EP: Srbija uradila mnogo, a mnogo ima i da uradi

Najviše se insitsiralo na nezavisnom pravosuđu, slobodi izražavavanja i medija i usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU.

Poslanici Evropskog parlameta u velikom broju osudili su uvođenje taksi na robu iz Srbije od strane Prištine.

Izvestilac Evropskog parlameta za Srbiju Dejvid Mekalister naveo je da vlasti u Beogradu sprovode ”impresivnu agendu ekonomskih i strukturnih reformi” čiji su rezulatati, prema njegovim rečima, već vidljivi.

”U oblasti vladavine prava neophodno je osigurati primenu nezavisnog pravosuđa u praksi, dok korupcija i organizovani kriminla predstavljaju prepreku ne samo za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj Srbije već i celog regiona”, poručio je Mekalister.

On se založio i za jačanje islobode izražavanja i medija u Srbiji i podsetio na važnost regionalne saradnje i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Kristijan Dan Preda iz Evropske narodne partije kaže da bi želeo da vidi Srbiju u EU članstvu do 2025, ali je upozorio da mnogo posla ostaje da se uradi.

”Izgleda da dijalog sa Kosovom je fundamentalno pitanje i da tamo postoje prepreke i nazadovanja zbog odluke Kosva da uvede takse na robu koja dolazi iz Srbije”, poručio je Den Preda.

On je takođe naglasio zabrinutnost što najviši srpski zvaničnici ne prihvataju odluke Suda u Hagu i masakr u Srebenici ne karakterišu kao genocid. 

Poslanica evrospkih Socijaldemokrata Tanja Fajon kaže postoji razlika između ”onoga što piše u EU dokumentima i stvarne situacije u zemlji”.

"Istina je da Srbija ima pozitivne ekonomske indikatore, ali i dalje ima problema sa vladavinom prava, dubokom podeljenošću društva i slobodom medija”, izjavila je Fajon.

Ona je evropskim poslanicima pokazala naslovnu stranu Ilustrovane politike ”Psi su pušteni” i ocenila da takve stvari Srbiju udaljavaju od EU.

”EU neće biti celovita bez Srbije, ali ne treba nam Srbija gde ćemo da čitamo prebijenim članovima opozicije i nacionalstičkim igrama već o zdravoj demokratiji i dobrim odnosima sa Kosovom”, poručila je Fajon.

Predstavnica Evropskih konzervativaca i reformista Ruža Tomašić je iznela zabrinutost zbog umerenog tona kojim se u izveštaju o Srbiji govori o procesuiranju ratnih zločina. I ostali članovi Evropskog parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca uglavnom su se žalili na pitanje prava hrvatske manjine u Srbiji i jurisdikciju Beograda u procesuiranju ratnih zločina pri ćemu su ocenili da se Srbija ponaša kao ”mali Hag”.

Sa druge starne bilo je i onih poslanika kao što su Žan Luk Šafhauzer ili Andor Deli koji su se založili za smanjivanje pritiska na Srbiju da” izabere između Istoka i Zapada”, odnosno na povećanje pristiska na Prištinu da jednostranim potezima ne ugrožava normalizaciju odnosa sa Beogradom.

Poslanik Ivo Vajgl je poručio da evropski Liberali podržavaju integracije Srbije u EU i pregovore koji se tim povodom vode. On je naveo da Srbija mora više da uradi u oblasti vladavine prava, u uspostavljanju pluralističkih i demokratskih odnosa u Paralmetu Srbije, kao i u osiguravanju slobode medija. 

”Neophodno je pojačati nivo komunikacije kako unutar zemlje tako i sa susedima i završti sa govorom mržnje. Samo takva Srbija biće dobrodošla u EU”, zaključio je Vajgl.

U ime Zelenih, poslanik Igor Šoltes naveo je da je Srbija ”apsolutno napredovala” u oblastima javne administracije, tržišnoj ekonomiji i ekonomskom rastu i ekonmskoj stabilnosti. 

Prema njegovim rečima još je posla ostalo da se uradi u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. 

On je naveo da je Srbija važan igrač u celom regionu i da zato EU mora da reguje na pojedine izjave koje dolaze od srpskih zvaničnika, ukazujući na svoj amandman koji govori o nepriznavanju odluke Suda u Hagu da je u Srebrenici počinjen genocid. 

O njegovom amandmanu, kao i o preostalih sedam usmenih amandmana i celokupnoj Rezoluciji o Srbiji, Evropski parlament će sutra glasati u četvrtak u podne.