Hil: Za Srbiju otvoren put za Zapad, izbor na građanima

"Građani Srbije ne stoje ispred dva puta sa znacima - jedan za Istok, drugi za Zapad. Put za Istok je zatvoren na duže vreme i moraće da se rade popravke. Ali postoji otvoren put za Zapad, to je put kojim Srbija, uz sve teškoće, treba da ide", rekao je Hil.



Američki ambasador je naveo da sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ima redovne sastanke na kojima, kako kaže, razgovaraju o temama koje ih obojicu brinu.



Kako kaže, sa predsednikom Vučićem je diskutovao o situaciji u Ukrajini, odnosno ruskoj agresiji na Ukrajinu, situaciji u regionu i podršci američke administracije regionalnoj saradnji, kao što je inicijativa „Otvoreni Balkan".



"Ne slažemo se po svim pitanjima, ali svakako ćemo nastaviti da razgovaramo. Mislim da je veoma važno što imamo priliku da suočimo stavove o mnogim pitanjima", rekao je Hil u intervjuu za Danas.



Kada je reč o evropskom putu Srbije, Hil ističe da bi voleo da sve ide brže, da poglavlja u pregovorima o članstvu budu brže otvarana uz ocenu da je EU učinila puno za Evropu i Srbiju, pre svega u infrastrukturnim projektima.



Hil je konstatovao da postoji i otpor prema širenju EU, možda ne toliko u vladama već u javnosti i da zato na Zapadnom Balkanu treba još više raditi na regionalnim integracijama.



Na pitanje ima li demokratije u Srbiji, Hil je rekao da se mnogo dobrih stvari dešava u Srbiji i da ne želi da kategorizuje stanje demokratije, kao i da je na srpskom narodu da sam odlučuje o svojim izborima, vladi...



Hil je kazao da raste konsenzus da je budućnost Srbije na Zapadu, da se poveže sa evroatlantskim sistemima, posebno sa EU.



''''Mislim da bismo svi želeli da vidimo više progresa u tom pravcu. Shvatam da svi građani Srbije nisu spremni da to prihvate, ali moj stav je da u nekom trenutku Srbija mora da odluči koji je najbolji način da se zaštiti od tuđih agresija, da se zaštiti u bezbednosnom smislu. Mislim da je najuspešniji način kroz kolektivnu bezbednost'''', naveo je Hil.



Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, Hil je kazao da je razočaravajuće to što nije bilo više napretka u odnosima.



Smatra da je ''''logično'''' da se tenzije između Beograda i Prištine smanje i da se pronađe način da obe strane krenu napred, ali da je obeshrabren time kako sve sporo ide.



Smatra da je dobro što je EU preuzela da vodi taj proces i da je dobro da se vodi dijalog.



''''Međutim, jasno mi je da još dosta progresa treba da se učini. Voleo bih da vidim jaču saradnju, zajedničko razumevanje toga šta znači biti komšija'''', naveo je Hil.



Govoreći o ratu u Ukrajini, Hil je kazao da ''''svi žele da se taj rat završi juče'''' i da je tragično što je, kako kaže, u Ukrajini počinjeno toliko zločina u ime Rusije i Rusa, a Rusija je velika civilizacija.



"Toliko toga su dali svetu, a sada su uvučeni u strašne zločine i vodi ih neko ko je zemlju odveo u haos", ističe Hil.



Dodao je da normalizacija odnosa sa Rusijom neće biti moguća neko vreme naglasiviši da zlocine u Ukrajini svi treba da osude.



Na konstataciju da u Srbiji pominju američke ratove, Irak, Avganistan i pitanje ima li sličnosti sa Ukrajinom, Hil je kazao da mnogi ratovi imaju sličnosti, ali da veruje da sve što su Amerikanci radili bilo gde u svetu nema sličnosti sa onim u Ukrajini.



Komentarišuhi presudu Vrhovnog suda SAD o abortusu, Hil je naveo da su mnogi Amerikanci uzrujani zbog odluke da pravo na prekid trudnoće nije ustavno pravo već da pripada saveznim državama.



Podsetio je da se predsednik Džozef Bajden o tome jasno odredio, navodeći da će nastaviti da podržava reproduktivno pravo žena i da tu neće biti promena.



Kako kaže, na jačanju demokratije i prava mora da se radi svaki dan i u Americi i u Srbiji.