Huper: Makronova poseta "izviđačka" misija za dijalog
VAŠINGTON: Balkanolog i bivši američki diplomata Džejms Huper smatra da francuski predsednik Emanuel Makron dolazi u Beograd kako bi izvideo mogućnosti obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine.
Huper je za "Glas Amerike" (VoA) rekao da su dve strane praktično dogovorile sveobuhvatni sporazum, koji, po svojoj prirodi, kako kaže, iziskuje teritorijalno prilagođavanje, što je kancelarka Merkel odbila kao deo rešenja, a Makronu je sada ostavljen "vruć krompir" da vidi da li postoji alternativa sveobuhvatnom sporazumu.
On lično smatra da parcijalna rešenja nisu rešenja.
Huper veruje da Makron dolazi u Beograd na inicijativu nemačke kancelarke, nakon što je blokirala sporazum koji su dve strane praktično dogovorile.
“U svemu ovome dogodilo se nešto neverovatno, srpski i kosovski lideri postigli su koncept, koji se odnosio na demarkaciju granice, što je uključivalo i relativno malu razmenu teritorija, a to nisu prihvatili Evropljani. Dvojica lidera su u priličnoj meri došli do dogovora, ali su ga Evropljani odbacili, a ponajviše Nemačka, čiji je stav presudan", kaže Huper za VoA.
Ističe da mu je neveorvatno da je sveobuhvatni dogovor odbačen, a da nije ponuđena nikakva alternativa.
"Potom je Merkel ostavila Makronu da vidi da li postoji način da razbijeni dogovor može da se zameni nekom vrstom procesa, koji bi doveo do novog dogovora”, kaže Huper.
Kako kaže, Merkel je prenela srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću da se protivi izmeni granice, što je označilo kraj dogovora koji je postignut sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem.
"Uveren sam da bi dogovor, da je bio ostvaren, znatno doprineo bržem ulasku Srbije u EU, kao što verujem da bi i Kosovo lakše dobilo članstvo u Ujedinjenim nacijama”, smatra Huper.
Mišljenja je da "debakl u Berlinu", kako ga naziva, znači i mogući kraj postizanja sveobuhvatnog dogovora u načelu.
Huper, međutim, tvrdi da ne postoji alternativa sveobuhvatnom dogovoru, koji po svojoj prirodi, kako kaže, iziskuje teritorijalno prilagođavanje, što Merkelova odbija kao deo rešenja.
“Sada je na EU, Makronu je ostavljen ''vruć krompir'' da pronađe da li postoji alternativa sveobuhvatnom sporazumu, koji su dve strane imale. Jer, sada imate situaciju u kojoj je cela ideja sveobuhvatnog dogovora ugrožena. Pokušavaju da nađu drugo rešenje, ali njega nema", rekao je Huper.
Prema njegovim rečima, američka administracija, za razliku od Evropljana, svhata da sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine mora da uključi određenu razmenu teritorija.
"Realnost je da nema prostora za parcijalna rešenja. Setite se Briselskog sporazuma, u čijem je središtu bilo formiranje Zajednice srpskih opština, koji je Ketrin Ešton, prethodnica Federike Mogerini, postigla 2013. Taj dogovor je zamro, jer kosovska strana to nije želela da prihvati”, kaže Huper.
Tvrdi da Nemačka još uvek nije naučila važnu lekciju, a da će Makron tokom predstojeće posete Beogradu pokazati da li je Francuska u tome svesnija.
