Indeks demokratije 2018: Srbija zadržala isto mesto
LONDON: Srbija je na Indeksu demokratije za 2018. godinu britanskog nedeljnika "Ekonomist" sa 6,41 poen, na skali od nula do 10, zadržala isto mesto kao i prethodne godine, i spada u kategoriju takozvanih "manjkavih demokratija" koja obuhvata zemlje sa poenima od 6 do 8.
U istu kategoriju je svrstana i Hrvatska sa tek neznatno boljim indeksom od 6, 57 poena.
Crna Gora i Bosna i Hercegovina su pak rangirane u kategoriju "hibridnih režima", a u koju spadaju zemlje s poenima od 4 do 6, pri čemu Crna Gora beleži 5,74 poena u 2018. godini, a BiH 4,98.
Indeksom demokratije obuhvaćeno je 167 zemalja, a ocenjene su po 60 pokazatelja u pet širokih kategorija, koje obuhvataju izborni proces i pluralizam, funckionisanje vlade, političko učešće, demokratsku političku kulturu i građanske slobode, pojašnjava "Ekonomist".
Zemlje koje, po Indeksu demokratije, imaju od 0 do 4 poena zavedene su pod kategorijom "autoritarnih režima", dok one koje imaju od 8 do 10 poena spadaju u kategoriju "pune demokratije".
U samom vrhu "Ekonomistove" lestvice su, kao i dosad, nordijske zemlje - Norveška je na prvom mestu sa 9,87 bodova, Island na drugom sa 9,58 i Švedska na trećem sa 9,39. Na četvrtom je Novi Zeland sa 9,26 poena, a još jedna skandinavska zemlja, Danska, na petom je mestu sa 9,22 boda.
S druge strane, na neslavnom poslednjem mestu našla se Severna Koreja sa svega 1,08 bodova, dok je na pretposlednjem - Sirija sa 1,43 boda. Nije mnogo dalje odmakao ni Kongo, sa 1,49 poena, kao ni Centralnoafrička Republika sa 1,52, pri samom dnu skale je i Čad sa 1,61 bodom, a sve nabrojane zemlje od Severne Koreje do Čada spadaju u kategoriju "autoritarnih režima".
Na osnovu najnovijeg Indeksa demokratije, britanski list zaključuje da je demokratija prestala da opada u 2018. godini.
Prema zaključcima "Ekonomista", samo 4,5 odsto ljudi u svetu živi u "punoj demokratiji", ali je ukupan globalni rezultat ostao stabilan u 2018. godini, prvi put u protekle tri godine.
Samo 42 zemlje su zabeležile pad, u poređenju sa 89 zemalja u 2017. godini, što je ohrabrujući znak jer je 48 zemalja poboljšalo svoj indeks demokratije, navodi britanski nedeljnik.
Najupečatljiviji pomak ogleda su u učešću žena - u protekloj deceniji taj pokazatelj se poboljšao više nego ijedan drugi prema kriterijumima "Ekonomista", a do tog poboljšanja, ukazuje list, dolazi u jeku opadanja poverenja u demokratiju.
Britanski nedeljnik napominje da su u proteklim godinama pretnje po demokratiju širom sveta postale sve očiglednije - od gašenja "arapskog proleća", doživotne vladavine kineskog lidera, izbornih pobeda populista sa autoritarnim tentencijama na Filipinima, u Brazilu i Meksiku, do podrivanja demokratskih institucija u Mađarskoj, Turskoj i Poljskoj.
