IŠTVAN PASTOR U februaru korekcija pravila za izbor pokrajinskih poslanika

On je rekao da će do izmene pomenute odluke doći zbog smanjivanje izbornog cenzusa, odnosno korekcije izbornih pravila za izbor narodnih poslanika.

– Na republičkom nivou sada se razgovara o rešenjima, u Pokrajini će ta tema doći na dnevni red u februaru da bi se izborna pravila usaglasila s osnovnim pristupom. Na Predsedničkom kolegijumu, čiji su članovi svi predstavnici političkih grupacija u Skupštini Vojvodine, inicirano je da o tome postignemo maksimalnu usaglašenost. Čak da imamo zajednički predlog, a ne predlog jedne političke grupacije. Bilo bi veoma važno da se oko ideje okupe sve političke snage koje učestvuju u parlamentarnom životu – istakao je Pastor.   

Kakav je vaš stav o smanjivanju izbornog cenzusa?

– Što se tiče korekcije izbornih pravila, manje-više je izvesno da će uslediti. Bilo bi bitno da to usledi sinhronizovano na svim nivoima vlasti i da imamo ista pravila i na republičkom, i na pokrajinskom i na lokalnom nivou. Mislim da smanjivanje izbornog cenzusa olakšava učešće na izborima svima onima koji su iole vidljivi učesnici političke scene i koji žele da učestvuju na izborima. Ko ne želi da učestvuje, njemu možete smanjiti cenzus i ispod nule, neće učestvovati na izborima. Smanjivanje izbornog cenzusa može dovesti do višebojnog, mnogobojnog parlamentarnog života i vraćanje svih političkih opcija u parlamentarni život. Ono sigurno neće dovesti do ukrupnjavanja političke scene, nego će zadržati situaciju fragmentiranosti, ali nema višebojnosti bez fragmantiranja. Te dve stvari idu zajedno. Smanjivanjem izbornog cenzusa regionalne stranke će imati veću mogućnost da dođu do legitimiteta u republičkom parlamentu.

Politička stabilnost

– Sada je manje-više izvesno da ćemo imati redovne izbore, po sadašnjem stanju stvari, istog dana za sva tri nivoa po u pravilima predviđenom roku – navodi Pastor. – To praktično znači da u odnosu na Pokrajinsku skupštinu ti izbori treba da budu raspisani početkom marta i treba da se održe u periodu od 19. aprila do 3. maja. Koji će to datum biti u tom intervalu od tri nedelje u značajnoj meri je u funkciji dogovora za republički i lokalni nivo, za koje zbore raspisuje predsednik Republike, odnosno predsednica Narodne skupštine. Smatram da je izuzetno dobro što je parlamentarni ciklus za sva tri nivoa vlasti trajao pune četiri godine. To je nešto što potvrđuje političku stabilnost u zemlji.

Kako će se to odraziti na prirodni prag koji važi za manjinske stranke?

– Ostaje pitanje takozvanog  prirodnog praga, koje je značajno za manjinske stranke. Savez vojvođanskih Mađara je u odnosu na to dao određene sugestije i predlog da treba korigovati i prirodni prag jer smanjivanje izbornog cenzusa može dovesti do potpuno drugačijih brojki u odnosu na prirodni prag, i to isto tako treba uzeti u obzir. Nemoguća je varijanta da smanjivanjem izbornog praga svi prođu dobro, osim manjinskih listi i da one imaju mnogo nepovoljniju situaciju nego ranije.

Zbog čega bi manjinske liste mogle biti u nepovoljnijem položaju?

– Zbog toga što je pravilo takvo da se prilikom izračunavanja prirodnog praga od ukupnog broja glasova odbijaju oni kojima nije postignut cenzus, a pošto se izborni cenzus smanjuje, manje će biti takvih glasova koji će, uslovno rečeno, propasti. Na taj način će broj potrebnih glasova za jedan mandat biti mnogo veći nego da je cenzus ostao pet odsto. To sad treba izmeriti i o tome naći rešenje. Mislim da nije ničija namera da se bilo ko dovede u situaciju nepovoljniju nego što bi imao da su ostala postojeća pravila.

Šta je SVM konkretno predložio?

– S obzirom na to da se na republičkom nivou još vode razgovori o mogućim rešenjima, a ti razgovori nisu javni, o detaljima ne mogu da pričam.

Šta će biti glavna tema SVM-a u izbornoj kampanji?

– Teško da bi iko ko želi da bude maksimalno odgovoran, mogao izvući jednu ili dve određene teme i da kaže: to će biti u fokusu kampanje. Jer, ođednom je sve važno. Važno je da se razvija infrastruktura, da zemlja bude privlačna, ođednom je važno da imamo vodovod i kanalizaciju, da nemamo zagađenja vazduha, da imamo dobru pijaću vodu, normalan školski sistem, pozorište, kulturni život... Sve je ođednom važno. I u odnosu na sve te teme morate da budete otvoreni i morate saslušati ljude šta ih tišti, koji su im generalno problemi u pojedinim lokalnim sredinama, u pojadinim ulicama. Jako je sve to složeno. Mi imamo nameru da služimo onima kojima je to bitno i koji imaju poverenje. Trudili smo se da to radimo i do sada i radićemo i ubuduće. Nema tu neke pompezne i velike filozofije. Svako misli da sada može napraviti značajan ključni preokret. Mislim da je to više kampanjska rečenica, nego realnost. 

SVM samostalno izlazi na izbore

Pastor kaže da Savez vojvođanskih Mađara samostalno izlazi na izbore i u republici i u pokrajini i na lokalu.

– SVM se priprema za izbore, iako moram da kažem da su se političke prilike značajno izmenile u poslednjih desetak godina. Postalo je permanentna bitka i ne postoje velike razlike između predizbornog kampanjskog perioda i ostatka perioda između dva izbora. Ako hoćete da opstanete na političkoj sceni, mora se permanentno raditi, i u tom smislu kampanja ništa više ne znači nego manje-više isti tempo rada kao u periodu između dva izbora. 

Kakvu kampanju očekujete?

– Ovi izbori neće biti laki. Još nisam video lake izbore, a imao sam prilike da ih vidim dosta. Bez obzira na partnerski odnos, bez obzira na koaliciju, na prijateljstvo izborni momenat je izborni momenat. I u tom izbornom momentu svako želi da se izbori za maksimalni legitimitet. To je jedna stvar zbog koje ovi izbori neće biti laki. Druga stvar je to da su ljudi zasićeni politikom i onim što je negativno i onim što kao negativna kvalifikacija politike u veoma dugom periodu permanentno dospeva do svesti ljudi, što ih truje i što je, praktično, postalo sredstvo političke borbe, naročito onih koji ne mogu da kažu „to sam uradio”, mogu samo da kažu da to što neko radi ne valja ništa. I u tom izgovaranju „ne valje ništa” se ne biraju sredstava, a to ima za posledicu potkopavanje politike generalno i okretanje ljudi od javnog života. To će biti jedan od velikih izazova s kojima ćemo se morati izboriti. Nije to drugačije nego što je već viđeno, samo je možda taj nivo zatvorenosti ili distanciranost ljudi od javnog života danas izraženiji nego, recimo, pre četiri godine. Mi računamo na to da ćemo i dalje biti parlamentarna stranka na svim nivoima vlasti. I računamo na to da u periodu posle izbora možemo uticati na tokove u državi u skladu s teretom koji možemo poneti i u skladu s mogućnostima kojima možemo doprineti rešavanju problema. Želimo da nastavimo ovaj sizifovski politički posao koji smo radili u prethodnom mandatu, pod uslovom da dobijemo podršku ljudi. Želimo da budemo partneri svima kojima je stalo do toga da rade u korist države. Ne mislim da takav pristup u ovom trenutku ima bilo kakvu alternativu. Mi želimo i nadalje da pripadamo onoj grupi na koju se ljudi mogu osloniti. Ozbiljna politička stranka koja razume probleme i želi da pomogne u njihovom rešavanju.

Gde vidite sebe posle izbora, da li biste ponovo prihvatili da budete na čelu pokrajinskog parlamenta?

– Ne znam. To su me već nekoliko puta pitali. Mislim da to pitanje danas nije aktuelno jer ne znam ni to da li ću biti kandidat na listi, da li ću se uopšte kandidovati... Za nekoliko meseci ćemo doći u situaciju da o tome može da se razgovara.   

Eržebet Marjanov