Gotova inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o slobodi veroispovesti

Zahtev će Ustavnom sudu Crne Gore biti predat pošto bude okončan proces potrebne verifikacije pred crkvenim organima.



"Tekst postoji, ali postaće zvaničan tek kad ga odobre određena crkvena tela. Od toga zavisi kada će biti formalno upućen Ustavnom sudu", kaže Šoć.



Formulisanjem i predajom inicijative za ocenu ustavnosti, kako se naovdi, kontroverznog zakona počeće nova faza borbe SPC i građana Crne Gore za odbranu svoje crkve i svetinja.



Eparhijski savet je najavio akciju pred Ustavnim sudom, a zanimljivo je, piše list, da su na isti put Crkvu upućivali i predstavnici vlasti.



Ustavni sud po zakonu može i sam, prema službenoj dužnosti, pokrenuti postupak, ukoliko postoji sumnja da je zakon protivan najvišem pravnom aktu države.



Najviša pravosudna instanca, prema mnogim ocenama, vrlo brzo postaće mesto na kome će se odrediti buduća sudbina spornog zakona.



Puno je glasova u prilog tezi da na njegove članove ključni uticaj ima vladajuća stranka, mada ne nedostaje ni argumenata koji kažu da sporni zakon, zbog nebrojenih manjkavosti, na ovoj instanci - nema šanse da preživi.



Novosti pišu da upravo u zbiru ovih činjenica skicira se i moguća strategija režima za izlaz iz političko-pravnog ćorsokaka u kome se našao.



Jedna od spekulacija, koja nije bez osnova, ukazuje da vlasti zapravo odgovara da najviša instanca sporni zakon obori i vrati ga "na popravni" parlamentu.



Time bi, kažu, narodni gnev bio donekle amortizovan, vlast bi pokazala da poštuje institucije, a vladajuća partija kupila bi i vreme za konsolidaciju uzdrmanih redova.



U istom paketu bilo bi i otvaranje kakvog-takvog dijaloga sa Crkvom o njenom položaju i pravnom statusu imovine, što je jezgro zvaničnog stava Evrope, ali i američkog Stejt departmenta.



Jedna od opcija je, naravno, da i Ustavni sud zauzme režimski stav afirmisan tokom odbrane Zakona o slobodi veroispovesti i tako overi početak njegove praktične primene, piše beogradski dnevnik.



Prema mišljenju advokata Mitropolije crnogorsko-primorske Dalibora Kavarića, kontroverzni zakon uprkos protivljenju stotina hiljada građana - već se primenjuje.



" Pojedini katastri naveliko dostavljaju podatke vladinoj Upravi za imovinu koja prebirajući mošti svetaca i prevrćući njihove ćivote vodi istragu protiv crkve, okrivljujući je za nezakonite upise crkvene imovine", objašnjava Kavarić.



Ne slučajno, kaže, prvi na meti i prva žrtva vladine "nacionalne politike zaokruživanja identiteta" je najveća svetinja: Sveti Vasilije Ostroški i manastir Ostrog, kao i Sveti Arsenije - manastir Ždrebaonik.



Redosled hramova koje su pod lupu stavili državni organi Kavarić objašnjava željom režima da najpre ovlada najvećim svetinjama.



"Nisu slučajno krenuli baš od Ostroga i Ždrebaonika. Misle da kada to reše, sve će ostalo biti lako", ističe advokat Kavarić, prenose Novosti.