INTERVJU Maja Gojković: Uradili smo ogroman posao

U razgovoru za „Dnevnik” ne otkriva gde vidi sebe nakon izbora, ali poručuje da će se i dalje aktivno baviti politikom kao i u prethodne tri decenije i da će o svemu razgovarati s liderom stranke kada se birališta zatvore.

– Imam neka svoja razmišljanja o tome šta bih mogla raditi pa sam ubeđena da ćemo se dogovoriti – navela je naša sagovornica. – Veći deo života provela sam u parlamentu, ali nekako jednako dobro se snalazim u izvršnoj vlasti. Grad Novi Sad sam vodila  četiri godine i Novosađani mi i sada pokazuju veliku dozu poštovanja za ono što sam radila. Na neposrednim izborima izabrali su me moji sugrađani, i to mi je najveći kompliment i uspeh u karijeri.

Kako ocenjute rad parlamenta u prethodnom mandatu?

– Veći deo svoje političke karijere provela sam u Skupštini jer sam godinama bila poslanik, pa mogu slobodno da kažem da je ovaj saziv bio nešto secifičniji u odnosu na druge. S jedne strane, zaista je mnogo rada i truda uloženo da budemo partneri Vlade Srbije, u smislu donošenja  važnih zakona da bi se sprovele neophodne ekonomske, pravosudne i političke reforme u državi, ali i dobar kontrolor izvršne vlasti. Smatram da smo uradili ogroman posao jer smo doneli veliki broj reformskih zakona, koji su u praksi pretočeni u dobar rezultat Vlade. Kruna mog uspeha i celog ovog saziva je to što smo održali 141. zasedanje Interparlamentarne unije, kada je Beograd je bio centar svetske parlamentarne diplomatije. Veliki kompliment državi je kada se u jednom trenutku sedam dana ovde nađe 150 delegacija, 2.500 poslanika, 78 predsednika parlamenta iz najvećih država sveta. Ne bi oni došli da Srbija nema politički ugled. I u tom segmentu se vidi ono što je uradio predsednik Aleksandar  Vučić, pa kada odem negde u svet i kažem „Srbija”, ne beže od nas kao što su bežali do 2012. godine, već nas posmatraju kao najozbiljnijeg kandidata za održavanje velikih međunarodnih parlamentarnih događaja. S druge strane, bilo je pokušaja malog broja poslanika da prikažu parlament u nekom drugačijem svetlu. Njih nekoliko je pristupilo bojkotu rada parlamenta, samo u jednom segmentu, da ne dolaze na sednice, ali da i dalje dolaze u zdanje Skupštine, putuju s našim delegacijama i primaju platu. Ne znam šta su onda bojkotovali sem što im  je očigledna namera da šalju u svet ružnu sliku o svojoj državi. Ali, srećom, to je marginalan broj i nadam se da će u sledećem sazivu svi poslanici, bez obzira na političke različitosti, kada ih građani 21. juna izaberu da ih ovde zastupaju, to i činiti. Očekujem da bude mnogo manje incidenata jer sam ubeđena u to da poslanika koji su krenuli putem incidenata neće ni biti u Skupštini.

Ako Vučić ostane uporan i ne želi da bude na čelu stranke, hoćete li ga ubeđivati da se predomisli?

– Hoću, neću nikada odustati jer mislim da je on najbolji predsednik i mora da ostane na čelu SNS-a. Jednostavno mora, i neću odustati od toga da pokušam, iako je on ozbiljan u svojim izjavama. Prosto se pribojavam njegove doslednosti, ali ima nas veoma mnogo u stranci koji ćemo se truditi da se on kandiduje i bude predsednik SNS-a u još jednom četvorogodišnjem mandatu.

Poslednjih nekoliko dana obeležili su štrajkovi glađu poslanika i vlasti i opozicije ispred parlamneta, kakvu to poruku šalje građanima uoči izbora?

– Aleksandar Martinović i Sandra Božić su opravdano štrajkovali glađu jer je neverovatno da se ništa nije dešavalo nakon onih mučnih scena ispred Narodne skupštine kada su Boško Obradović i grupa narko-dilera koje je on predvodio napali i tukli poslanika Marijana Rističevića i maltretirali i sprečavali ministre da rade svoj posao i uđu u parlament. Tri dana se ništa nije dešavalo, iako je Tužilaštvo po službenoj dužnosti dužno da reaguje i onda kada se samo pojavi članak u medijima s indicijama o tome da se nešto desilo u državi, a kamoli u Skupštini Srbije. To nismo imali priliku da vidimo pre štrajka. Poslanik Miladin Ševarlić je naseo na jednu od laži koje su plasirane tog dana preko društvenih mreža, iskonstruisanu izjavu predsednika Vučića vezanu za KiM, i odustao je kada je shvatio da je zloupotrebljen od Boška Obradovića. A što se tiče Boška Obradovića, to neću da komentarišem. Jer, radi se o pokušaju njega, Dragana Đilasa, Borka Stefanovića i svih onih koji su učestvovali u haosu koji je pripreman, da tih dana nasilno preuzmu Skupštinu bez izbora, da zataškaju i prikriju da je Obradović napao, tukao, cepao sako, maltretirao Rističevića. I sada je na delu pokušaj, ali bezuspešan, da se od yelata napravi žrtva i da se svi sada bavimo time što Boško Obradović možda štrajkuje glađu. Građanima ostavljam neka sami donesu sud o tome da li neko štrajkuje glađu ili ne, ali neće uspeti da prikriju ono što se se desilo pre nekoliko dana i što se uporno dešavalo kada je me je Obradović napao u mom kabinetu, kada se desio napad na novinarke TV „Pink”, pa na RTS, napad na Aleksandra Martinovića na Odboru za administrativna pitanja. Kada je Obradović udarao zastavom u vrata parlamenta da bi ponizio državu i građane. Sve su to fizički napadi, vidi se sileyijstvo koje prolazi nekažnjeno. Ne slažem se s tim i tražim da pravda bude jednaka za svakoga od nas.

Kako komentarišete pet novih zahteva koje je izneo Obradović, iako unapred zna da ne mogu biti ostvareni?

– Neka izađe na izbore, bavljenje politikom nije sedenje na stepenicama, udaranje drugog poslanika koji ne misli kao ti, maltretiranje predsednika Skupštine, niti prostakluk i psovanje po društvenim mrežama. Politika je ozbiljna stvar. Sve što ima da kaže, neka kaže u izbornoj kampanji, neka pridobije poverenje građana Srbije i neka ispuni sam sebi sve ono što želi. Boško Obradović, Đilas i ti njihovi drugari u poduhvatu da dođu na vlast bez izbora stalno nas ubeđuju u to da je Srbija nezadovoljna i da će hiljade ljudi izaći na ulice ili podržati taj njihov bojkot, koji je, očigledno, propao. Na kraju, od svih stranaka neće izaći samo Dragan Đilas, kome izbori i ne trebaju pošto se bori za svoj privatni biznis, i oni koji unapred znaju da ne mogu preći cezus od tri odsto. Moram da podsetim na to da Obradovićeva stranka nije prešla cenzus na prošlim beogradskim izborima. A neka Đilas, Borko Stefanović, Marinika Tepić  kažu ko je glasao za tu njihovu novoosnovanu stranku, pošto ta partija na izborima do sada nije ni učestvovala. Vidimo se 22. juna, znaće se tada koliko oni vrede na političkoj sceni Srbije.

Da li ste u SNS-u razgovarali i podvukli crtu, kako ste zadovoljni proteklim mandatom?

– Razgovarali smo, i još ćemo razgovarati. Predsednik Vučić je više puta najavljivao velike promene u SNS-u, u rukovodstvu i, pre svega, na listama. Možda je bilo neverice, ali su ih izborne liste demantovale sa 40 odsto novih, mladih ljudi. Ubeđena sam u to da će, kao što je i rekao, biti velikih promena u Nemanjinoj ako nas građani Srbije izaberu da formiramo novu vladu. Lično smatram da su potrebne velike promene u Vladi Srbije. Treba nova energija, novi ljudi u različitim resorima. Prirodno je da dođe do zamora materijala posle osam godina, da se opuste i malo više nego što bi trebalo uđu u ulogu bitnih ministara. Ne sviđa mi se što su raznorazni u stranci i oko stranke počeli neke kandidature za određena mesta, pa evo ih na naslovnicama novina ili već idu po medijima i diskretno se predstavljaju da su tu novi. Znam da Aleksandar Vučić to ne ne voli i ne ceni, jednako kao ni ja.

Očekujete li da će se nakon izbora smiriti političke strasti, ili bi ih deo opozicije mogao preneti na ulicu?

– Njihova stvar je šta će da rade posle izbora. Srbija je jaka i politički i ekonomski i izboriće se svakim mogućim scenarijom i planom s ulice. Kada se završe izbori i kada se vide rezultati i koga su birači izabrali da ih predstavlja, videće se i koliko građana smatra da ulica može biti bolje mesto za razvoj demokratije. 

Svetlana Stanković

Dobronamerne i zlonamerne kritike

Čini li vam se da evroparlamentarci, poput Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, u svojoj želji da „izmere” demokratiju u Srbiji, više pažnje posvećuju delu opozicije koji najavljuje bojkot?

– Ima dobronamernih i nedobonamernih pisanija i kritika od ljudi koji ne žive u ovoj državi. Srbija je demokratska država, izlazi na redovne izbore posle četiri godine, napravila je velike iskorake u poboljšanju izbornog procesa. Neka dođe ko god hoće da kontroliše izborni proces. Imali smo nekoliko rundi dijaloga u kojima su učestvovale političke stranke koje su tada znale da će izaći na izbore, kao i one poput PSG-a,  koje su to nedavno odlučile. Mi smo promenili zakone kao što je traženo, smanjili cenzus, uveli 40 odsto žena na listama i to su sve ogromni pomaci, a onda vidimo izveštaj nekakve organizacije „Fridom haus”, koji je očigledno zlonamerno neko pisao ovde u Beogradu, u kojem konstatuju da naš parlament ne radi, što je ordinarna izmišljotina. S druge strane ide još gora izmišljotina – da nekakav slobodni parlament stalno radi. Ja živim u ovoj državi, nemam pojma da postoji nekakav slobodni parlament. Evropski parlamentarci smatraju da je pravo mesto predstavnicima građana u Skupštini i apeluju na sve političke činioce, ko god da su, da učestvuju na izborima. Smatram da oni koji to neće, nisu ni za EU ni za demokratiju u ovoj državi.