Gojković: Zahtevna godina za nama, nisam se uplašila pritisaka

I pored toga, mogu sa zadovoljstvom da kažem da smo je uspešno završili usvajanjem buyeta za 2018. u zakonskom roku – izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ nakon završetka jesenjeg zasedanja parlamenta predesednica Narodne skupštine Maja Gojković.

Naglasila je da se „radilo u dosta politički komplikovanim uslovima, uz veliku opstrukciju pojedinih opozicionih poslanika”. Kako je dodala, „i ne samo opstrukciju, bilo je i verbalnih, na kraju i fizičkih napada”. Smatra da se parlament našao pod pristicima zbog „nemoći opozicije, koja nema nikave argumente koje bi ponudila građanima”.

– Čitaocima „Dnevnika” poželela bih lepu, srećnu i zdravu 2018. godinu, da uživaju u svakom slobodnom trenutku, jer ih sve manje. Želim im da to slobodno vreme troše na neke lepe stvari, da budu humani, solidarni i dam, kad god su prilici, učine neko dobro delo – poručila je Maja Gojković.

– Pa vidite da na svim izborima prolaze vrlo loše! Kandidat skoro čitave opozicije na predsedničkim izborima Saša Janković imao je gotovo 40 odsto manje glasova od predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Bes i nemoć, što građani ne žele Sašu Jankovića i one koji su ga podržali na čelu Srbije, pokušali su da preslikaju, fingirajući nekakve proteste članova svojih izbornih štabova po ulicama Beogarada, i nešto malo, delimično u Novom Sadu.

I naravno, posle nekih deset dana protesta „ingeniozno” su se setili da zatraže ostavku predsednika Skupštine, misleći da će napraviti krizu i time uceniti predsednika države Aleksandra Vučića da dodeli mandat premijera Saši Jankoviću. Mene to nije iznenadilo, niti me nešto posebno uplašilo, zato što Saša Janković, Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Šutanovac, Zoran Živković, „Dveri“ i ne znam ko je sve tu bio po ulicama Beograda, nisu prikazali ništa novo u svom političkom delovanju. Isti su 2000. upali u Narodu skupštinu i zapalili je. Samo sam se plašila da ponovo ne pokradu umetničke slike, one koje su preostale. A da li ću ja biti predsednica Skupštine ili ne – o tome ne odlučuju oni, nego plenum. Poslanici koji podržavaju rad Vlade Srbije ne žele da se ta njihova inicijativa stavi na dnevni red jer je to sve bila jedna velika amaterska predstava – kazala je Maja Gojković

Teško da se neko može setiti da je u novijoj istoriji parlamentarizma neko „upao” u kabinet predsednika Skupštine, kako to komentarišete?

– Nije se to desilo nikada, čak i kada su ovo zdanje spaljivali, u njemu nije bilo ni predsednika parlamenta ni poslanika. „Dveri” su pokazale svoje pravo lice, a na izborima su se predstavljali kao nekakvi zastupnici i zagovornici porodičnih vrednosti. Na kraju je ispalo da oni vide porodičnu vrednost i poštovanje tako što će pokazati nasilje prema ženi koja im se suprotstavi. Sećate se da su napali članicu RIK-a, novinarke TV „Pink”, pa mene u mom kabinetu dok sam radila za pisaćim stolom… Pa su napali članove mog kabineta, sekretarice, usledio je fizički napad na predsednika Odbora za administrativna i buyetska pitanja. Od te poslaničke grupe može svašta da se očekuje. Poražavajuće je nereagovanje poslanika opozicije kojima se, izgleda, dopada takav manir „Dveri”.

Kako vratiti parlament u normalne tokove, da za govornicom prednjače dijalog i razmena mišljenja?

– Kada bi oni imali nekakav politički program, čuli bismo šta je to bolje ili drugačije od politike SNS-a, koju predvodi predsednik Srbije, koji je dobio 56 odsto poverenja građana. Da možemo da čujemo njihov stav povodom bilo kojeg krupnog političkog pitanja u ovoj državi, parlament bi drugačije izgledao. Nisam čula nijednu ideju poslaničkih grupa opozicije, a pri tome kažu za sebe da su alternativa vlasti. Normalno je da onda samo ustaneš i izvređaš predsednika parlamenta, kažeš sve što možeš najgore o predsedniku države i njegovom bratu, deci, roditeljima čak. Na to se svela opoziciona politika – na gomilu laži i uvreda. I, što je novina, samo nešto snimaju mobilnim telefonima. Na šta to liči ? To je presija, kao da učestvujemo u „Velikom bratu”, a ne u ozbiljnoj debati. I kada su kod mene u kabinet upali poslanici „Dveri”, tobože spontano, oni su se pojavili s upaljenom kamerom.

To znači da su došli s namerom da snimaju incident. I onda se čudimo što ima nasilja u društvu, kada ga poslanici „Dveri” promovišu, a poslanici DS-a i ĐB-a ih podržavaju u tome i tapšu. Ne psujem, ne vičem, ne snimam nikog, ne upadam u tuđe kabinete, ne udaram ljude, ne idem po odborima da bih snimala. Nisam nikakav problem ja, jer sednice vodim na isti način kao i prošlom sazivu, nego su u parlament ušli drugi poslanici, koji su jedva nekako napabirčili tih pet odsto. Koga oni zastupaju, to mi je velika enigma. Koji je to deo našeg društva koji smo mi toliko naljutili da hoće u klupama neke sileyije i psovače.

Znači li to da vanredni parlamentarni izbori nisu više tema za SNS?

– SNS je imao sednice Predsedništva i GO, bilo je različitih mišljenja. Neki su tražili istovremeno održavanje parlamentarnih i beogradskih izbora. Na Glavnom odboru je pobedio, sa svega nekoliko glasova protiv, predlog i stav Vučića da su interesi Srbije na prvom mestu i da je bolje da imamo samo izbore za Skupštinu Beograda. Nakon toga nismo imali stranačke sastanke na kojima smo razgovarali o nekoj drugoj opciji.

Mogu li beogradski izbori skupštinsku govornicu podrediti predizbornoj kampanji?

– Koliko vidim, opozicioni poslanici, ovi koji podržavaju Dragana Đilasa, Dragana Šutanovca, Vesnu Rakić Vodinelić, krenuli su u kampanju još od kada smo startovali s jesenjim zasedanjem, početkom oktobra. Ni o čemu drugom i ne pričaju osim o beogradskim izborima. Mislim da je delimično takvo ponašanje vezano za njihova očekivanja da će građani podržati sileyije i nasilnike, a ne ljude koji rade i koji su spasli Beograd od bankrota. Beograđani mogu biti ponosni što imaju takvog gadonačelnika kao što je Siniša Mali. Umesto makete Terazija, koje je podizala ranija vlast za 500.000-600.000 evra, danas imamo prave zgrade do čelika i betona. To je velika razlika.

Imali smo zanimljivu situaciju da je nevladina organizacija „Crta” stala na crtu parlamentu, zatamnivši sajt nezadovoljna tokom diskusije o amandmanima na buyet. Zbog čega je do toga došlo?

– Sporazum s tom organizacijom je raskinut. Nemam šta više da komentarišem. Nisu bili u pravu. Imali smo sporazum da oni omoguće građanima, u saradnji sa Skupštinom, dostupnost određenim dokumentima vezanim za naš rad. Ali oni su, ne obaveštavajaći bilo koga u parlamentu, zatamnili svoj sajt i dali politički komentar zašto su to uradili. Ako su oni otvoreni parlament, nemaju pravo da ga zatamne, neka građani Srbije sami zaključe da li je parlament otvoren ili nije. Pre mesec dana, na zasedanju Interparlamentarne unije, koja je pod okriljem UN, Skupština Srbije izabrana je kao primer dobre prakse otvorenosti. Tu su svi parlamenti sveta, sigurno mi nismo mogli uticati na čitavu međunarodu zajednicu. To sve govori o našem radu, a „Crta” neka kaže zbog čega i kome polaže račune i zašto mora to da radi.

Svetlana Stanković

Vi raspisujete beogradske izbore, jeste li razgovarali u SNS-u o terminu i timu?

– O timu se najpre razgovara u okviru Gradskog odbora SNS-a, a o tome ćemo razgovarati i na Predsedništvu kada bude došlo vreme. Zakonski rokovi su jasni – krajnji rok za njihovo održavanje je 23. mart. Pošto je to radni dan, onda je poslednji datum nedelja, 18. mart. Spremna sam, hemijsku olovku i penkalo imam, stoje na stolu, i što se mene tiče, nema nikavih problema.

Kako ćete provesti božićne i novogodišnje praznike? S kim ćete popiti prvu kafu u 2018. godini?

– Već desetak godina Novu Godinu provodim u Novom Sadu, tako što  sa svojom porodicom provedem veče. Dobro se odmorim, čitam neke knjige za koje inače nemam vremena, pogledam dobar film. Malo prošetam po Novom Sadu, koji je divno ukrašen, imamo prelepu jelku. I to je to. A trudim se da drugima podelim poklone i stvorim im iluziju postojanja Deda Mraza i Božić Bate. Znam da u bajke treba da verujemo i mi stariji, ne samo deca. Mislim da ću prvu kafu u 2018. popiti  sama, a već drugu – u društvu.