Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Aleksandar Đurđev: “Na ove izbore treba gledati kao na istinski praznik demokratije”

23.11.2023. 09:23 09:25
Piše:
Foto: Privatna arhiva

Novosađanin koji je početke pravio u nevladinom sektoru još kao student, vremenom je svoje ideje vezane za radnu etiku utkao i u državni sistem obrazovanja kada je njegova knjiga postala udžbenik za srednje škole, došao je do pozicije u kojoj se njegova reč ne čuje samo lokalno ili isključivo u okvirima pokrajine ili grada u kome je rođen, već je svojim angažovanjem postao politička figura koja ima određeni uticaj na državnom nivou.

Za neke verovatno kontroverzan zbog toga što je na čelu “desne” političke opcije koja je naklonjena konzervatizmu i tradicionalizmu, ali koja je ipak podržala vladajući režim čiji program bi trebalo da teži evropskom putu i evropskim vrednostima, zbog čega se dešavalo da dođe do razilaženja sa prethodim istomišljenicima, a potonjim neistomišljenicima. U susret izborima koji se bliže, pričali smo sa Aleksandrom Đurđevim i pitali ga za očekivanja i prognoze vezana za Novi Sad i pokrajinu.

Nešto manje od mesec dana ostalo je do pokrajinskih izbora koji se ovog puta održavaju u isto vreme kao i republički. Pre svega, da li smatrate da su ovi izbori preuranjeni i da je do njih došlo “silom prilika”? Da li trenutna situacija i raspoloženje građana više odgovara vladajućoj strukturi ili opoziciji?

Izbori su uvek prilika da građani kažu ono što misle i ono što žele. Iako puni mandat aktuelnog sastava nije istekao, opozicione partije su od vlasti zahtevale raspisivanje parlamentarnih, pokrajinskih i beogradskih izbora u što skorijem roku i vlast joj je izašla u susret u, rekao bih, ekspresnom roku. To govori o dve stvari – prvo, da imamo demokratičnu vlast koja se prema opoziciji odnosi kao nijedna vlast u Evropi u ovom trenutku, i drugo, da se vlast ne boji izbora, odnosno toga šta će reći građani Srbije, jer je uverena da iza nje stoje rezultati. Mišljenja sam da ove izbore ne treba toliko gledati kao preuranjene koliko na istinski praznik demokratije kome ćemo prisustvovati. Raspoloženje građana je, bar iz onoga što sam ja video na terenu, odnosno krećući se po celoj Srbiji, takvo da građani imaju poverenje u aktuelnu vlast koju predvodi predsednik Vučić, a čiji su rezultati nedvosmisleni i jasno merljivi – najveće prosečne plate i penzije u istoriji, najveći priliv direktnih stranih investicija u istoriji, nikad veći broj kilometara izgrađenih puteva i pruga i još mnogo toga. Opozicija ne nudi ništa sem negativne kampanje koju vodi protiv vladajuće koalicije, pre svega protiv Aleksandra Vučića, predsednika R. Srbije, a koja se često graniči sa zdravim razumom i ima veze sa uvredama na ličnom nivou ili članova porodice predsednika, čak i njegove dece.

Da li ćete i u kojoj meri biti angažovani na izborima koji slede? Vaša politička orijentacija verovatno je dosad privukla određenu bazu glasača, da li su ovi izbori prilika da se ona proširi i, ukoliko jesu, na koji način mislite to da uradite?

Srpska liga je deo političkog korpusa vladajuće koalicije na izborima i maksimalno ćemo doprinositi zajedničkim cilju i sigurni smo u pobedu. Tačno je da se širimo i jačamo iz dana u dan, imali smo partijsku skupštinu u Beogradu početkom oktobra na kojoj smo sumirali naše dosadašnje rezultate, a nedugo zatim osnovali odbore u Somboru, Pirotu, Inđiji i još nekim gradovima. Ljudi nam prilaze na ulici, javljaju se putem društvenih mreža, doživljavaju nas kao autentičnu i originalnu političku partiju koja se čvrsto drži svog sistema vrednosti. Širenja partije, dakle, je bilo i pre i tokom izborne kampanje i biće ga i posle nje, jer za nas politički život itekako postoji i posle izbora, a ne samo tokom njih kao što je slučaj sa mnogim partijama i pokretima.

Koliko je teško danas predstaviti ljudima ideju da je ono najvrednije u našem društvu upravo konzervatizam i tradicionalizam? I, pre svega, kako Novosađani reaguju na tu ideju, budući da Vojvodina ipak važi (ili je bar nekad važila) za najliberalniji deo Srbije?

Zapravo, to nije uopšte teško, jer srpsko političko i nacionalno biće je prožeto idejama konzervativizma i tradicionalizma, potrebno je samo te ideje predstaviti na adekvatan način različitim društvenim slojevima – od studenata, preko radnika i ratara, pa sve do penzionera. Vojvodina i Novi Sad jesu konzervativni u najboljem smislu reči, ali su kroz svoju istoriju bili i građanski struktuirani, ali u istinskom i najpozitivnijem smislu te reči, a to znači ljubav prema slobodi, kako prema sopstvenoj, odnosno individualnoj, tako i kolektivnoj, odnosno nacionalnoj. Nikad nisam prihvatao tezu da su Vojvodina i Novi Sad leglo separatizma, naprotiv, Vojvodina je bila i ostala ono staro Srpsko Vojvodstvo, otvoreno za sve, ali koje se ne stidi sebe, bez kompleksa niže vrednosti, a Novi Sad je srpski grad, odnosno Racka varoš kao kršteno ime našeg grada, to jest Srpska Atina, odnosno prestonica srpskog identiteta, prosvete i kulture. Kao autentičnom vojvođaninu, koji je vaspitan na šajkaškim tradicijama, čiji je predak neposredno učestvovao u stvaranju Srpskog Vojvodstva na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima 1848. godine, meni je separatizam kao necivilizacijska ideja potpuno besmislena. Reakcije Novosađana i ljudi iz Vojvodine uopšte su veoma pozitivne i naš program i naše političke aktivnosti podržavaju. Zato što se mi vodimo političkom idejom Svetozara Miletića koji je govorio: “Dok postoji jedan Srbin – to je narod”.

Koliko ste zadovoljni trenutnom situacijom u Novom Sadu? Da li su postojeće strukture čvrste i koliko još ovaj grad može da se menja i da li je uopšte spreman za promene, ukoliko su mu one i potrebne?

Situacija u Novom Sadu je bolja nego ikada i to nije fraza, već činjenica koja je lako proverljiva uz pomoć egzaktnih pokazatelja – od visine prosečne plate i penzije, preko broja novoizgrađenih škola, obdaništa, rekonstruisanih bolnica, uređenih javnih površina i saobraćajne infrastrukture, pa sve do toga da je naš grad proglašen za evropsku kulturnu prestonicu. Sve to su ogromni rezultati koje je tokom deceniju dugog i marljivog rada postigao nekadašnji gradonačelnik Novog Sada, a sada ministar odbrane Miloš Vučević. Sve ukazuje na to da će i aktuelni gradonačelnik Milan Đurić nastaviti da vodi Novi Sad u istom pravcu, odnosno putem razvoja i opšteg prosperiteta njegovih građana. To je ono što je potrebno našem gradu, naravno, i mnoge promene i još bolji rezultati u mnogim oblastima, ali sve to mora biti unutar slobodne političke i demokratske volje njegovih građana, u okvirima ustava i zakona, a ne nasiljem, uvredama i izrazito antisrpskom retorikom i praksom koju primenjuje veći deo opozicije.

Aleksandar Đurđev je srpski političar, diplomirani inženjer i poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Takođe je osnivač izdavačke kuće Poredak i Instituta za političko umrežavanje. Radio je u kompanijama iz oblasti medija, telekomunikacija i energetike. Bio je predsednik Saveta za bezbednost u Skupštini Grada Novog Sada. Savetnik gradonačelnika Novog Sada za pitanja Dunavske strategije. Član Skupštine Poslovnog inkubatora grada Novog Sada.

nshronika.rs

Piše:
Pošaljite komentar