Godišnjica martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji

Centralnu manifestaciju u Gračanici i ove godine organizuju Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Eparhija raško-prizrenska, Dom kulture u Gračanici i porodice srpskih žrtava.

Obeležavanje će početi parastosom u manastiru Gračanica, a zatim će u Kulturnom centru Gračanica biti položene bele ruže ispred umetničke instalacije "Mis sing", posvećene nestalim licima.

Predsednik Aleksandar Vučić prisustvovaće obeležavanju Dana sećanja u Narodnom pozorištu u 13 časova, a direktan prenos predviđen je na prvom programu RTS-a, najavila je pres služba predsednika.

Godišnjica pogroma biće obeležena i u Kosovskoj Mitrovici, gde će biti položeni venci na spomenik Beli anđeo, a zatim će biti održana akademija u Mitrovačkom dvoru.

Svi događaji su organizovani uz poštovanje epidemioloških mera, ističu u Kancelariji za KiM.

Prema procenama UNMIK-a, na 33 lokacije u pogromu, koji je počeo 17. marta i trajao dva dana učestvovalo je oko 60.000 Albanaca.

Tokom dva dana pogroma gorela je Bogorodica Ljeviška (pod zaštitom Uneskoa), Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manastir Devič.

Reč je o prethodno dobro isplaniranom simultanom etničkom napadu Albanaca tokom kojeg je proterano 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci, a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.

Povređeno je najmanje 950 ljudi, od kojih 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice, pošte...), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35 , uključujući 18 spomenika kulture.

Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 60.000, a procesuirano je svega 400 osoba, od kojih su neki kažnjeni veoma blagim kaznama.

Jevtić: Da se nikada više nikome ne desi

Ministar za zajednice i povratak u vladi privremenih kosovskih institucija, Dalibor Jevtić, povodom 17. godišnjice pogroma nad Srbima na KiM, izjavio je da se nikada ne sme dozvoliti da se bilo kome tako nešto desi.

I nakon 17 godina etnički motivisanog nasilja nad jednim nedužnim narodom, sećamo se i sećaćemo se uvek kada je na Kosovu u tri dana nasilja Albanaca nad Srbima 2004. godine nastradalo 19 osoba, kada je povređeno 950 ljudi, srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, 935 srpskih objekata, od kojih 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja. Proterano je 4.012 Srba iz šest gradova i devet sela. Pojedina mesta su potpuno ostala bez Srba a ni do dana današnjeg se veliki broj proteranih nije vratio u svoja mesta, naveo je Jevtić u saopštenju.

On je rekao da je ovo opomena za sve one koji su tog dana trebali da reaguju i zaštite nedužan narod.

Posle 1999. godine ovo je bio drugi veliki pogrom Srba i ovo treba da bude podsećanje na dane koji treba da opominju one koji toga dana nisu adekvatno reagovali da zaštite stradanje i proterivanje Srba, uništavanje srpskih svetinja i imovine da ne sme nikada da se dozvoli da se jednom narodu ovako nešto bilo kada u budućnosi desi, kazao je Jevtić.

Podseća predstavnike međunarodnih institucija i organizacija da i ako je od tada prošle blizu dve decenije, potpune pravde za nedela koja su se tada desila ni dan danas nema, što je veoma zabrinjavajuće i pre svega žalosno.

Napominje da je žalosno da se i danas skrnave i obijaju srpske crkve, da se i danas dešavaju sporadični napadi i pljačke u povratnikim sredinama, da postoje mesta gde se ne dozvoljava Srbima da se vrate na svoja imanja, što se mora sprečiti, jer su osnovna načela svakog demokratkog društva pravo na slobodu za sve.

Komandant Kfora: Bezbednosna situacija stabilna od 2004.

Komandant Kfora general-major Franko Federiči, na 17. godišnjicu martovskog pogroma, tvrdi da se bezbednosna situacija na KiM od te 2004. godine "dosta razvila" i da je stabilna i poručuje da NATO i dalje podržava dijalog Beograda i Prištine kao "jedino trajno političko rešenje za Kosovo i region".

Misija Kfora koju vodi NATO nastavlja da svakodnevno izvršava svoj mandat da obezbedi sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, usvojenom 1999. godine, rekao je Federiči za Kosovo onlajn, na pitanje kako gleda na trenutnu bezbednosnu situaciju i može li Kfor da garantuje da do nereda poput onih 17. marta 2004. neće više doći.

On je istakao da "Kfor nadgleda situaciju, povezuje se sa svim institucijama i zajednicama na Kosovu, ima redovne kontakte sa Srbijom, kao i sa drugim međunarodnim organizacijama na Kosovu, posebno sa Evropskom unijom".

Kfor održava agilni stav da se nosi sa svim mogućim izazovima, u okviru parametara svog mandata UN. U svojim redovnim angažmanima sa svim kolegama uvek ističem da Kfor ostaje usredsređen na sprovođenje svog mandata UN. Takođe ukazujem na važnost sprečavanja preduzimanja radnji ili upotrebe reči koje mogu izazvati nesporazume i eskalaciju nasilja. Štaviše, NATO nastavlja da podržava dijalog između Beograda i Prištine, uključujući i kroz dijalog koji podržava EU, kao jedino trajno političko rešenje za Kosovo i region, rekao je Federiči.