EU stvorila države a sada ih ne prima kod sebe
BEOGRAD: Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kao razlog za to što su za sedam godina, koliko je prošlo od početka pristupnih pregovora sa EU, postignuti, po njegovom mišljenju, izuzetno slabi rezultati, to što obe strane ne vide zajednički interes da Srbija bude član Evropske unije.
"Brisel nije u dovoljnoj meri prepoznao da je Srbija za njih u ovom delu Evrope ključni partner i da od Srbije mnogo zavisi", navodi Zečević za Tanjug.
Za Srbiju članstvo u EU je bitno zbog civilizacijskog napretka, ekonomskih interesa, kaže on i skreće pažnju da slabim rezultatima u napretku procesa pregovora, gubi i sama EU, jer Srbija praktično mora de se orene drugima da bi opstala i da bi mogla da se razvija pre svega Kini i Rusiji.
Otvorili smo, kaže on, samo 18 poglavlja od 35 a dva smo zatvorili po automatizmu.
"Ovako loše stanje je zato što postoje dve strane koja svaka na svoj način pravi onoj drugoj problem", smatra Zečević i dodaje da je ostaje da se vidi da li će biti nekog napretka i preokreta u okviru nove metodologije pregovaranja.
Nova metodologija, kaže on, omogućava takvu vrstu preokreta, ali smatra da je kosovsko pitanje ključni problem za ubrazanje pregovora, ali i unutrašnji problemi i unutrašnje prilike u Srbiji.
"Trebalo je kosovski problem da ostave delimično po strani da bi isforsirali prijem Srbije u EU što bi, po mojoj oceni, njima donelo određene geostrateške prednosti", ističe Zečević.
Na pitanje šta bi se moglo očekivati u budućnosti u odnosima Srbije i EU, Zečević očekuje da bi ova i sledeća godina mogli da budu vrlo važne.
"Ako se primeni nova metodologija na Srbiju mi bismo trebali ove i sledeće godine da otvorimo spektakularan broj poglavlja. Mnogo više nego prethodnih godina, ali to umnogome zavisi od unutrašnjih procesa poput procesa pregovora među strankama o izborima 2022. godine, o medijskom pluralizmu na koji EU stavlja primedbe, reformi pravosuđa", kaže Zečević.
S druge strane, ističe on, primena nove metodologije bi omogućila da možda u naredne dve godine otvorimo 90 odsto poglavlja ili čak i sve što bi za nas bio jasan signal da EU u narednom periodu želi da nas primi u članstvo.
Zečević podseća da je stanje u EU naročito uticalo na pregovarački proces od 2017. kada je, kako kaže, trebalo da se napravi precizniji plan u vezi prijema Srbije u EU koji je u tom trenutku blokirala Francuska.
"Problem EU je i to što je bila zaokupljena Bregzitom. Imaju problem u redefinisanju institucionalnog sistema koji se pokazuje neefikasnim za savremene prilike 21. veka. I onda, EU nema perspektivu nego se samo bavi svojim tekućim problemima i zatvoreni su sami u sebi", objašnjava Zečević.
Podseća i da je Evropa govorila o integraciji a zapravo dezintegrisala Balkan odnosno bivšu Jugoslaviju.
"Stvoren je veliki broj država koje same po sebi nisu funkcionalne. EU je pričala da će evropska perspektiva integracijom u EU nadomestiti dezintegraciju Zapadnog Balkana", objašnjava Zečević i dodaje da evropska integracija ne može ići bez integracije unutar prostora Zapadnog Balkana.
"Smatram da treba da ide paralelan proces integracije unutar samog Balkana i integracija unutar EU", kaže on.
Na pitanje kako vidi blage reakcije Brisela na opasne izjave koji dolaze iz Prištine, kao što je bila nedavna izjava Ramuša Haradinaja o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, Zečević kaže da Haradinajeva izjava logična ako se pogleda iz albanske perspektive.
"Kosovo u perspektivi ne može biti nezavisno. Čak i da priznaju nezavisnost Kosova on će se na kraju ujediniti sa Albanijom. To je jedan narod. Oni žele da žive zajedno. To je jedan zakasneli proces nacionalne integracije koji će oni možda uraditi u 21. veku", smatra Zečević i dodaje da je ceo koncept koji je plasiran na prostoru bivše Jugoslavije sam po sebi problematičan.
Upitan da prokomentariše kakve poruke šalje Brisel kada je reč o karakteru same Unije i odnosu prema zemljama van njenih granica, po pitanju raspodele bvakcina Zečević kaže da EU nije jedna država i nema jednog centra odlučivanja.
"EU je naročito u toj političkoj sferi i sanitarnoj sferi proizvod dogovora više država, odnosno njenih članica. Oni ne funkcionišu kao jedan sistem, nema tu jednog ministarstva zdravlja, nema jednog skladišta za vakcine iz koji se dele vakcine i tu svako radi za sebe. Tu vidimo jedan proces nepostojanja jedinstvene politike, iako su oni učinili dosta tokom prošle godine u pokušaju da naprave makar tu jedinstvenu politiku u borbi protiv korone virusa", objašnjava Zečević.
Dodaje da Evropska agencija za lekove nije registrovala ni kinesku ni rusku vakcinu, što, kaže on, znači da te vakcine ne mogu da se daju na teritoriji EU, dok Fajzer nema dovoljno vakcina.
"Kada nemaju dovoljno ni za članice EU koliko oni mogu da daju vakcine Zapadnom Balkanu to je pitanje koje ćemo videti i verovatno će zavisiti od bilateralnih odnosa, odnosno ko je koliko blizak sa nekom državom EU", navodi Zečević i dodaje da Brisel tako otvara prostor drugim geopolitičkim igračima na Balkanu.
"Vidite šta smo mi uradili. Okrenuli smo se onima koji nam daju vakcine. Kinezi su dali milion vakcina, Rusi treba da daju veću količinu vakcina. U toj priči o vakcinama takođe svako želi da ostvari neki geopolitički poen", objašnjava Zečević.