Igor Radojičić, gradonačelnik Banjaluke: Zagledan u Novi Sad raste grad na Vrbasu
Za gradonačelnika Banjaluke Igora Radojičića kažu da je veći vizionar nego ban Milosavljević koji je udario temelje modernoj Banjaluci, jer sadašnji gradonačelnik vidi kako će grad izgledati za narednih deset-dvadeset godina.
Svi potezi koje vuče, svode se na jedno: da grad na obalama Vrbasa stane rame uz rame s evropskim metropolama.
U razgovoru za „Dnevnik” to je i potvrdio, rekavši da je Banjaluka već sada regionalni centar, ali da grad mora postati i evropska metropola jer ima sve preduslove za to.
„Iz godine u godinu Banjaluka je sve veća i veća, sve lepša i lepša“, istakao je Radojičić.
„Mnogo je toga što krasi naš grad, što privlači sve veći broj stranih turista. Teško je sve prebrojati, ali tvrđava Kastel, iz perioda Otomanskog carstva, obnovljena Ferhat-pašina džamija Ferhadija, pa Gospodarska ulica, katolički samostan trapista, Narodna biblioteka, Umetnička galerija, itd. nezaobilazne su destinacije turista. Vodi se računa o tome da beton ne preovlada. Naš prioritet je baš urbanističko sređivanje grada. Ima mnogo problema, mnogo sudskih sporova. Nije se znalo šta je gradsko, šta nije. To je dugoročan proces, ali je pokrenut i Grad mora znati kojom i kakvom imovinom raspolaže.“
Radojičić ističe da Banjaluka i te kako koristi iskustva nekih gradova, bilo da je reč o komunalnim objektima, razvoju kulture, poslovnim zonama...
„Koristimo iskustva Ljubljane kada je reč o urbanističkom uređenju grada, iskustva Zagreba su nam korisna po pitanju projekata u oblasti turizma i kulture. S Novim Sadom, gradom-pobratimom, imamo odličnu saradnju po svim pitanjima, ali su nam stečena iskustva po pitanju poslovnih zona u gradu i razvoja i unapređenja kulturnih sadržaja veoma dragocena. Iskustvo Beograda su nam dobrodošla kada je reč o uvođenju elektronske građevinske dozvole. Ono što nam treba, a ocenimo da je dobro, zašto ne uzeti?“, ističe Radojičić.
Ličnost godine
U tradicionalnoj anketi „Nezavisnih novina” iz Banjaluke gradonačelnik Banjaluke je proglašen za ličnost godine.
„To je za mene veliko priznanje, koje delim sa svojim timom, moram reći, mladih, sposobnih i ambicioznih ljudi. Prošla godina je bila poznata i prepoznatljiva po nizu pokrenutih projekata, koje, nažalost, zbog niza sudskih sporova, nismo ih završili, ali mnoge jesmo, a tu svakako spada eko-toplana. To je krupna kapitalna investicija u 2017. godini.“
Banjaluka se uveliko priprema za kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture 2024. godine. I drugi gradovi u BiH su dobili tu šansu. U Banjaluci se zbiljno prišlo tom projektu, za razliku od drugih gradova, koji još ništa nisu preduzeli. Novi Sad tu mnogo pomaže.
„Da nismo optimisti, da ne verujemo u ono što radimo, ne bismo o tome razmišljali. Ko je očekivao da u Briselu Banjaluka bude proglašena za Evropski grad sporta u 2018. godini, pa je proglašena“, kaže Radojičić. „Prezentuje se ono po čemu je, kada je sport u pitanju, grad poznat, ali se više vrednuje ono što je novim projektima predviđeno. Evropi se dopalo to što smo uradili novi projekat finansiranja sporta, koji se drastično razlikuje od sličnih projekata drugih gradova, ili način finansiranja sporta, koji je do sada bio u Banjaluci. Na gradskim „jaslama”, figurativno rečeno, bilo je više od 150 sportskih klubova. Ogromne pare su potrošene i na vrhunski sport: fudbal, rukomet, košarku pa i boks, a rezultati su izostajali. Okrećemo ploču. Prioritet ćemo dati najmlađima, bazi sporta u školama. Više se neće dešavati da, recimo, samo deca bogatih pohađaju škole tenisa. U školama ćemo uvoditi dodatnu nastavu za pojedine sportove, prema afinitetu učenika. Te škole će biti za polaznike besplatne jer će Grad snositi sve troškove. I nastavnici će biti dodatno edukovani za pojedine sportove, tako da će za pet-šest godina sva ta talentovana deca, naravno ako budu htela da se bave sportom, biti usmeravana u klubove. Jasno, znatnu svotu grad će investirati u opremanje školskih fiskulturnih sala i igrališta. Hoćemo bolji i lepši život u našem gradu. Hoćemo da nam deca ne odrastaju na ulici, nego u školskim salama i na igralištima.“
Turniri prijatelja u Novom Sadu i Banjaluci
Na pitanje da li se razmišlja o nekom turniru gradova - pobratima, koji bi učvrstio prijateljstvo i među sportistima, gradonačelnik Banjaluke Radojičić kaže: „Možda u Banjaluci da bude košarkaši turnir, u Novom Sadu bokserski, u Beogradu fudbalski... Možda valja razmišljati o omladinskim kategorijama, ne o seniorima, gde bi rezultat bio u drugom planu.”
Ima dosta toga da se rešava u Banjaluci, kaže gradonačelnik i kada je reč o saobraćajnicama, posebno gradnji kružnih tokova, rekonstrukciji toplovodne mreže, izgradnji novog mosta preko Vrbasa na sadašnjoj lokaciji „zelenog mosta“, pa nastavak gradnje vodovodnog sistema „Crno vrelo“, dečjih igrališta...
„Šta nam vredi da dobijemo i najveća evropska priznanja, a da nam građani budu nezadovoljni. Otvoren je registar procedura, pa registar obrazaca, ali je najznačajnije to da smo, početkom ove godine, otvorili šaltersko izdavanje građevinskih dozvola. Šta to znači? Potpuno pojednostavljena procedura, jer sada građanin ne mora ići od vrata do vrata pa vaditi kojekakve papire za građevinsku dozvolu. Sve mu je to sada nadohvat ruke, na jednom mestu.“
Radojičić najavljuje da će uskoro u Banjaluci biti otvoren Konfučijev institut iz kineskog grada Tjenđina, koji broji nešto više od 16 miliona stanovnika.
Ulaganja u gradu na Vrbasu su u punom jeku. Za sedam meseci izgradili su eko-toplanu.
„To je najveći i najznačajniji investicioni poduhvat u minuloj godini. Mazut je zamenjen drvenom sečkom, koje imamo u izobilju i jeftinija je znatno od mazuta“, kaže Radojičić.
Stevan Risović