Ekavica zabranjena u Hrvatskom saboru?

Stvar je do apsurda doveo predsednik Sabora Goran Jandroković, kaže Jutarnji, kada je zbog srpskih rečenica u Saboru panično objavio da je "tražio pravno tumačenje od nadležnih saborskih službi".



Inače, do juče potpuno anonimna, zastupnica Jeckov je rekla da je "prosečna penzija u 2016. godine iznosila 2255,06 kuna, a udeo te penzije u prosečnoj neto plati iznosio je 38,63 odsto, što pokazuje da su penzioneri Hrvatske na samom dnu, a iza nas su Rumunija i Turska". 



Još je dodala da su "penzioneri stub ovog društva, a od tako malih penzija ne može se živeti", da bi zaključila da su u najgorem položaju penzioneri Srbi u Hrvatskoj, koji su, "zbog okolnosti na koje nisu mogli uticati, ostali uskraćeni za isplate svojih penzija i zakinuti u svojim osnovnim pravima".



Sve to su, piše Jutarnji list, na stotine puta ponovljeni podaci, i da je neko želeo da joj "spusti", mogao je pitati Draganu Jeckov, nije li za to delimično odgovoran i SDS S, čiji glasovi već godinama osiguravaju opstanak hrvatskih vlada, a iste odlučuju o visini penzija. 



"Ali nisu, nego su s desnog krila počeli da bombarduju zastupnicu Jeckov, jer se obratila na nekakvom mišungu srbohrvaščine (mešavini srpsko-hrvatskog), kako bi rekli u Sloveniji", piše Jutarnji.



Navodi se da već površan pogled na biografiju Jeckov otkriva dosta.



Rođena je u Vinkovcima, ali srednju školu završila je u Kraljevu, a diplomirala kao 33-godišnjakinja na Privrednoj akademiji u Novom Sadu. 



Očito je, dakle, da je živela u Srbiji, i verovatno i zbog toga, govori srpski, primećuje list i dodaje da je uostalom, već prilikom polaganja zakletve u parlamentu najavila čime namerava da se bavi u Saboru, rekavši:



"Mi ćemo voditi brigu o položaju srpske nacionalne manjine, koji trenutno nije baš zadovoljavajući. Posebno nam je važno obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, zakonodavno je to dobro uređeno, no postoje tu i problemi, a tiču se registracije škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu".







Zapitao je i da li bi Sabor sada trebao da zaposli nekoliko profesora hrvatskog jezika, koji bi ispravljali zastupnike svaki put kad bi kazali nešto što nije u skladu s tim jezičnim standardom.



"To nema smisla", zaključio je Crnogorac.



Za Jutarnji je interesantno da Jeckov, kada je u Saboru govorila srpski, niko nije zbog toga napao, pa čak ni zbog, kako se navodi, "banalizacije jezika kojim je o sebi govorila u trećem licu".



Iako su se oni kojima smeta ekavica, na primer, mogli pozvati na poslednji popis stanovništva iz 2011, prema kojem u Hrvatskoj živi 186.000 Srba, i njih 52.000 se izjasnilo da im srpski njihov materinji jezik, a oko 70 posto su se deklarisali kao građani koji govore na hrvatskom jeziku.



"Drugim rečima, za razliku od Dragane Jeckov, hrvatski Srbi govore hrvatskim jezikom, ali s obzirom na strah od desnice, nemojmo se iznenaditi ako vlada uskoro osnuje i Komisiju za suočavanje sa srpskim jezikom i ekavicom", navodi Jutarnji.



List, naime, najpre postavlja pitanje sme li se u hrvatskim državnim institucijama govoriti srpskim jezikom i ekavicom.



"Smeta li uhu ovdašnjih ljudi kada umesto ''umirovljenik'' i ''mirovina'', čuju ''penzioner'' i ''penzija'', ili ''Rumunija'', a ne ''Rumunjska''. Najzad, šta ako je to što je manje-više sve što je izgovoreno o penzionerima, penziji, plati i Rumuniji - tačno", pita Jutarnji.



U nekim normalnijim vremenima, kada nije bilo svakodnevnog presinga desničarskih medija, a konzervativna se revolucija još nalazila u embrionalnoj fazi, saborski nastup Dragane Jeckov, kada je nedavno na ekavici govorila o položaju penzionera, završio bi kao fusnota u političkom životu Hrvatske.



Ovim povodom oglasio se poslanik i predsednik SDS S Milorad Pupovac, inače, lingvista po profesiji, koji smatra da veliki broj njegovih kolega u Saboru govori zavičajnim naglascima, koji su manje razumljvi nego govor Jeckove.



"Ovakva hajka je produbljivanje etničkih distanci i širenja jezičke i svake druge netolerancije Sloboda izražavanja jedno je od temeljnih ustavnih vrednosti", kaže Pupovac.



Dodao je da parlament nije mesto gde se govori standardnim jezikom.



Da jeste, kaže, mnogi se ne bi mogli javiti za reč.