producenti izložbe Marko Savić i Stanislav Staša Tomić, autor interaktivnih instalacija Marko Todorović, a dizajneri izložbe Saša Ivanović i Izabela Martinov Tomović.