Pastor: Prevremeni izbori ne bi vratili politiku u normalnu kolotečinu

Jer, kako navodi, prag tolerancije podignut je strahovito visoko i lagano ulazimo u situaciju u kojoj je u suštini sve dozvoljeno, ili se doživljava kao da je sve dozvoljeno i slobodno.

– Mislim da to svakog normalnog čoveka treba da zabrinjava, bez obzira na to da li navija za jednu političku opciju ili drugu – poručuje Pastor.  

Šta vas konkretno zabrinjava?

– Uvek ću se zalagati, u skladu sa svojim mogućnostima, za to da svako može slobodno da iznese svoj stav, može da bude nezadovoljan i da to svoje nezadovoljstvo može izraziti transparentom, šetnjom, zviždanjem, i svim ostalim nekonvencionalnim parlamentarnim sredstvima, da kažem, uličnim politiziranjem. Nikada, međutim, neću prihvatiti ono što, nažalost, lagano postaje normalno – da svakom može da padne na pamet da uđe u javnu ustanovu, napravi cirkus na stepeništu Skupštine i eventualno pokuša silom da uđe u Skuptštinu. Mislim da je to nedopustivo. To nema veze sa slobodnim izražavanjem stava. To ima veze sa stvaranjem nasilničke atmosfere u društvu, i u tom delu mislim da nema mesta razgovoru o tome ko je to započeo, ko je to prouzrokovao, ko je dao povod za to. Po mom slobodnom sudu, za to ne može da bude povoda i ne može se naći ni jedno jedino opravdanje.

Smatrate da protesti stvaraju nasilničku atmosferu?

– Oni su stvorili nasilničku atmosferu. Moram i da kažem da to nije ništa novo. U tom smislu, ako to čovek gleda malo u kontekstu, vidi da je to ista retorika, isti scenario, isti sled događaja koji se može videti na evropskom političkom prostoru. Sve se organizuje iz istih uybenika, sve se radi po istom scenariju, iz scenarija opisanih u knjizi, na primer, Srđe Popovića, ili Alinskog. To nisu novoumi koji se izmišljaju u kancelarijama organizatora, recimo, beogradskih ili novosadskih skupova, ili u Subotici. To su matrice koje su deo političke beletristike svetskih razmera.

 Da li bi prevremeni parlamentarni izbori smirili uzburkanu političku scenu?     

– Mislim da to nije u uzročno-posledičnoj vezi. Plašim se da raspisivanje izbora ne bi uticalo na to da se politika vrati u neku normalnu kolotečinu. Jer, mislim da je opoziciji jasno da ni kroz izbore ne bi došli do veće legitimne političke snage, u smislu jačeg parlamentarnog prisustva nego što danas imaju. Čak je verovatno da bi ta snaga bila i manja. Zato se upućuju poruke o potencijalnom bojkotu eventualnih parlamentarnih izbora s jedne strane, s druge, izgovaraju se kritike i zadrške u odnosu na generalne pretpostavke za iznošenje stavova u smislu problema oko medijskog prisustva, medijskih sloboda, izbornih pravila, pravičnosti izbornih pravila… To je u suštini sklop elemenata političke retorike karakteristične za svako opoziciono politiziranje, tako da ne mislim da bi raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora nešto bitno promenilo. Ni što se tiče ukupne situacije u predizbornoj kampanji, a, plašim se, ni što se tiče situacije posle eventualnih prevremenih izbora.

U tuđe se dvorište ne meša

Na kraju ste svog trećeg predsedničkog mandata, da li biste  prihvatili i četvrti?

– Posle dugog razmišljanja, doneo sam odluku da, ako izborna skupština bude mislila da zaslužujem da budem kandidat za predsednika, ja ću kandidaturu prihvatiti. Po sadašnjem stanju stvari, to će i ići u tom pravcu. Znam da u jednom veoma glasnom delu vojvođanskog mađarskog javnog govora to izaziva negodovanje. To je njihovo pravo, oni su van stranke, ali je to pre svega stranačko pitanje, i mislim da je kafanski red stvari da se u tuđe dvorište ne meša. S druge strane, meni je jasno zašto oni zauzimaju takav stav: zbog toga što im je jasno da do trenutka dok sam predsednik SVM-a neće biti objavljen konkurs za prijem novih drugara. Oni u tu priču sigurno neće moći da uđu, a vidim da bi ušli, ali ko ti jednom zabije nož u leđa, taj je spreman i na ostale gadosti. Tako da mislim da će izborna skupština biti organizovana kako to dolikuje. Nakon izbornog kongresa slede izbori po dubini u opštinskim i u mesnim organizacijama i voleo bih da sve to okončamo do leta.

Opozicija i dalje bojkotuje rad parlamenta. Kako to komentarišete?

– Ne znam kako će se opozicija ponašati na sledećoj sednici Skupštine Vojvodine, koja je zakazana za 11. april. Želeo bih samo u odnosu na situaciju u vojvođanskom parlamentu da kažem da ne vidim ni jedan jedini opravdani razlog za takav stav. To je legitiman stav, koji će trebati da brane ispred onih koji su im omogućili da uđu u Skupštinu, koji su glasali za tu opciju. Ja sam i na početku rekao: lako je doneti odluku da se ne prisustvuje sednici, ali je teško doneti da se vrati u Skupštinu. Mislim da bi trebalo da donesu tu odluku.

Postoje li mehanizmi s kojima bi se poslanici na stalnom radu u Skupštini Vojvodini mogli naterati da se vrate u poslaničke klupe, s obzirom na to da primaju platu, a bojkotuju rad?

– Nema pravnih mehanizama da se to uradi, samo političkih. Oni nisu u rukama predsednika Skupštine, ili političkih opcija koje čine parlamentarnu većinu. Politički mehanizmi su u rukama birača, koji sigurno nisu dali svoj glas za to da se njihovi stavovi ne zastupaju u parlamentu. Tako da će birači ceniti njihov učinak kada za to dođe trenutak, kad budu raspisani izbori, a oni će biti sigurno raspisani dogodine. Drugih mehanizama nema ni za poslanike koji su na stalnom radu u Skupštini. Niko nema pravo da poslaniku uskrati isplatu naknade ili plate zbog toga što se ne pojavljuje na sednicama. 

Najavljena je zajednička sednica vlada Srbije i Mađarske, da li imate informacije o tome kada i gde će biti održana i šta je tema?

– Nije moje da o tome govorim. Mislim da je svima nama bitno što postoji kontinuitet u permanentnosti održavanja tih sednica, a ova zajednička sednica će biti, ako se ne varam, peta po redu. Koliko mi je poznato, na dnevnom redu će se naći veliki broj sporazuma, koji će se potvrditi odlukama i biti potpisani. Po mom saznanju, na dnevnom redu je desetak sporazuma, značajnih za raznorazne oblasti, primera radi, nostrifikacija diploma. Pripreme za predstojeću sednicu su obavljene bilateralnim sastancima državnih sekretara, ministara u prethodnom periodu i koliko mi je poznato, sporazumi su spremni za usvajanje.     

Savez vojvođanskih Mađara je pred veoma aktivnim periodom, s jedne strane, najavio je kampanju za izbor poslanika za Evropski parlament, predstoje stranački izbori, a tu je i mogućnost raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Šta očekujete?

– U pravu ste kad kažete da je to aktivan period u smislu svih tih značajnih događaja, pa i u slučaju da ne budu raspisani prevremeni parlamentarni izbori. Radimo punom parom. Mislim da ćemo u skladu s renomeom, koji bar u svojim očima imamo u odnosu na sebe, udovoljiti tim obavezama. Možda je izborna skupština u stranci najmanje bitna za javnost jer je to manje-više unutrašnja stvar, iako ima posledica i spolja. Izborna skupština je zakazana kao redovna za 4. maj u Doroslovu. Nikada SVM nije organizovao skupštinu u zapadnoj Bačkoj, sada ćemo je održati tamo i zbog toga što želimo na neki način da stavimo do znanja da cenimo napor tog dela stranke za napredak te sredine, okolinu Sombora, Odžaka... S druge strane, želeli bismo da na taj način skrenemo pažnju na Doroslovo, koje je za nas veoma značajno, hodočasno mesto. Tamo je u toku veliki razvoj, koji tom delu Vojvodine daje pečat turističke privlačne snage. Znači, u toku su pripreme za izbornu skupštinu, na kojoj se bira i Savet stranke i sve teče u radnoj atmosferi, a smeo bih da kažem i svečarskoj jer je izborna skupština istovremeno i neka vrsta praznika.

Eržebet Marjanov