HEROJI BANJSKE UŠLI U PESME! Neustrašivi čuvari srpskih ognjišta neće biti zaboravljeni!

Tragedija koja se odigrala u Banjskoj ostavila je dubok ožiljak na srcu srpskog naroda na Kosmetu. Naši sunarodnici su, braneći svoje prava i ognjišta od nasilja Aljbina Kurtija i njegovih sledbenika, platili najvišu cenu - dali su svoje živote.

Porodice žrtava i čitava nacija sada s tugom oplakuju svoje  kosovske novomučenike, koji su stradali nedaleko od naše poznate svetinje - manastira Banjska.

Tužan je bio jučerašnji dan

Jedan brat ostao sam.

Jedna majka celu noć nije spavala, 

Jer se svom sinu nadala.

I Bog je noćas pustio suzu,

Nebo se otvorilo,

Ko zna gde se naš vojnik

od kiše sklonio.

Dok je majka tiho govorila:

"Bože samo da ne bude rata",

Mala devojčica je uplakano rekla:

"Ko zna gde je moj tata".

Dok mi molimo Boga da niko 

ne upadne u njihove ruke,

Zatvorenik moli da mu skrati muke.

Tužna je noć bila iza nas, 

Naš mladić poginu mlad.

Za otadžbinu je galvu dao,

Još jedan je junak na Kosovu pao.

Zašto nam dirate Svetinje,

zar se nimalo ne plašite Boga.,

Veruj, sve će doći na svoje,

Samo veruj u Boga. 

Ponovo su Kosmetom ođeknule reči velikog vladike Petra II Petrovića Njegoša: "Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tiranin na slaba čovjeka; al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija!" 

I opravdali su svoje srpsko ime i prezime. Hrabro padajući u borbi protiv nadmoćnijeg neprijatelja, braneći svoj kućni prag i najmilije, ovi vitezovi su zaslužili da ih se sećamo zauvek, baš onako kako je i Njegoš govorio: "Blago onome ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi!"

Reakcija onih koji su od Srbije oteli najsvetiji deo naše teritorije i poklonili ga onima koji znaju samo da ruše manastire i crkve stare vekovima, bila je očekivana. Po ko zna koji put žrtve su proglasili zločincima. Ali od njih se drugo nije ni očekivalo. Isti oni koji su vekovima terorisali narode širom sveta ne znaju, i ne mogu da shvate, šta je želja za slobodom. 

Ne mogu oni da shvate ni herojstvo Miloša Obilića, Stevana Sinđelića, Milana Tepića, pa ni novih kosovskih vitezova koji su položili svoje mlade živote braneći srpsku čast i svetu zemlju.

Šiptarski monstrumi hladnokrvno komentarišu ranjavanje "I ako umre, ništa"

Na hitnoj konferenciji povodom sukoba u Banjskoj predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o monstruoznom ponašanju Kurtijevih specijalaca. On je tom prilikom informisao javnost o šokantnom snimku razgovora  pripadnika tzv. kosovske policije.

Na snimku se čuje muški glas koji na albanskom jeziku govori: "Adem, Adem ne brini". Ove reči upućene su u kontekstu razgovora o Srbinu koji je upucan u blizini manastira Banjska na Kosovu i Metohiji.

Glas na snimku dalje neosetljivo komentariše situaciju, izražavajući ravnodušnost prema životu ranjenog čoveka: “I ako umre, ništa”. Ove reči ođekuju sa snimka, podsećajući na ozbiljnost situacije i potencijalni etnički motivisani napad koji se dogodio na ovim prostorima.

I baš zato što to ne mogu da shvate, u ovoj dugoj borbi su osuđeni na poraz, a Srbija će kad-tad, na kraju, pobediti!

Nama, kao ponosnim sunarodnicima div-junaka iz Banjske ostaje da ih ne zaboravimo i da i svojoj deci i potomcima prenosimo sećanje na hrabre mladiće koji su bili spremni da žrtvuju i svoje živote kako bi odbranili svetu srpsku zemlju. 

(24sedam)