EPARHIJA RAŠKO PRIZRENSKA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Zemlja manastira Visoki Dečani upisana u katastar
DEČANI: Eparhija raško prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve potvrdila je danas da je ovlašćeni predstavnik manastira Visoki Dečani u Centralnom katastru tzv. Kosova u Prištini dobio uredan katastarski izvod sa svom imovinom manastira Dečani, uključujući i 24 hektara koja su priznata manastiru odlukom Ustavnog Suda Kosova 2016. godine.
"Na osnovu katastarskog izvoda možemo da potvrdimo da je odluka Ustavnog suda iz 2016. godine izvršena i da je i u Katastru manastir priznat kao vlasnik imovine koja je ranije bila sporna. Ovim možemo da zaključimo da je dugogodišnji pravni proces koji se vodio oko 24 hektara zemlje manastira Visoki Dečani konačno rešen", navodi se u saopštenju Eparhije.
Zemlja - 24 hektara zemlje manastiru je vratila država Srbija 1997. godine, nakon što je 1946. komunistička vlast u tadašnjoj Jugoslaviji Visokim Dečanima oduzela 700 hektara zemlje.
Nakon sukoba na KiM 1999. godine, lokalne vlasti u opštini Dečani osporavaju manastiru vlasništvo nad zemljom, tvrdeći da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Iliria.
Sudski procesi na različitim nivoima i pravna borba manastira Visoki Dečani trajali su gotovo 16 godina, a ustavni sud u Prištini je 20. maja 2016. godine presudio da zemlja pripada Visokim Dečanima, čime je odbacio odluku apelacionog veća vrhovnog suda u Prištini iz 2015. godine da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima i takođe utvrdio da je prethodna odluka vrhovnog suda u Prištini iz 2012. godine, kojom je potvrđeno pravo vlasništva manastira na zemlju - pravosnažna.
Nakon što odluka o upisu imovine Visokih Dečana nije sprovedena pet godina, ustavni sud u Prištini je 24. septembra 2021. doneo rešenje o neizvršenju presude, u kojem se konstatuje da njegova odluka iz 2016. nije izvršena, a ta odluka je objavljena u službenom listu i o tome je informisan tužilac.
Lokalne vlasti u Dečanima i privremene institucije samouprave u Prištini, međutim, i dalje su odbijale da manastiru dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje, tvrdeći da je ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika nekadašnje SRJ Slobodana Miloševića iz 1997. godine da tu imovinu pokloni manastiru.
Manastir je, sa druge strane, isticao da Milošević nije lično bio uključen u tu odluku i da je odluka iz 1997. godine zasnovana na pravu manastira da dobije barem deo od 700 hektara, koliko su mu 1946. oduzele tadašnje komunističke vlasti.
Sve to vreme Priština i lokalne vlasti u Dečanima vodili su otvorenu kampanju protiv odluke ustavnog suda, a apeli Eparhije raško-prizrenske i manastira Visoki Dečani da se odluka sprovede nisu dali rezultate, kao ni pozivi koje su Prištini upućivali predstavnici međunarodne zajednice.
Manastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana Dečanskog, a građen je između 1327. i 1355. godine.
Riznica Visokih Dečana je najbolje očuvana i najveća manastirska riznica Srpske pravoslavne crkve.
Manastir je 2004. godine upisan na Unesko listu svetske kulturne i prirodne baštine, a nalazi se i na listi najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, koju je sačinila panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa Evropa Nostra.
Manastir je više puta bio izložen direktnim oružanim napadima ekstremnih Albanaca.
Visoki Dečani su pod neprekidnom zaštitom međunarodnih snaga Kfora i jedini su verski objekat i spomenik Uneska u Evropi pod vojnom zaštitom.
