Lični doprinos i učešće Tačija i ostalih u zločinima OVK

Konkretni zločini, lokacije, imena žrtva za koje su optuženi su i dalje redigovani, odnosno iz bezbednosnih razloga izostavljeni iz teksta optužnice kao i odluke o njenom potvrđivanju, pod oznakom - (redigovano).

Međutim, sudija je istakao da je na osnovu dokaza tužilaštva postoji dobro utemeljena sumnja da su Hašim Tači, Kadri Veselji, Režep Seljim i Jakup Kranići kao članovi UZP-a delili nameru i izvršili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine za koje se terete u 10 tačaka optužnice.

"Ova namera je vidljiva iz ličnih izjava optuženih, javnih izjava članova Glavnog štaba ili rukovodstva u privremenoj vladi, propisa, strukture, uputstva i naređenja koja su sastavljali ili odobravali, kao i njihovo lično ponašanje opisano u optužnici", navodi se u odluci sudije.

Prema njegovim navodima, dokazni materijal ukazuje da su Tači i troijca optuženih značajno doprineli zajedničkom cilju UZP.

Konkretno svi su bili članovi Glavnog štaba OVK - organa koji je kontrolisao, naređivao i znao za akcije i zločine koji se vrše na terenu, dok su u nekima lično učestvovali.

Tači je od juna 1998. bio je na čelu jedinice za informisanje, i šef političkog odeljenja OVK, a nakon formiranja Privremene vlade Kosova krajem marta 1999. godine, postao je premijer i bio je glavni komandant OVK, navodi se u potvrđenoj optužnici.

U ovom kapacitetu Tači je, prema navodima optužnice, bio diretno uključen u formulisanje, odobravanje, propagiranje i primenu planova, politika i praksi za ostvarivanje zajedničkog cilja, lično je učestvovao u zločinima nabrojanim optužnici, doprineo naporima da se negiraju ili pruže netačne informacije međunarodnim posmatračima i javnosti u vezi sa zločinima nabrojanim u optužnici.

Takođe je pružao informacije i političku, logističku, vojnu ili finansijsku podršku članovima UZP-a, koordinirao i povezivao u cilju postizanja zajednicke svrhe.

"Dokazni materijal ukazuje da je njegov autoritet u OVK bio očigledan i da su ostali članovi Glavnog štaba bili ''prepušteni'' Tačiju u njihovom donošenju odluka. Takođe, on je mogao da postavlja ključne figure vlasti, kao i da unapredi, razreši, preporuči i prekori borbene članove OVK, te da naloži ili obustavi disciplinske mere protiv njih", naveo je sudija u svojoj odluci.

Iz dokaza tužilaštva proizlazi da su odluke Glavnog štaba OVK donošene jednoglasno i da su njegovi članovi, uključujući Tačija, formulisani ili odobravali saopštenja OVK i javne izjave.

"Mnoge od takvih izjava više puta su i javno pozivale ili podržavale nasilje protiv protivnika, od kojih su neki posebno imenovani i predstavljeni kao ...(redigovano).

Tači je u julu 1998. odobrio Privremene propise o unutrašnjem životu vojske, koje je napisao Krasnići, a u kojima se, između ostalog, navodi da je Vojna policija OVK...(redigovano).

Generalštab OVK, uključujući Tačija, nije razgraničio delokrug...(redigovano), "čime je otvorio vrata zloupotrebama", navodi se u odluci o potvrđivanju optužnice.

Napominje se da su "zapravo članovi Glavnog štaba bili ti koji su odlučivali ko zaslužuje kaznene mere, uključujući ubistva".

Tokom 1998. i 1999. godine bilo je opšte poznato na Kosovu, pa tako i Tačiju, da su osobe koje su ubijane osumnjičene za saradnju sa Srbima, navodi se u odluci i dodaje da iz dokazi ukazauju da je Tači lično učestvovao u takvim zločinima...(u produžetku su nabrojane 4 redakcije teksta).

Tokom perioda optuženja Tači je posetio više lokacija iz optužnice i najmanje dva puta je lično dao pogrešne infomacije o počinjenim zločinima i aktivnostima OVK, ukazuju dokazi tužilaštva.

Što se tice njegove podrške UZP-u, dokazi tužilaštva pokazuju da je tražio da se obezbedi finansijska podrška za OVK, da je bio glavni kontakt za neke od komandanata operativnih zona OVK i da je sa njima redovno komunicirao.

Takođe, često je posećivao više lokacija na kojima su izvršeni zločini iz optužnice radi nadgledanja organizacije jedinica, održavanja kontakata i pružanja zaliha, kao i davanja drugih informacija, ukljucujući i o ... (redigovano).

Veselji je kao član Glavnog štaba imao velikog udela usmeravanju delovanja OVK, dok je u privremenoj vladi Kosova krajem marta 1999. imenovan je za šefa Kosovske obaveštajne službe ("Šik) i izveštaje je podnosio je lično Tačiju.

Prema navodima sudije, iz dokanog materijala proizlazi da je njegov autoritet bio je očigledan, kao i da je on je bliski Tačijev saradnik.

Nadgledao je rad obaveštajnih službi OVK, koje su imale zadatak da identifikuju i istraže protivnike, uključujući i saradnike unutar OVK, a nakon dve redakcije, navodi se da je (redigovano) "mnogo drugih bilo uključeno na listu navodnih saradnika".

Obaveštajni sektori u službama izveštavali su direktno Veselija o svojim aktivnostima, paralelno sa komandnim zonama, navodi se u optužnici.

Što se tiče njegovog doprinosa zločinima iz optužnice, sudija je utvrdio da dokazni materijal pokazuje da je lično ucestvovao u zločinima na najmanje tri lokacije.

Tekst je nadalje regidovan, ali su pored redakcija nabrojana mesta na Kosovu koja se, u optužnici pominju kao pritvori za protivinike OVK: Lapušnik, Drenovac, Mališevo, Bajgora i Lapaštica, opet Drenovac, Klečka i Kukeš u Albaniji.

Takođe, za Veseljija tužilaštvo ima dokaze da je posećivao nekoliko lokacija (na kojima su bili pritvori za protivnike OVK) iz optužnice, kao i da je bio glavni kontakt za neke od komandanata operativnih zona OVK.

Takođe, pratio je Tačija na sastancima sa trećim licima, kao i sa međunarodnim predstavnicima kada se govorilo odvođenju zatvorenika.

Često je posećivao lokacije na kojima su počinjeni zločini navedeni u optužnici radi održavanja kontakata i snabdeva članova UZP-a.

Šeljimi je od juna 1998. bio je Glavni insektor OVK, a u aprilu 1999. je postao ministar za javni red, odnosno unutrašnje poslove.

Kao i Veselji, bio je uključen u sve važne aktivnosti Glavnog štaba i zalagao se za učvršćivanje priznanja političkog autotireta Glavnog štaba.

Pored toga, Seljimi je učestvovao u formiranju zonskih struktura OVK, koordinirao je između njih, bio je uključen u regrutovanje i obučavanje vojnika, prisustvovao je imenovanju komandanata i potpisivao je ili učestvovao u odlukama o imenovanju.

"Seljimi je bio ...redakcija... lično prisutan uključujući zone Dukađin, Drenicu, Paštrik, Neredime, Šala i Lap i o događajima u njima je referisao članovima Glavnog štaba. Dokazni materijal ukazuje da je lično učestvovao u zločinima nabrojanim u optužnici", navodi se u odluci i sledi sedam redakcija u tekstu.

Učestvovao je na sastancima komandanata zona i članova Glavnog štaba na kojima su izdata naređenja za zadržavanje "saradnika" i uspostavljanje pritvorskih objekata u tu svrhu, a koja su sproveli komandanti zona.

Krasnići je bio član Glavnog štaba OVK od kraja 1996 i početkom 1997. godine, a krajem juna 1998. godine postao je portparol OVK i šef Odeljenja za lokalnu samoupravu.

Tokom 1998, zvanicno je postavljen na dužnost zamenika komandanta OVK, a po osnivanju Privremene vlade, Krasnići je postao njen portparol.

Iz dokaznog materijala proizlazi da je pored već nabrojanih zaduženja članova Glavnog štaba, Krasnići primao izveštaje o ishodima akcija OVK na terenu, rešavao je sporove između komandi, izdavao je naređenja uključujući i ona disciplinske prirode i olučiovao je o puštanju zatvorenih lica.

Koordinirao ili na drugi način doprineo naporima da se uskrate ili dostave netačne informacije međunarodnim posmatračima i javnosti u vezi sa počinjenim zločinima. Takođe je pružao infomacije i političku, logističku, vojnu i finansijsku podršku kao i koordinaciju članova UZP-a radi ostvarivanja zajedničkog cilja.

U optužnici se konstatuje da je na osnovu izjava članova Glavnog štaba usmeravano delovanje OVK u operativnim zonama.

Što se tiče doprinosa Krasnićija u zlocinima iz optužnice, sudija je naveo da dokazni materijal ukazuje da je lično posetio određeni broj lokacija u oblastima pod kontrolom OVK, ukljucujući Likovac, Jablanicu, Mališevo, Klečku, Šalu i Lap, kao i Kukeš u Albaniji.

Kao i Seljimi, učestvovao je i nizu sastanaka između komandanata zona i članova Glavnog štaba na kojima su izdata naređenja za zadržavanje saradnika i uspostavljanje pritvorskih objekata u tu svrhu, a koja su sproveli komandanti zona.

Dokazni materijal takođe pokazuje da je Krasnići pokušavao da opravda akcije OVK preduzete protiv osoba označenih kao... (redigovano).

Na konkretna pitanja, članovi Glavnog štaba, uključujući Krasnićija, koji su redovno obaveštavani ubistvima i otmicama Srba i ubijanju i nestanku Albanaca, posebno vodećih članova partije DSK, svi su "glatko negirali" navode u vezi sa ubistvima "saradnika", navodi se u potvrđenoj optužnici.