Italijanski advokat o tužbi protiv NATO-a: Za ratni zločin nema imuniteta

Tartalja je za Tanjug govorio sa specijalistom pravne medicine i osiguranja, doktorkom Ritom Čeli, sa kojom boravi u Srbiji povodom pomenutih tužbi.



On je rekao da je jedno voditi rat, a drugo zagađivati životnu sredinu na nepopravljiv način.



"Rat je sukob između dve vojne sile, ali civilno stanovništvo sa tim nema nikakve veze. Ne samo da se ne mogu gađati civilni ciljevi bez ikakvog razloga već se isto tako ne sme nanosti trajna šteta civilnom stanovništvu zbog vrste oružja koja se koristi", rekao je Tartalja.



On je naveo da se NATO, pozivajući se na imunitet, poziva na sporazum iz 2005. godine koji, kako kaže, nema nikakave veze sa ratnom odštetom, te dodaje da se ratna šteta odnosi na period iz 1999. i drugih godina koje nemaju veze sa tim sporazumom.



"To je sporazum koji ne može da se primeni jer nema retroaktivnu snagu da sanira štetu koja je već načinjena, a i predstavlja nešto potpuno drugačije jer se ne tiče štete počinjene za vreme rata već se može ticati štete nastale iz nekih hipotetičkih, nelegalnih radnji koje bi mogle biti izvršene od strane NATO vojnika od 2005. godine pa nadalje u slučaju njihovog prisustva na srpskoj teritoriji", rekao je Tartalja.



On smatra da će ovi sudski procesi u Srbiji stići i do Evropskog suda za ljudska prava jer su, navodi, odštete u Srbiji mnogo niže u odnosu na odštete predviđene u Italiji i Evropi, gde minimalno iznose 500.000 evra, a u Srbiji od 15.000 do 20.000 evra.



"Jasno je da je u pitanju kršenje ljudskih prava zbog toga što svi ljudi moraju imati jednako dostojanstvo ispred prava", rekao je Tartalja koji je dobio 253 pravosnažne presude protiv Ministarstva odbrane Italije, po tužbama koje je zastupao u ime italijanskih vojnika obolelih od kancera jer su bili u mirovnoj misiji na KiM u vreme NATO bombardivanja.



Tartalja, koji dugi niz godina sarađuje sa doktorkom Čeli, rekao je da su uz pomoć celokupne dokumentacije i dokaza koje su prikupili u Italiji došli do nivoa mogućnosti naučnog dokazivanja koji je izuzetno visok, navodeći da je Čeli obavila više od 250 ispitivanja ovog tipa u vezi sa italijanskim vojnicima koje je on zastupao.



Čeli je rekla da je upravo kvantifikacija ono što doprinosi tome da dođe do zaključka i vrlo izvesnih dokaza da se, kako kaže, ne može zaključiti ništa drugo osim toga da je biokumulacija teških metala u organizmu nastala upravo zahvaljujući teškim metalima tokom bombardovanja.



"Do ovih zaključaka došla sam na osnovu uzorka krvi od određenog broja vojnika koji su bili izloženi teškim metalima tokom bombardovanja. U tim uzorcima sam, između ostalog, pronašla i osiromašeni uranijum, uranijum 238 koji u ovoj meri među civilima nikada nije bio pre pronađen", rekla je Čeli.



Navela je da su istraživanja koja su u prethodnim godinama sprovedena nad civilnim stanivništvom Italije pokazala koncentraciju uranijuma koja je maksimalno dostizala broj od 0,0053 mikrograma po litru, a da je među vojnicima koje je testirala pronašla čak i više od 14 mikrograma po litru u krvi.



Na pitanje da li je slučaj u Srbiji različit s obzirom na to da građani Srbije ne tuže državu već direktno NATO pred nacionalnim sudom, Tartalja je rekao da to nije potpuno različito zato što je Italija članica NATO i da je postupak bio čak teži u Italiji nego što će biti u Srbiji koja je bila žrtva NATO bombardovanja.



"Metod doktorke Čeli primenjujemo od skoro, međutim ja sam već dobio oko 250 presuda i bez ovih dokaza, ali uz nove dokaze koji su nam na raspolaganju jutros je dobijena još jedna presuda", rekao je Tartalja i dodao da je podnet dokaz koji je omogućila metodika Čeli zahvaljujući kojoj je utvrđeno prisustvo ogromne količine teških metala u krvi italijanskih vojnika.