Gradonačelnik Novog Sada: Ne postoji ni plan ni projekat o rušenju Spensa

O rešenju višegodišnjih problema Spensa kaže da je kandidovao nekoliko ideja o kojima treba da se priča, ali naglašava da će, pre nego što bude doneta odluka o sudbini Spensa, biti urađena ozbiljna analiza koja treba da pokaže šta je najbolje za Grad.

Šta je tačno vaša ideja, šta treba da se uradi sa Spensom, koji je zbog enormne potrošnje energenata godinama u dubiozi i opterećuje poreske obveznike?   

Moja ideja, moj cilj je da vidimo da li je najisplativije rešenje javno-privatno partnerstvo. Da za Spens nađemo privatnog partnera, koji bi obavio određene rekonstrukcije, ulagao u objekat da bude energetski efikasniji. Znači, da se izgradi objekat ne izmešten nego na tom mestu da dobijemo novi Spens, da se naša deca više ne kupaju u hladnom bazenu, da nam ne curi freon na klizalištu, da nemamo situaciju da je ledena ploča propala 20 santimetara u jednom delu – a propala je već 20 godina i pravimo se da se to ne dešava – da imamo bolje svlačionice, sanitarne čvorove, da naši klubovi imaju najbolje uslove i građani bolje uslove za rekreaciju. Za izgradnju novog Spensa moraju da se ispoštuju sve procedure, da se uradi studija opravdanosti i izvodljivosti.

Opozicija govori o rušenju Spensa i da će „Promenada” potonuti. Kako to komentarišete?

To je još jedna notorna glupost da hoćemo da srušimo Spens. Nema nikakvih zakulisnik radnji, ništa se ne radi preko noći, niko ne radi ništa ispod žita. To ste mogli da vidite na mnogim primerima rada gradske vlasti. Sad je najlepša priča da će se tržni centar srušiti, a „Promenada” potonuti. Sve što je dobro urađeno nije tema. O „Žeželjevom” mostu se pričalo dan-dva, iako smo na njega čekali 19 godina i bilo je raznih opstrucija. Pojeftinjenje grejanja, treće u Novom Sadu u godinu dana, isto nije tema, kao ni to da za šest godina u Novom Sadu imamo 12.000 više zaposlenih i da je budžet povećan 650 miliona od zarade za prvih šest meseci. Nije tema ni to da se u mom mandatu budžet povećao 3,5 milijarde dinara u odnosu na njihov budžet. Govorim o izvornom, tekućem budžetu, a ne o suficitu, neutrošenim sredstvima koji se prenose iz godine u godinu, nego pričam o onome što je Grad zaradio, da ne bi „eksperti” pričali o budžetu. Oni su eksperti za budžet da ga razore. To su i dokazali. Zadužili ga, pri tom smo sve poplaćali: sudske presude, nestale pare za Bulevar Evrope i završili investicije, a najavili su nas kao hajduke koji će razoriti grad. Ponosan sam na to kako u ovih šest godina vodim kasu grada. Nemam problem s onim što sam o Spensu rekao, ni s tim da se građani sutra izjasne hoće li Boru Solunca Novakovića ili Miloša Vučevića. Hoće li Jermićevu ili Đilasovu stranku. Kako građani odluče, tako će biti. Uvek poštujem volju građana. Nisam glasao iz Soluna, ne predstavljam se da sve znam, nego pitam, učim i radim. Ponosan sam na to što smo punili budžet bolje nego oni. To je realnost.

Miloš Vučević je govorio i o političkom nemoralu. O tome kako ga je koalicija oko Đilasa i Jeremića, koju vodi Borislav Novaković, napala da je Spens propao od kada je Vučević gradonačelnik. Pri tom, navodi Vučević, pored Novakovića je stajao Predrag Svilar, koji je četiri godine bio gradski većnik za sport, direktno zadužen za Spens u vreme Vučevićevog prvog mandata.

Zamislite situaciju: čovek koji je vodio sport i resor Spensa stoji pored Novakovića, u njegovoj je stranci, u njegovoj je koaliciji, i sluša kako nas Novaković napada za Spens? Kakva je to politička perverzija? Kakav je to nemoral? Zašto Novaković ne pita svog prvog saradnika za Spens? Pitajte Svilara da li ga je bar malo sramota kada sluša laži Bore Novakovića? Koga to Bora Novaković kritikuje – mene, njega, sebe ili sve nas? Okupili su se kao vampiri željni vlasti posle ovog perioda produženog odmora. Bojan Pajtić je napravio stečaj Razvojne banke i upropastio Heterlend i kaže – on će da čuva Spens. Pogledajte tu koaliciju: bivši gradonačelnik, bivši predsednik države, bivši ministar spoljnih poslova, bivši njegov šef kabineta, bivši ministar poljoprivrede, bivši vođa sindikata i dvojica ljotićevaca. I to je sad alternativa.

Da li smatrate legitimnom idejom da Grad treba više da investira u Spens?

Mislim da se ne možemo voditi emocijama kad pričamo o budućnosti generacija koje dolaze, iako ni najmanje ne potcenjujem uticaj i značaj emocija, ali kad pričamo o Spensu, moramo objektivno da sagledamo stvari, a ne na taj način da je neko tamo imao prvi trening, da je tamo prvi put poljubio devojku, ili da se tamo nalazio s drugarima. To ne daje nikakvo rešenje. Može biti legitimna i ideja da Grad treba više da investira u Spens, ali to otvara pitanje: iz kojih para? Čega ćemo se odreći? Znači, ako imamo taj isključivo emotivni pristup rešavanju problema, bez pokrića u ekonomsko-građevinskom veštačenju, moramo da znamo da ćemo morati izdvojiti ne milijardu dinara nego više milijardi, što zahtevaju savremeni objekti koji prate tehnička i tehnološka rešenja. Hoćemo li da odustanemo od subvencija za decu u vrtićima, izgradnje škola, domova zdravlja, komunalne infrastrukture, kanalizacione i vodovodne mreže? Od nečeg moramo da odustanemo, ili moramo da zadužimo Grad za velike pare, da podižemo poreze, namete građanima da bi se sačuvali u nekom korektnom odnosu prema Spensu. Ne želim da radim takve stvari.

Da li je isplativije zadržati postojeći objekat ili se više isplati graditi novi na istom mestu i istog kvaliteta?

Potrebna je studija, analiza referentnih ustanova, kao što su Fakultet tehničkih nauka ili neki drugi fakulteti, grupa eksperata po različitim oblastima koji bi trebali, pojednostavljeno rečeno, da izračunaju šta je isplativije, šta je realno. Možemo i da guramo glavu u pesak kao noj i da pričamo da je Spens simbol grada. Taj objekat je izgrađen pre 40 godina, napravljena je u potpuno drugačijim društveno-političkim i ekonomskim uslovima, u državi s drugim političkim i ekonomskim uređenjem i cenama energenata. Taj potpuno drugi ambijent više niko ne može da vrati. U Spens nije ulagano iz raznoraznih okolnosti, pre svega zato što smo bili sprečeni zbog teške situacije devedesetih godina prošlog veka, posle toga smo otvorili tržište, došla konkurencija, a imali smo veliki zaostatak u održavanju Spensa.

Na pitanje šta će biti sa zgradom Radničkog univerziteta, čiji gornji spratovi su izgoreli aprila 2000. godine i od tada ništa nije urađeno na sanaciji zgrade, Vučević navodi da je Grad postao vlasnik zgrade i da će preko Uprave za imovinu uraditi studiju o tome koliko treba ulagati u zgradu i koja je njena trenutna vrednost. 

Nakon toga ćemo doneti odluku o tome da li će zgrada ići u prodaju, ili ćemo ući u javno-privatno partnerstvo. Ne mislim da treba mi da ulažemo u zgradu, postoji interesovanje iz privatne sfere da se napravi poslovna zgrada i da se objekat vrati u punom sjaju. Zgrada ima veoma dobru poziciju, ali treba da se rešava parking-prostor, koji oduvek nedostaje.

Podigla se velika prašina zbog teme koju ste kandidovalo o Spensu, kako to komentarišete?

Nisam iznenađen reakcijom koja je izašla kad sam, uslovno rečeno, otvorio tu temu, znajući da će mi doneti i mnogo negativnih poena. To što sam rekao nisam govorio napamet i svestan sam toga da mi je bilo isplativije da sam ćutao i da ne spominjem tu temu. Ima još godinu i po do kraja mandata i sigurno da Spens do tada neće propasti, niti će se nešto ružno desiti. Ali, ne vodim se time. Moj je posao da govorim istinu Novosađanima, da kažem kako stvari stoje, čim pre ako je ta istina neprijatna. Na meni je da to ne prikrivam i da ne dajem jeftina i prazna obećanja. Otvorio sam tu temu s ciljem da čujem šta kaže novosadska javnost, u kojem pravcu treba da razmišljamo za budućnost koja se odnosi na sportski sadržaj sportskog centra u Novom Sadu. Oni koji su razorili sve što su mogli da razore u Novom Sadu dok su njime upravljali, oni koji su pokazali da su alhemičari i stručnjaci za metafiziku da mogu da glasaju s jednog mesta u drugom mestu, oni koji misle da su sve razumeli i ništa ne znaju, oni koji su deo političke grupacije koja otvoreno poziva na silovanje žene kao što su rekli da se premijerka zaključa u prostoriju s obradernim Afroamerikancem koji je izašao s odsluženja zatvorske kazne – a Srbija ćuti, niko to nije osudio – imaju rešenje za Spens, ali nisu znali da ga primene.

Da li ste imali priliku da čujete koje rešenje oni nude za Spens?

Nisu ponudili ništa. Želim da pitam celokupnu novosadsku javnost da li je od onih koji nas napadaju čula koje rešenje nude za Spens? Na sednicama Skupštine grada sedim, slušam i beležim. Voleo bih da čujem o njihovom rešenju, ali ne postoji, osim da se očuva Spens. Onda moraju da kažu i to gde će da nađu pare za to. Da ponovim, kada sam izneo ideju o izgradnji novog Spensa, bio sam apsolutno svestan toga da će to rezultirati rafalnom paljbom po meni. I nemam problem s tim. Da vam kažem: 100.000 njih da potpiše protiv toga što sam rekao jednu od ideja, ni za pedalj se ne stidim i ne bežim od toga što sam rekao. Zato što sam rekao istinu. I zato što će i oni koji me danas napadaju reći to za pet ili deset godina. Samo što to tada neće biti interesantno jer im niko neće reći „pa vi ste to napadali”.

Eržebet Marjanov