J.Joksimović: Građani od procesa EI očekuju konkretne rezulta

Joksimović je, obraćajući se na devetom sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU - Srbija, navela da je krajnji cilj zatvaranje poglavlja, te da prema tome rigidnost za otvaranje poglavlja mora da bude manja, jer prave reforme započinju otvaranjem poglavlja.



“Otvaranje poglavlja je važan cilj, ali moramo da otvorimo što više poglavlja kako bi reforme uzele što više zamaha da bismo mogli da idemo ka krajnjem cilju, a to je zatvaranje poglavlja”, kazala je Joksimović.



Dodala je da će Srbija u decembru imati paket od sedam potpuno spremnih pregovaračkih poglavlja, te da očekuje da budu otvorena tri, kako bi se donekle nadoknadio zaostatak koji se dogodio u godini proširenja, odnosno 2018. godini, za šta nije bilo samo kašnjenja sa strane Srbije.



Kako je navela, pripremljeno je sedam pregovaračkih poglavlja - poglavlje 18 koje se tiče statistike, 17 koje se tiče budžetskih i monetarnih odredbi, 2 za slobodu kretanja radnika, 4 za slobodu kretanja kapitala, 21 koje se tiče transevropskih mreža i poglavlje 14 koje se tiče transporta.



Govoreći o nezaobilaznoj temi kada su u pitanju evrointegracije Srbije, a koja spada u domen poglavlja 35 - pregovorima Beograda i Prištine, Joksimović je kazala da je poglavlje 35 monitorni mehanizam za sprovođenje dijaloga i da u ovom trenutku može da izmeri samo to da Priština nije ispunila nijednu, odnosnu jedinu, ali najvažniju obavezu iz sporazuma, a to je uspostavljanje zajednice srpskih opština.



“Beograd je svoj deo ispunio, Priština već više od pet godina nije i mislimo da EU kao garant briselskog sporazuma mora da nađe način da podigne sopstveni kredibilitet kao medijatora. Srbija neće odustati od dijaloga kao jedinog načina da se dođe do dogovora, a taj dogovor mora biti zasnovan na kompromisu i to takvom gde nijedna od strana neće biti ni apsolutni pobednik, ni apsolutni gubtnik”, rekla je Joksimović.



Dodala je da se na terenu skoro svakodnevno mogu videti političke provokacije, zastrašivanje Srba na KiM, zabrane posete našim zvaničnicima... i istakla da je iznenađena što ne čuje reakcije od zvaničnika EU na izjave zvaničnika Kosova koji navode da će prvo Kosovo ući u UN, a onda će biti formirana ZSO. 



“Srbija ostaje posvećena dijalogu, to nisu kod nas samo fraze, ali za dijalog je potrebno učešće obe strane. Iznenađena sam što ne čujem reakciju od strane EU na izjave zvaničnika Kosova, konkretno Hodžaja koji je rekao da će prvo Kosovo ući u UN, pa će onda biti formirana ZSO. To je toliko neodgovorno kao kada bih ja rekla prvo će Srbija ući u članstvo u EU, pa ćemo sprovesti sporazum o energetici. Srbija se neće tako ponašati, ne zato što smo slabi, već zato što smo odgovorni”, kazala je ministar.



Govoreći o napretku u poglavljima 23 i 24, Joksimović je kazala da je Srbija prihvatila sve preporuke Venecijanske komisije kada su u pitanju ustavne promene, kao i da su usvojena dva zakona - o besplatnoj pravnoj pomoći i zaštiti podataka o ličnosti, a u završnoj fazi priprema je i zakon o sprečavanju korupcije.



Kada je u pitanju medijska strategija, Joksimović je navela da je ponovo pokrenut proces pravljenja medijske strategije na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, te da je formirana nova radna grupa i očekuje se da će Srbija uz učešće OEBS-a doći do nacrta strategije koji će biti usmeren ka poboljšanju medijske slike u zemlji.



Što se tiče pitanja nacionalnih manjina, usvojen je zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kazala je Joksimović i dodala da je on usklađen sa najvećim evropskim standardima u oblasti zaštite prava manjina.“Srbija je jedna od nekoliko zemalja u Evropi danas sa izuzetnim nivoom zaštite manjinskih prava”, kazala je Joksimović.



Govoreći o migracijama, ministar za evropske integracije je navela da je Srbija od početka migrantske krize bili aktivan i pouzdan partner EU, te da je pokušavala da na najkonstruktivniji i human način bude deo rešenja.



“Srbija ostaje posvećena najvišim principima međunarodnog humanitarnog prava i najvišeg standarda. Činimo sve da sprečimo svaku vrstu zloupotreba i za to sarađujemo sa svim članicama EU”, kazala je Joksimović i dodala da je Srbija u pogledu usklađivanja viznog režima Srbije sa EU, ponovo uvela Iranu vizni režim, ali ne zato što je pretilo ukidanje vizne liberalizacije Srbiji, već jer je primećeno da mnogo onih koji dolaze iz Irana se izgube u evidenciji.



Kazala je da je danas tokom sastanka sa predsednikom Vučićem i predstavnicima Evropskog parlamenta imala prilike da prodiskutuje u vezi poglavlja 31 i istakla da je po pitanju tog poglavlja u fokusu isključivo onaj deo koji se odnosi na odnose Srbije sa Ruskom Federacijom, a zaboravlja se i ne stavlja na dnevni red važan aspekt doprinosa Srbije zajedničkoj bezbednosnoj politici EU.



Prema njenim rečima, bez obzira na negativnu atmosferu u EU koja nije naklonjena proširenju, nije više pitanje da li je Srbija, koja ima još mnogo da uradi kako bi bila spremna za članstvo u EU, spremna za Uniju, već se postavlja i pitanje da li je EU spremna da primi nove članice.



“U tom smislu mi posmatramo proces proširenja kao susret dve političke volje. Srbija ostaje apsolutno posvećena evropskom putu”, kazala je Joksimović i navela da je nemoguće više koristiti starovremenski način politike “štap i šargarepa” u politici multilateralnog sveta, jer je proces pristupanja EU proces partnerstva koji predstavlja politička volja i EU i zemalja članica.