Jovanov: Politika da se vrati tamo gde joj je i mesto, u parlament

– O toj odluci još nismo razgovarali na stranačkim forumima, ali su se neki već oglasili javno. Neki su je podržali, neki nisu zadovoljni, tako da ćemo videti kako će sve to izgledati u narednim nedeljama, mislim da se ne radi o dužem periodu. 

Smanjenjenje izbornog cenzusa s pet odsto na tri za stranke koje samostalno izlaze na izbore i uvođenju stepenastog za stranke koje izlaze u koaliciji, što bi značilo da bi za dvočlanu koaliciju izborni cenzus bio sedam odsto, a za tročlanu i višečlanu deset, je tema o kojoj se ovih dana naveliko priča.

– Takvo rešenje sigurno bi otvorilo vrata parlamenta manjim strankama i sigurno bi omogućilo veću reprezentativnost kada se radi o političkoj strani. Proporcionalni izborni sistem sam po sebi, kao jedno od najvažnijih obeležja ima to što u najvećoj meri odslikava razmišljanje društva po pitanju određenih politika koje se nude – kaže Jovanov.

Kako navodi, niži izborni prag će omogućiti i strankama koje nemaju široku podršku za svoju politiku da budu zastupljene u parlamentu i da parlament bude mesto gde će se voditi politika i polemika o svim temama.

– U tom smislu ćemo dobiti veću reprezentativnost, više različitih pogleda o tome kako treba voditi politiku u Srbiji, a to je uvek dobro jer parlament jeste mesto gde o tim stvarima treba da se razgovara. Dakle, suština je da dobijamo veću reprezentativnost i vraćamo politiku tamo gde joj je mesto.

Na primedbu da bi uvođenje stepenastog izbornog cenzusa smanjilo broj koalicionih lista, Jovanov odgovara da ne treba ići previše u detalje i raspravu jer još nismo videli predlog.

– To je odluka koja još jednom pokazuje da SNS povlači poteze koje idu u korist stabilnosti države Srbije, poboljšanju izbornih uslova i ukupne političke slike o Srbiji. SNS vrlo često potez povlači na svoju štetu, ali je za nas uvek državni interes ispred uskostranačkog interesa – ističe Jovanov. 

Kako objašnjava, primenom najvećeg izbornog količnika u Dontovom sistemu dolazi do toga da će više stranaka učestvovati u podeli mandata, i samim tim, može se desiti da najjača stranka, što je u ovom trenutku SNS, s istim ili boljim izbornim rezultatom ima manji broj mandata.

Na pitanje kakva je šansa da predlog o smanjenju izbornog cenzusa stigne u parlament Joavanov je odgovorio da ne vidi razloga zašto ne bi stigao. 

– Pri tom ne razumem priče o tome da se izborna pravila ne menjaju pred izbore. Već imamo promene izbornih pravila upravo na zahtev opozicije i nekih predstavnika međunarodne zajednice. Oni, prosto, izborna pravila doživljavaju kao švedski sto pa sad nešto možemo da menjamo, a nešto ne možemo. Oni biraju otprilike šta bi da menjaju, a šta nikako ne sme da se menja – navodi on. 

Dodaje da bi, s druge strane, razumeo neke kritike u slučaju da SNS povećava cenzus s pet odsto na sedam ili deset i da kažu: pa vi otežavate i pravite još teže uslove za ulazak u Skupštinu.

– Ne, mi radimo suprotno od toga. Mi liberalizujemo uslove za izlazak na izbore u tom smislu da onaj ko zaista nema tri odsto podrške u lokalnoj samoupravi, pokrajini ili republici, stvarno nema dovoljno reprezentativnosti da bi sedeo u parlamentu – objašnjava Jovanov.

– Koliko znam, od 2000. je promenjeno nekoliko različitih stranaka na vlasti, i nikad do sada Vojvodinu nije niko ukinuo – ukazuje Jovanov. – To je stara Čankova priča. On plaši ljude nečim što uopšte nije tema.

Jovanov smatra da Čanak na taj način pokušava da opravda sopstveno postojanje. Jer, kako kaže, lista koju su nazvali „Vojvođanski front” je vrlo ratoboran naziv, i logično je da treba da zaštite nekoga od nekoga ko preti.

– Pošto ne preti niko, i pošto se tom temom niko živ ne bavi, izmislili su da se neko bavio, a oni će da brane. To je prodavanje cigle, ponašanje yibersko na ulici ili ponašanje reketaša, koji otprilike prvo ubedi nekoga da je ugrožen, a onda mu nabaci usluge da ga štiti, a u stvari ne štiti ni od koga nego od samoga sebe – navodi Jovanov.

Na molbu „Dnevnika”, Jovanov je komentarisao i izjavu lidera LSV-a Nenada Čanka, koji je nedavno rekao da „svaka vlast u Beogradu želi da ukine Vojvodinu, ne priznaje njenu istoriju i smatra da Srbija može da funkcioniše samo kao centralistička pandurska država”.

On je poručio da je najbolje da Nenad Čanak zaštiti Vojvodinu od sebe i svojih kadrova. Kako je naveo, ništa za Vojvodinu uradili nisu i SNS nema nikakav problem da uporedi šta je uradio u protekle četiri godine u odnosu na ono što je Čanak uradio za 16 godina vlasti.

– A to će pokazati da smo više uradili mi za četiri godine nego on za 16. Tako da, pošto je teško porediti rezultate, lakše je izmisliti neku ugroženost i neke teme koje i ne postoje i glumiti nekog spasioca, neki bedem ne znam ni čega, nego konkretno reći šta je urađeno za 16 godina politike – zaključio je potpredsednik SNS-a.

Eržebet  Marjanov