Igor Mirović: Poziv za ujedinjenje u obnovi Srpskog Siona

Ovog puta predlagač pred srpskim parlamentom biće Skupština AP Vojvodine, koja u četvrtak treba da raspravlja o nacrtu i uputi ga Narodnoj skupštini, a inicijativa za izradu teksta novog zakona potekla je iz Pokrajinske vlade.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović za „Dnevnik” kaže da je osnovna namera prilikom pokretanja te inicijative bila da se pitanje obnove Sremskih Karlovaca vrati u prvi plan i istovremeno obezbedi izdašniji izvor finansiranja iz državnog budžeta.

- Pre dve godine formirali smo Fond za obnovu Sremskih Karlovaca i mogli bismo da kažemo, uzimajući u obzir naš odnos prema Sremskim Karlovcima, nacionalnoj, kulturnoj i duhovnoj baštini koju oni predstavljaju za srpski narod, da smo naš deo dužnosti obavili, ali nismo bili zadovoljni samo time – napominje Mirović. – Svi treba, i nacionalna, i pokrajinska i lokalna administracija, kao i nadležni zavodi za zaštitu spomenika kulture da budu angažovaniji kada su u pitanju potrebe Sremskih Karlovaca. Ideja za takav pristup rodila mi se u Sentandreji pre tri godine. Na način koji je sveobuhvatniji i konkretniji mađarska vlast je u godinama iza nas sprovela potpunu rekonstrukciju i obnovu najvažnijih objekata u Sentandreji, i učinila puno na planu promocije značaja Sentandreje i privrednog i turističkog razvoja. Pomislio sam tad da li je moguće da nam je pitanje obnove Sremskih Karlovaca toliko nevažno. Država ima novca, Pokrajina ima i više para nego ranije, i pitao sam se  zašto i mi ne možemo na takav način za pet do sedam godina da uredimo Sremske Karlovce tako da to bude zaista mesto u kojem će se na svakom koraku upijati njegova istorijska snaga, ali i iz nje prelaziti u savremeni oblik susretanja sa jednom vrstom napretka, ne samo opštine, nego celog kraja, Srema, pa i Vojvodine.

Nazivajući formiranje Pokrajinskog fonda za obnovu kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovca 2018. godine prekretnicom u tom smislu, i napominjući da će se značajan deo zamisli u ovoj i narednoj godini  završtiti u Karlovcima u odnosu na ono što je planirano pre dve, Mirović  ističe da  je predlog novog zakona o Karlovcima zapravo vapaj upućen Vladi Srbije i Narodnoj skupštini za povratak ideji akademika Dejana Medakovića, koji je bio jedan od pokretača donošenja tog zakona 1991. 

U dogledno vreme najlepše mesto za život

Govoreći o, u više navrata protežiranoj ideji o Sremskim Karovcima kao univerzitetskom centru, Igor Mirović napominje da je velike ideje kao što je ta, moguće ostvariti,  uz velike napore.

- Moramo imati pre svega program, plan i način kako se to u Karlovcima može realizovati – kaže on.- Mislim da će se rekonstrukcijom  pruge i izgradnjom Fruškogorskog koridora, koji će omogućiti da Karlovci mostom između Kovilja i Petrovaradina izađu na auto-put, u infrastrukturnom smislu to mesto otvoriti. To će olakšati dolazak svima i da se u Karlovcima smesti i neka važna institucija u budućnosti. Danas, kada ukucate na Guglu prodaju nekretnina u Karlovcima, videćete da je u ponudi između 120 i 150 kuća, što znači da tamo ne vlada idealna perspektiva iz ugla života samih Karlovčana. Kada se sve ovo završi i mi obnovimo najznačajnije objekte, infrastrukturno ih uredimo, prođe brzi voz, probije Fruškogorski koridor, to će biti jedno od najlepših mesta za život u našoj zemlji. Zato nam je potrebna pomoć.

- Sudbina je htela da se ove godine, kada se navršava stogodišnjica od Medakovićevog rođenja, okrenemo ideji objedinjenosti kada su Sremski Karlovci u pitanju, koja bi trebalo da dovede do potpune i sveobuhvatne njihove obnove – reći će Mirović. - Nakon sporadične primene zakona, sa više ili manje uspeha u pojedinim periodima u poslednjih 30 godina, bilo jasno da je nastupilo vreme za njegovu izmenu. Vlada Srbije je, doduše, pre dve godine formirala radnu grupu za donošenje novog zakona, ali mi nismo hteli da čekamo, jer smo nestrpljivi da što pre to pitanje bude u žiži i na dnevnom redu. Želeli smo da sa predlogom zakona doprinesemo tom procesu, i bićemo zadovoljni u oba slučaja – i ako bude prihvaćen naš predlog, ali i ako ona izađe sa svojim. U svakom slučaju, idemo ka cilju da se objedinimo u finansijskom, tehničkom i organizacionom smislu.

Prema novom predlogu, umesto Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije svake godine donosi program obnove Sremskih Karlovaca u nekoliko oblasti. Prva je rekonstrukcija i održavanje objekata koji su u režimu zaštite i vraćanje u stanje u kojem moraju biti. Druga oblast je lokalna infrastruktura, koja starim zakonom nije bila obuhvaćena, a treća podsticanje privrednog i turističkog razvoja u Sremskim Karlovcima. U tekst nacrta novog zakona uvrštena je i zaštita i unapređenje prirodnih dobara.

- Naša namera nije bila samo da se postigne veća operativnost u primeni zakona,  nego pre svega da se stekne obaveza finansiranja iz nacionalnog budžeta – naglašava pokrajinski premijer i navodi za primer uvođenje Pokrajinskog fonda za obnovu Karlovaca, iz kog se već dve godine obezbeđuje novac za to. -  Ovim zakonom bi se stvorila takva obaveza u pokrajinskom i u lokalnom budžetu i istovremeno dala šansa kreatorima programa u sklopu prekogranične saradnje i programa koji imaju evropski karakter da se povuku značajnije svote iz evropskih fondova. Nadam se da će vojvođanska Skupština usvojiti predlog u četvrtak, i da ćemo onda ući u dijalog sa Vladom i Narodnom skupštinom o tome kakva je sudbina zakona u delu njihovih nadležnosti.

Parterno uređenje realnost

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović naglašava da se ulažu napori da se što pre pristupi parternom uređenju Sremskih Karlovaca, projektu od kapitalnog značaja i vrednosti. Po njegovim rečima, projekat i građevinska dozvola za uređenje centra su obezbeđeni, a tim formiran od predstavnika Uprave za kapitalna ulaganja i lokalne samouprave, radi na tome da otkloni izvesne prepreke na projektu. Nadam se da ćemo na jesen stvoriti uslove za finansiranje tog projekta. Sasvim je sigurno da će se vrlo brzo ući u parterno uređenje, kao i u rekonstrukciju Ulice braće Anđelić, od koje zavisi taj poduhvat.  Inicirao sam i da dodatno finansiramo pristan kako bi se omogućilo njegovo funkcionisanje u zimskim uslovima.

Mirović kaže da bi bilo idealno kada bi se do jeseni usvojio zakon jer bi se time obezbedili uslovi u republičkom i budžetu APV za 2022. godinu za izdašnije finansiranje obnove Karlovaca.

- Tokom prošle godine smo inicirali rekonstrukciju i 10 kilometara državnog puta u dva dela – od Banstola do Karlovaca i od Karlovaca do Petrovaradina. Postigli smo dogovor s „Putevima Srbije”  da se taj posao po fazama uradi. Ne treba zaboraviti da država sprovodi veliku investiciju koja će omogućiti da se za 30 minuta stigne do Beograda do Karlovaca  ultra brzom prugom. Ta saobraćajna žila će početi da funkcioniše od februara ili marta iduće godine. U toku je rekonstrukcija fasade Patrijaršijskog dvora,i ona će biti kompletno završena do kraja godine. Sanacija fasade Sabornog hrama je praktično okončana, u jeku su radovi na Župnom uredu, a pripremamo se za rekonstrukciju fasade osnivača Karlovačke gimnazije Dimitrija Anastasijevića Sabova i krova bogoslovskog Internata...Iz svega toga se vidi koliko smo se zaista zdušno angažovali na tome da pokrenemo stvari u Karlovcima, i pokrenuli smo ih, ali sada nam treba pomoć države i ovaj zakon je signal, molba, vapaj, zahtev i ideja da se u budućnosti objedinimo i za pet  do sedam godina potpuno obnovimo Sremske Karlovce kao važnu celinu u istorijskom, duhovnom, ali i u razvojnom smislu, gledajući u budućnost – naglašava Mirović.

Zorica Milosavljević