Koliko je (ne)opravdana zabrinutost za bezbednost u Martonošu?

Čonka navodi da se oni masovno useljavaju u Martonoš i na taj način utiču i na eventualnu izmenu nacionalne strukture u naselju pa je predsedniku Odbora za bezbednost mr Miroslavu Španoviću uputio molbu da Odbor u okviru svojih nadležnosti preduzme odgovarajuće korake, ukazujući na problem s kojim se u Matronošu suočavaju od pre desetak godina, kada je u naselje gde mahom žive Mađari počelo useljavanje lica s Kosova i Metohije, romske nacionalnosti i muslimanske veroispovesti.

U pitanju su uglavnom lica koja su Kosovo i Matohiju napustila nakon bombardovanja i povlačenja vojske, pa azil potražila u zemljama EU, a koja su kasnije kroz proces readmisije vraćena u Srbiju. Zamenik predsednika kanjiške opštine Nebojša Rakić za naš list je izjavio da problema ima, ali da situacija u Martonošu nije onakva kakvom je u poslednje vreme predstavljena.

Čonka ukazuje na to da je u početku to useljavanje u Martonoš bilo u malim grupama, da su, potpomognuti novcem inostranih i domaćih fondacija, oni kupovali jeftine kuće u Martonošu, ali da se kasnije useljavanje omasovljavalo i ubrzalo pa, po navodima iz predstavke, u mestu s oko 1.000 stanovnika starosedelaca, sada ima i oko 300 novopridošlih žitelja. Od tog broja, kako se navodi, svega nekoliko porodica ima državljanstvo i lične dokumente, kao i prijavu mesta boravka, dok je većina bez ikakvih dokumenata pa se može reći da ilegalno borave u Martonošu, a i onima koji imaju neka dokumenta, najčešće su izdata od vlasti Crne Gore ili Bosne i Hercegovine.

Eleonora Rekecki Molnar iz Martnoša kaže da ona lično do sada nije imala problema, ali da su ih imali mnogi njeni sugrađani.

– Situacija je, nažalost, problematična i teška, biće još gore ako nadležni nešto ne preduzmu – navodi Eleonora Rekecki Molnar. – Do sada su Romi poreklom s Kosova i Metohije kupili veći broj kuća, a koliko čujem, traže da kupe još desetak pa smo zabrinuti da će s novim doseljavanjem problema biti još više.

U predstavci Arona Čonke se navodi da, po izjavama meštana, niko ne zna od čega oni žive jer nemaju radna mesta, deca ne idu u školu, ne pohađaju nastavu, žive u upitnim higijenskim uslovima i zdravstveno stanje im je nepoznato, nezainteresovani su za interakciju s ostalim stanovnicima sela, a pošto ne govore ni srpski, ni mađarski, već samo albanski, komunikacija sa starosedeocima je takođe otežana.  

Sami građani smatraju da bi se ta situacija najbolje mogla rešiti kroz obezbeđivanje stalnog prisustva policije u Martonošu i efikasnim delovanjem svih ostalih državnih struktura”, navodi se u predstavci Čonke Odboru Skupštine APV za bezbednost.

- Mi radimo po pitanju bezbednosti i brige o tim ljudima, a to je prvenstveno da budu prijavljeni, gledamo da budu socijalno zbrinuti, a takođe i da one koji su zdravstveno sporobni zaposlimo. Određeni broj ljudi koji su se odazvali smo uposlili u preradi drveta, jedan broj se nije odazvao. Mislim da kanjiška opštinja i MUP drže situaciju pod kontrolom što se tiče bezbednosti jer smo dali značaj toj problematici i preduzeli korake, a tvrdim da je situacija daleko od onoga što je predstavljano u pojedinim medijima – kaže Nebojša Rakić.

On je kategoričan da nikoma nije u interesu to što neki ljudi žele da isforsiraju tu priču, nego je na prvom mestu mir i bezbednost građana na području opštine i u naselju Martonoš.

Od Odbor se zahteva da, u skladu sa svojim ovlašćenjima i kroz saradnju s organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova preduzme mere za smirivanje tenzija, za dugoročno rešavanje tog problema, da zamoli MUP da sprovede istragu u cilju otkrivanja načina i okolnosti masovnog naseljavanja Roma s Kosova u Martonoš da se ne bi dozvolila promena nacionalnog sastava stanovništva, odnosno da proveri identitet tih lica, utvrdi po kojoj osnovi su ona u APV i Republici Srbiji, a da po preduzetim radnjama izveste Odbor za bezbednost, predlažući da se sednica Odbora održi u Martonošu da bi se članovi Odbora na licu mesta uverili u to s kakvim se problemima građani susreću.

„Porastao je broj krađa i provala, a dešavalo se i fizičko ugrožavanje bezbednosti stanovnika sela. Najčešće mladih devojaka, školske dece i staračkih domaćinstava. Zbog kulturoloških, verskih, jezičkih razlika i navika već je i u prošlosti bilo nesporazuma i nemilih scena između starosedelaca i Roma useljenika. O njima su redovno obaveštavani policija, Centar za socijalni rad opštine Kanjiža, mesna zajednica Martonoš, lokalna samouprava Kanjiža, pokrajinski zaštitnik građana, koji je o tim problemima i pisao u svom izveštaju za prošlu 2017. godinu”, navodi Čonka.

O toj problematici u nekoliko navrata su održavani zborovi građana, ali, po tvrdnjama iz predstavke Arona Čonke, sve je ostajalo na tome, niko od zvaničnika nije adekvatno reagovao na njihove probleme.

„To je dovelo do rasta tenzija, nezadovoljstvo građana je sve veće i svi se plaše da ne dođe do nekih ekscesa i obračuna. Sledeći zbor građana je najavljen za 15. jun 2018. godine.

O problemima s kojima se suočavaju žitelji Martonoša 2011. godine se upoznao tada resorno zaduženi ministar Rasim Ljajić, koji je sa zvaničnicima boravio u tom pograničnom selu na severu Bačke. Savet za bezbednost opštine Kanjiža pre nekoliko dana je razmatrao aktuelne prilike u Martonošu, imajući u vidu tvrdnje s terena. Zamenik predsednika kanjiške opštine i Saveta za bezbednost Nebojša Rakić kaže da su, osim opštinskih čelnika, bili prisutni predsednik Saveta MZ Martonoš, načelnik PS Kanjiža i predstavnici Osnovnog javnog tužilaštva Sente.

– Ušli smo podrobnije u razmatranje detalja i predočavane podatke, međutim, ustanovljeno je da situacija nije baš takva kakvom se prezentuje – kategoričan je Rakić. – Raseljenih lica s Kosova i Metohije nema toliko koliko se navodi. Pominje se brojka od 300 ljudi, ali mi sada, uz pomoć pripadnika policije, radimo na tome da dođemo do što preciznijih podataka, s obzirom na to je da određeni broj ljudi u postupku prijavljivanja. Takođe je manji i broj kupaca kuća. To su lica raseljena s KiM, mahom Romi, i jednostavno nema nikakve osnove da se tim ljudima zabrani da za svoj novac kupe kuće po ponuđenoj ceni.

– Ne vidim da će ljudi koji su ovde došli ugroziti bezbednost, ali sasvim je logično da se njihove životne navike, kultura, vera i sve ostalo, razlikuju od života ljudi ovog podneblja. Vreme treba da učini da sve postepeno dođe na svoje. Nisu tačne priče da je reč o nekom planskom naseljavanju, ali, imajući sve u vidu, saglasni smo da bi bilo poželjno da jedna policijska patrola češće bude prisutna u Martonošu. Međutim, suočeni smo i s time da na području opštine imamo 13 naselja, a da je broj policajaca znatno manji u odnosu na potrebe – ukazuje Nebojša Rakić.

On dodaje da su u pogledu narušavanja bezbednosti u pitanju dva individualna slučaja dece koja prave probleme na ulici u večernjim satima, a čiji roditelji na njih nemaju tolikog uticaja. Po Rakićevim rečima, to su socijalni slučajevi i na njihovoj problematici se radi.

- Ustanoviće se i koliko su novi stanovnici Martonoša kupili kuća, kao i broj ljudi, što, po mom saznanju, nije ni približno tome koliko se priča. U ovim slučajevima u kućama žive višečlane familije, u nekima živi i više od deset lica, znači, to nisu prosečne familije na ovom području od dvoje do četvoro - kaže Rakić.

Tekst i foto: Milorad Mitrović