Evropski savet: Crnogorski zakon o veroispovesti izazvao tenzije
BRISEL: Evropski savet za spoljne odnose ocenjuje da gubitak poverenja u perspektivu zemalja Zapadnog Balkana kandidata za članstvo u EU može imati negativne posledice na već postojeće bilateralne probleme u regionu.
Savet upozorava na regionalne tenzije među kojima su i odnosi Srbije sa Crnom Gorom, Hrvatskom, ali i pitanje položaja Srpske pravoslavne crkve.
U analizi odnosa Beograda i Podgorice konstatuje se da dve strane imaju tradicionalno "bliske veze", a da "preklapanje etničkih i relogioznih identiteta", koje karakteriše pripadnike dva pravoslana slovenska naroda, stvara "jake društvene i političke veze".
"Ipak, ovi odnosi nisu bez problema. Nekoliko pitanja povremeno stvara razmirice, a to su crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova, zabrana građanima Crne Gore da imaju dvojno (srpsko) državljanstvo, kao i uloga SPC u Crnoj Gori", ocenjuje se u izveštaju.
U tekstu se navodi da je nedavno donošenje Zakona o slobodi veroispovesti, koji podrazumeva, kako piše u izveštaju, prelazak najvećeg dela vlasništva nad crkvenom imovinom u ruke crnogorske države, izazvao velike tenzije.
"Venecijanska komisija Saveta Evrope pozdravila je nacrt ovog zakona kao važan doprinos pozitivnim promenama već zasatrelog zakonodavstva u ovoj oblasti", napominje se u izveštaju.
Dodaje se da SPC nije zvanično registrovana u Crnoj Gori, ne plaća poreze, niti crnogorske vlasti imaju uvid koliko sveštenika je aktivno u zemlji.
"Novi zakon neće oterati SPC iz Crne Gore, čak i u slučaju da ne može da dokaže vlasništvo nad imovinom. Crkva neće izgubiti svoju imovinu u funkcionalnom smislu, ali će država steći bolji uvid i kontrolu", zaključuje se u tesktu ECFR.
Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) je, inače, udruženje koje analizira prioritete i izazove spoljne politike EU.
U svojoj poslednjoj analizi "Zašto je EU članstvo i dalje važno na Zapadnom Balkanu" savet naglašava važnost rešavanja bilateralnih sporova među zemljama Zapadnog Balkana kako bi one napredovale na putu ka članstvu u EU.
"Oni koji žele članstvo u EU moraju da reše otvorena pitanja kao deo procesa pritupanja. To se pokazalo kao snažan instrument. Rešavanje bilateralnih problema ključno je upravo na Zapadnom Balkanu, gde ih ima mnogo", navodi se u izvešataju ECFR.
Izveštaj, koji potpisuje Beata Huska, definiše brojna otvorena bilateralna pitanja u regionu, među kojima su i odnosi Severne Makedonije sa Grčkom i Bugarskom, Hrvatske sa BiH i Crnom Gorom, BiH sa Srbijom i Albanije sa Grčkom.
