Joksimović: Pristali smo na manje doza da bismo pomogli regionu
BEOGRAD: Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je tokom posete Institutu za javno zadravlje "Batut" da je Srbija pristala na manji broj vakcina iz kontigenta od 651.000 koji je EU uputila Zapadnom Balkanu, jer su one potrebnije zemljama u regionu koje imaju problem i zbog nevakcinisanog medicinskog osoblja.
Joksimović je zahvalila komesaru EU za susedstvo i proširenje Oliveru Varheljiju sa kojim je obišla Instutut na tome što je došao u Srbiju da podrži kampanju vakcinacije i donira značajnu pomoć koja podrazumeva 36.000 Fajzer vakcina.
Izuzetno cenimo napore koje je Varheji lično sa svojim timom i delegacijom EU ovde u Srbiji preduzeo da pokrene mašineriju EU i da se ta mašinerija više zainteresuje za ceo zapadni Balkan, pa i nas u Srbiji, rekla je Joksimović.
Precizirala je da je Srbija tokom razgovora o kontigentu od 651.000 vakcina iz EU tražila da ih kao najveća zemlja dobije proporcionalno najviše, ali je imala razumevanje za manje zemlje, jer su prvenstveno namenjene zdravstvenim radnicima kojih je u regionu mnogo nevakcinisanih.
Zbog toga su oni u velikom problemu, rekla je Joksimović i naglasila da su vakcine potrebnije regionu, jer su zdravstveni radnici ti koji najviše trpe i treba da dobiju najveću podršku.
Joksimović je zahvalila komesaru i na tome što dodatno promoviše Srbiju u evropskim krugovima i informiše ih o tome šta je Srbija uradila i za svoje građane i ceo region, ali i na tome što je prošle godine dozvolio prenamenu neutrošenih sredstava iz IPA projekata za kupovinu respiratora i medicinske opreme.
Podsetila je da je Srbija spremno ušla u proces vakcinacije, oslonila se na sopstvene snage i pokazala solidarnost i čovečnost prema regionu, što je, kako je rekla, najvažnije i za nas i naše susede. Dodala da je Srbija tokom pandemije i Italiji poslala osam aviona pomoći.
Srbija je pokazala "humanost, solidarnost, čovečnost i saradnju", rekla je ministar i naglasila da su to prave vrednosti za koje se zalaže i EU.
Srbiji je od 651.000 doza namenjenih zapadnom Balkanu opredeljeno 36.000 doza vakcine Fajzer, koje će, kako je rekla, dobiti do kraja avgusta.
Zahvalila je komesaru na pozivu koji je uputio svakom građanu Srbije da se vakciniše.
Za 45 dana do granice kolektivnog imuniteta
Joksimović je rekla da lekari kažu da se očekuje da bi se u narednih mesec i po mogla dostići granica kolektivnog imuniteta.
Potrebno nam je da bude još minimum milion vakcinisanih, rekla je ona.
Ministarka je dodala da će se uskoro otvoriti i punktovi u dva najveća šoping centra, kako bi se ljudi dodatno stimulisali da i bez zakazivanja mogu da se vakcinišu.
Jokisimović je to rekla nakon što je sa Varheljijem i Fabricijem obišla Instutut Batut i kontejnere za PCR testiranje koji su donacija EU.
Varhelji je ocenio da Srbija radi odličan posao i zamolio svakog građanina Srbije koji se nije vakcinisao da to učini.
Važno je da poruka o vakcinaciji stigne do svakog čoveka, poručili su oni.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanovic Batut" Verica Jovanović izjavila je da je u Srbiji obe doze vakcine do sada primilo oko milion i po ljudi i da je potrebno da se vakciniše bar još milion.
Jovanović je komesaru EU rekla da je plan da se odlazi u kolektive, udaljena mesta, van gradova, da se radi što duže, kao i da se otvore punktovi za vakcinaciju bez zakazivanja.
Napravljeni znatni koraci u pozitivnom smeru
Ministarka za evropske integracije ocenila je da je sloboda medija uvek tema i to za sve zemlje, pogotovo u doba krize kao što je kovid i naglasila da je vlast građane Srbije tokom pandemije izveštavala transparentno, blagovremeno i vrlo odgovorno.
Pitanje slobode medije, mislim da je ispravno što ste ga postavili u kontekstu pandemije. Svaka kriza nosi izazove za celo društvo. Sigurna sam da sve vaše kolege u svetu postavljaju isto pitanje da li smo informisani na pravi način, da li su svi podaci bili transparentni, ... to je legitimno pitanje, rekla je Joksimović.
Sloboda medija je, kako je naglasila, oblast koja se kod Srbije kao kod kandidata za članstvo meri kroz napredak u oblasti vladavine prava.
Prema njenim rečima, bilo je zamerki u odnosu na neke stvari.
Podsetila je da Srbija ide u ozbiljne reforme, imajući u vidu da smo doneli sveobuhvatnu i na veoma transparentan način pripremljenu Medijsku strategu i pripremili Akcioni plan za primenu te strategije.
Znatni koraci u pozitivnom smeru su napravljeni, takvu povratnu informaciju imamo i od Evopske komisije, rekla je ona i dodala da je sloboda medija ono što će uvek biti tema, ne samo kada ste u procesu, već i kada ste članica, to je tako u građanskim i demokratskim društvima.
Važno je da svi zajedno radimo na tome i vlada i društvo i mediji. Svako ima svoj deo odgovornosti, etičnosti, profesionalnosti i objektivnosti i kao vlada nikada nismo bili zatvoreni za takvu vrstu razgovora, rekla je Joksimović.
Šef Delegacije EU Fabrici naglasio je da Unija promoviše maksimalnu slobodu medija.
Stav EU po pitanju slobode medija je jasan, zalažemo se za potpunu slobodu medija, pogotovo u vreme pandemije kada građani treba da budu informisani pravovremeno, blagovremeno i objektivno.
Sloboda medija je deo šire agende EU, rekao je Fabrici i dodao da se EU od početka pandemije, već 13 meseci u Srbiji zalagala za maksimalni dijalog s medijima.
Radimo na tome zajednički i progres će biti napravljen, rekao je Farbici.
